Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.39 ч. 17.05.2022. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Зашто не србски?  (Прочитано 21368 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Bogdan
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3


« у: 04.14 ч. 20.10.2010. »

Јесмо ли СРБИ или СРПИ?Wink
Сачувана
Bogdan
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3


« Одговор #1 у: 04.16 ч. 20.10.2010. »

Цитирано: Bogdan link=topic=6251. msg60308#msg60308 date=1287540842
Јесмо ли СРБИ или СРПИ?Wink
Цитирано: Bogdan link=topic=6251. msg60308#msg60308 date=1287540842
Јесмо ли СРБИ или СРПИ?;)србски језик
Сачувана
Bogdan
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 3


« Одговор #2 у: 04.17 ч. 20.10.2010. »

србски језик
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 04.45 ч. 20.10.2010. »

Ne može, ne može. Smiley

Nije po pravopisu srpskog jezika.
Сачувана
Stoundar
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 973


« Одговор #4 у: 08.09 ч. 20.10.2010. »

Uostalom, istraživanje bi vjerovatno pokazalo da takvo pisanje najčešće koriste ultrakonzervativni Srbi radi efikasnijeg ispoljavanja svoje 'srbskosti' u tekstu, i da ga zato nikada ne bi prihvatili svi oni kojima je takva ideologija odbojna. Stoga ono ne bi ni moglo funkcionisati u standardnom jeziku, koji po svojoj prirodi mora biti neutralan, i smijali bismo se tome kao što se smijemo svakoj paranormativnoj inovaciji.
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #5 у: 09.59 ч. 20.10.2010. »

Цитирано: Bogdan link=topic=6251.  msg60308#msg60308 date=1287540842
Јесмо ли СРБИ или СРПИ?Wink

Ni jedni , ni drugi.   Barem ne, nas vecina. 

Mi smo Srbijanci ili Srpijanci. 

Do pre nekoliko godina sam mislila , pa cak i bila ubedjena da sam Srpkinja, ali mi drugi
(uglavnom Srbi) objasnise da sam ja Srbijanka.   Huh
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #6 у: 12.22 ч. 20.10.2010. »

И ја сам некад био убеђен да сам Србин, па ми објаснише да сам Војвођанин, Банаћанин, Лала. И колонисти некад беху убеђени да су Срби, па им објаснисмо да су Босанци, Херцеговци, Крајишници, Црногорци. А чујем да су и у Београду неки убеђени да су Срби, па им објаснише да су Београђани.

На послетку, стварно, докле те неправде у именовању језика? Учимо да постоји некакав „грчки“ језик, а где су ти „Грчи“? Требало би грцки. Или причамо о некаквим „швапским“ речима и обичајима, а ко су па „Швапе“? Требало би швабски. Или „енглески“, ваљда би требало енглезки, јер нису Енглеси него Енглези! Шведски језик – јесу ли они Шведи или Швеђани, говоре ли шведски или швеђански? Норвешки – јесу ли они Норвешани или Норвежани? Турски – јесу ли Турси или Турци, ваљда би требало турцки! Чешки и словачки – чуо ли је неко за неке народе по имену Чеши и Словачи?! Доста те неправде домаће лингвистике према сpбском, грцком, швабском, енглезком, норвежком, турцком, ческом и словацком народу, стварно се ово више не може трпети!
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #7 у: 13.07 ч. 20.10.2010. »

Цитирано: Belopoljanski link=topic=6251.  msg60317#msg60317 date=1287570135
И ја сам некад био убеђен да сам Србин, па ми објаснише да сам Војвођанин, Банаћанин, Лала.   И колонисти некад беху убеђени да су Срби, па им објаснисмо да су Босанци, Херцеговци, Крајишници, Црногорци.   А чујем да су и у Београду неки убеђени да су Срби, па им објаснише да су Београђани. 

