иако НЕ БИ ТРЕБАЛА да има дужину
Не би требало. Да си то написао неких десетак и кусур година раније, рекао бих ти да си могао написати и
не би требала имати (спрам
не би требало да има), али пошто смо са хрватскосрпским одавно раскрстили, онда нам преостаје једино
не би требало.
Ја бих рекао да су све те стране именице на
-о и
-е мушког рода (поред наших именица на
-о и
-е, које су средњег рода) и да се аналогијом мењају као оне именице на
-о и
-е позајмљене из француског језика, што ће рећи да
о и
е остају у множини и у свим падежима. Мада, рекао бих да множина од
гето гласи
гета, а не
**гетои (а
гета је средњи род, изгледа да ове именице ипак имају средњи род у множини), али погледајте нагласак: у свим тим примерима где остају
о и
е, акценат је кратак, док је у
гето дугоузлазни!
Nisam znala da je "auto" nepravilan oblik i da zapravo nema značenje? 
Ауто- је страни префикс и значи отприлике као наш префикс
само-. У говорном језику, именица ауто користи се уместо дужег аутомобил, али у стандардном језику ваљало би је избегавати. Јер,
аутомобил је "онај који се сам креће",
аутопортрет је "самослика", тј. "слика самог себе",
аутомат је "онај који сам ради",
ауто-пут је "пут по којем само пичиш!"
, а само
ауто не значи ништа (шта
ауто? ауто-пут? аутомобил? аутопортрет? заврши то што хоћеш да кажеш, не можеш рећи само
ауто!
ауто шта?).
