Па и Шћепо је потписао Слово. Браћа по Слову.
Pa naravno, kako je drugačije od večitog magistra u zvanju asistenta u maltene pedesetoj konačno jedva i postao doktor sa zvanjem docenta, nego po partijskoj liniji?
Ma i na stranu njih dvojica što nemaju pametnija posla, najviše me u svemu tome nervira Politika. Ne samo ovde, nego u svim jezičkim pitanjima koja dođu na dnevni red, konstantno favorizuju njihovu ideološku stranu. Ne znam kome se više time uvlače. Gledaj i sad — pozvali se kao bajagi na Snježanu Kordić tako da je ispalo kao da i ona negira postojanje hrvatskoga jezika na način na koji to čine naša braća po Slovu, a to da je ona u ovoj priči zapravo jedna od najotvorenijih pristaša i zagovarateljica termina i pojma srpskohrvatskog jezika nonšalantno su prećutali. Pravi mufljuzi.
А и ти волиш Душку? Јеси ли читао шта њено?
Naravno, ne može se ni u snu meriti doprinos lingvistici koji je dala Duška i Šćepin doprinos (ako ga uopšte ima, mogu mu se članci naprste nabrojati), ili ovoga Kovačevića koji sanja da je sintaktičar i stilističar.
Čitao sam njene studije o metafori, o fenomenu nominalizacije i o sintaksi jezika javnih medija i birokratije. Ona se bavi naukom, bez nje nema savremene sintakse srpskog, a ova dvojica jevtino političare uvek na jednu te istu ispraznu, istrošenu melodiju devedesetih — tu nema poređenja, ne znam kako ih nije sramota da polemišu s njom kao da su joj ravni po stručnosti.
Jednom je prosečnom studentu beogradskog Filološkog fakulteta od prvog dana jasno ko je u toj ustanovi Duška Klikovac, a ko je neki Šćepanović, ili neki Kovačević kome je lako biti samozvani stručnjak tamo po fakultetima u Nikšiću, Kragujevcu, Kosovskoj Mitrovici ili Palama... Samo Politici još uvek nije jasno da je ta demagogija o "odbrani jezika srpskoga" davno dosadila i pala u vodu.