На послетку, стварно, докле те неправде у именовању језика? Учимо да постоји некакав „грчки“ језик, а где су ти „Грчи“? Требало би грцки.   Или причамо о некаквим „швапским“ речима и обичајима, а ко су па „Швапе“? Требало би швабски.   Или „енглески“, ваљда би требало енглезки, јер нису Енглеси него Енглези! Шведски језик – јесу ли они Шведи или Швеђани, говоре ли шведски или швеђански? Норвешки – јесу ли они Норвешани или Норвежани? Турски – јесу ли Турси или Турци, ваљда би требало турцки! Чешки и словачки – чуо ли је неко за неке народе по имену Чеши и Словачи?! Доста те неправде домаће лингвистике према сpбском, грцком, швабском, енглезком, норвежком, турцком, ческом и словацком народу, стварно се ово више не може трпети!

Ne,ne, nemoj sada da se fatas za laku konjicu. 

Bas ste vi iz AP (barem meni) skrenuli paznju  da sam ja Srbijanka,objasnjavajuci mi
da se pod Srbijancima podrazumeva ( al pod obavezno),blato,volovi i opanci. 

Uostalom ja i cuh bas od svoje dve bivse koleginice sa faksa ( jedna iz Panceva,
druga iz Zemuna) prvi put u zivotu za svoje Srbijanstvo. 
Сачувана
Prekobrojna
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 202


« Одговор #8 у: 13.24 ч. 20.10.2010. »

Običaj predstavljanja prema oblasti življenja nije nov. Kako bi naglasili da su iz uže Srbije, mnogi za sebe kažu da su Srbijanci, pa su tako oni iz Like - Ličani, iz Mačve - Mačvani, Vojvodine - Vojvođani, itd.
Ja sam niotkud. To što živim u Vojvodini ne čini me Vojvođankom. Možda to nije u redu, ali ne osećam se bilo kakvim pripadnikom.
A kad čujem da neko insistira na srBstvu, ućutim u trenutku. Setim se da su Srbi(,) narod najstariji i bude mi sve jasno.
Lepo reče Belopoljanski.
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #9 у: 13.54 ч. 20.10.2010. »

Ja sam sigurno poslednja osoba na ovom svetu  koja ce se diciti SrBstvom, ali te molim da shvatis da je
za nas jako,jako bolno da nam neko objasnjava da smo Srbijanci, a ne SRbi.  

Niko,ali niko iz Srbije nece za sebe reci, a sve predstavljajuci se ( pojma nemam kome)
da je Srbijanac.    Pa  ljudi u Srbiji i ne znaju da ih neko naziva Srbijancima.  
Uvek su mislili da su Srbi ( a sve bez velikog "B").  

Ma naravno da se i Shumadinci predstavljaju kao takvi, a inace mi nije poznato
da se Vojvodjani predstavljaju Vojvodjanima.    Barem ne u zadnjih 20 godina.  

Ja sam iz Istocne Srbije (Zajecar) i da li ti stvarno mislis da cu se ja nekom iz kruga dvojke,
ali iz Sombora, moze i Banja Luka, predstavljati  tako sto cu reci za sebe da sam
Srbijanka?


Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #10 у: 14.22 ч. 20.10.2010. »

Niko,ali niko iz Srbije nece za sebe reci, a sve predstavljajuci se ( pojma nemam kome)
da je Srbijanac.

Ne možeš poznavati sve ljude u Srbiji, zato oprezno s takvim tvrdnjama.

Imaš svako pravo da se osobno ne identifikuješ s nekim konceptom/modelom etničkog, kulturnog ili geografskog identiteta kojem ne osjećaš bliskost i pripadanje, i da se dičiš čime ti volja. Ali nemaš pravo da deliš svoju pravdu svima. Kako ćeš se ti predstaviti drugima, to je samo tvoja lična stvar, volja i odluka, s punim pravom. Ali kako će se predstaviti neko drugi, ili kako će neko treći (osobno i privatno, pa donekle i javno dokle god ne povređuje slobode drugoga) percipirati tebe ili koga drugog, to već izilazi iz bilo čijeg domena i nemamo pravo to drugima braniti.

