Klajn (NIN br. 2737, 12. jun 2003):
Kad je reč o pravopisu, odavno dugujem odgovor Ognjenu Radiću, apsolventu Filozofskog fakulteta u Banjaluci. “U svom poslu često moram da se služim inicijalima”, piše on. “Problem nastupa kad ih treba mijenjati po padežima. Da li pisati, npr., A. B.-a, ili A. B-a (bez tačke poslije drugog slova), da li s razmakom ili bez razmaka između dva inicijala? Uopšte, pitanje tačke iza skraćenice i nekog znaka interpunkcije poslije nje razjašnjeno je u Pravopisu dosta nemušto i neizričito.”
Primedba je na mestu, i nadajmo se da će te dileme biti znatno bolje razjašnjene u novom Pravopisu, koji se najavljuje za iduću godinu. U međuvremenu, rasuđujući na osnovu oskudnih dosadašnjih pravila, ja smatram da tačku treba zadržati i ispred padežnog nastavka (npr. sa A. B.-om), jer ona u svakom slučaju označava skraćenje. Nije više uobičajeno da se crticom skraćuje reč po sredini, kako se radilo u XIX veku, kada je gospodin Milanović iz Smedereva mogao da postane “g-n M-ć iz S-a”. I mada inicijale mnogi razdvajaju samo tačkom, mislim da treba zadržati razmak između njih, jer ime i prezime su dve reči, bilo da se pišu cele ili skraćene.
Lično bih dodao još nešto. Ukoliko prihvatimo da prenošenje engleskih inicijala potpada pod transkripciju s engleskog jezika, tada Prćić u ovom slučaju predviđa mogućnost
Ar-Džej (u padežima:
Ar-Džeja, Ar-Džeju itd.).
