Pitanje je vrlo nezgodno, jer ne postoji neko opšte pravilo kada se koristi nastavak
-ski (-čki, -ški) a kad nastavak
-ni (-an). Vrlo česta je pojava da u srpskoj varijanti neki pojma ima nastavak
-ski, a u hrvatskoj isti taj pojam ima nastavak
-ni (
autobuski/autobusni,
operski/operni,
poreski/porezni). Nekad su jednako upotrebljiva oba nastavka (
padeški ili
padežni,
obalski ili
obalni), a nekad od toga koji smo nastavak upotrebili zavisi i značenje (
logički — koji se tiče logike, naspram
logičan — jasan).
Gramatike su obično krajnje nedorečene, tako da nam ni one ne mogu mnogo pomoći. Ipak, navešću šta piše u dvema od njih:
M. Stevanović,
Gramatika srpskoga jezika:
A nastavkom -ni grade se pridevi koji kazuju da pojmovi uz čija imena oni stoje pripadaju onome što znače imenice od kojih su izvedeni, da su deo onoga, ili od onoga, ili od strane onoga što te imenice znače, ili da su namenjeni za ono što znače reči u osnovnom delu prideva.
Za nastavak -ski pominje se, između ostalog, sledeće:
Nešto češće ovi pridevi označavaju pripadnost određenoj množini onoga što znači osnovna reč: vojnički (vojnička kasarna), svatovski (svatovski konji), ljudski (ljudska naseobina) itd. Ovo značenje pripadanja množini u stvari je značenje pripadanja vrsti. A iz ovog značenja razvilo se značenje: biti one vrste koju označava osnovna reč, ma ticala se ona jednog pojma ili množine pojmova.
Gramatika srpskoga jezika Ž. Stanojčića i Lj. Popovića za nastavak
-(a)n/-ni kaže sledeće:
Ovim se sufiksom grade pridevi vrlo različitog značenja: označavaju da pojam uz čije ime stoji takav pridev ima ono što znači motivna reč, da je bogat time: žitno polje, umni čovek, vlažno zemljište; da je namenjen onome što znači motivna imenica: kućna vrata, vodenični kamen; da pripada onome što znači motivna imenica: očni kapak, da se odlikuje kao osobinom onim što daje vršenje radnje koju znači motivni glagol: bujno rastinje, bujna kosa, trajni napori.
Za nastavak
-ski tu je sledeće objašnjenje:
Označavaće pripadnost onda kada znače pripadanje pojma uz čije ime stoji tačno određenom, i n d i v i d u a l i z o v a n o m pojmu: Iziđite, deco, u školsko dvorište (= "u dvorište koje p r i p a d a našoj školi"). Kad označavaju druge odnose, ili čak pripadnost celoj vrsti pojmova, ovi pridevi označavaće isto što i opisni pridevi (svojstvo, kvalitet, osobinu): školski rad, seoski život, gradsko ponašanje.
Na osnovu svega rečenog (crvenom bojom označio sam delove koje smatram najbitnijim za ovo pitanje), dao bih prednost nastavki
-ski. Time smo razgraničili i
bitsko (koje se odnosi na bit) od
bitnog (važnog). Ipak, budući da je reč o relativno novom pojmu kojim lingvisti nisu stigli da se dovoljno pozabave, a nastavak
-ni je prilično ukorenjen u narodu, ni on se ne može smatrati pogrešnim.