Problemi identiteta ljudi i osjetljivosti jezika (terminologije) povezanog uz njega jesu i te kako aktualni danas u poratnoj Jugoslaviji. Zato ih je bolje ne čačkati, makar ne u takvome maniru.
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #11 у: 14.30 ч. 20.10.2010. »

Ja sam iz Srbije, zaista me ova tematika zanima, razgovaram sa ljudima,slusam,
pitam ,tako da ces ipak dozvoliti  mogucnost da imam uvida ( pa cak i osobnog, da
ne kazem licnog)u to srbijanstvo.

A kako stoje stvari s tobom?
Da li smo i za tebe mi Srbijanci ili nas razlikujes prema broju
padeza koji koristimo? Smiley

Zaista se niko iz Sbije ne predstavlja kao Srbijanac, Drugi ga tako predstavljaju.

Uostalom , kako bi to bilo na nekom  stranom jeziku? I ne postoji, pa kako bih ja,
a zivim u Nemackoj, objasnila ili prevela na nemacki tu sofisticiranu razliku izmedju
Srba i Srbijanaca? Grin

Ich bin eine Serbianerin?
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #12 у: 15.00 ч. 20.10.2010. »

Ne možeš poznavati sve ljude u Srbiji, zato oprezno s takvim tvrdnjama.

У праву је за већину, ако не за већину, онда сигурно за прилично велик број људи. Назив Србијанац је онима на које се односи осмишљен споља, и иако су га неки прихватили, многима је и даље туђ и одбојан.

Ne,ne, nemoj sada da se fatas za laku konjicu. 

Bas ste vi iz AP (barem meni) skrenuli paznju  da sam ja Srbijanka,objasnjavajuci mi
da se pod Srbijancima podrazumeva ( al pod obavezno),blato,volovi i opanci. 

Uostalom ja i cuh bas od svoje dve bivse koleginice sa faksa ( jedna iz Panceva,
druga iz Zemuna) prvi put u zivotu za svoje Srbijanstvo. 

Овде у Војводини се за Србе из централне Србије каже да су Србијанци, као што се за Србе из Босне каже да су Босанци, или Србе из Херцеговине да су Херцеговци, а некада и за Србе из Црне Горе и Македоније да су Црногорци односно Македонци, пре настанка ове забуне око црногорске и македонске националности, где има и Црногораца и Македонаца који су то у националном, а и само у регионалном смислу. Из простог разлога зато што се територија централне Србије назива просто – Србијом. Не Србија у смислу државе, него у смислу регије, територије.

Такво именовање се користи још од турског времена, па тако и Вук и други пре и после њега, а пре настанка српске државе на тлу централне Србије, говоре о Србији, Угарској, Херцеговини, Црној Гори, Хрватској, Босни итд. као земљама где живе Срби. Још од тад је оно Србијанци.

И не слажем се са тобом око оних асоцијација на блато и опанак, јер су то управо симболи Војводине... нешто не знам да је централна Србија толико блатњава, као овде где имамо више речи за блато него Ескими за снег. Smiley Да зађем мало у политичке воде и пипаво подручје предрасуда, неке негативне асоцијације везане уз име Србијанац си могла да чујеш једино од задртих аутономаша или од појединих потомака колониста из динарских крајева. Код Војвођана-старинаца, име Србијанац се изговара са поштовањем, јер је везано за вредноћу, практичност, предузимљивост и један менталитет који је много сличнији староседелачком становништву Војводине (нарочито по питању радних навика и односа према имовини) него што је менталитет других српских подручја на западу, нарочито динарских. Подсети се, уосталом, Стеријиних „Родољубаца“ и на који начин се тамо говори о „Сервијанцима“.

Ни ја не волим назив Војвођанин и не идентификујем се са њиме, али сам свестан да се тај назив односи на мене и људе из мог краја, и да ће ме тако описати како Срби из централне Србије, тако и из свих осталих области. Ако причамо о неким предрасудама и непријатним искуствима, треба ли ја да помињем своја искуства са Копаоника или из Шумадије, где су нам се ругали због „педерастог“ војвођанског нагласка и слали нас „у наш Нови Сад“... или да нагласим колико је у Банату присутан отпор према Новом Саду и колико „волимо“ да нас неко тамо смешта? Smiley
Сачувана
Fraya
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:
bez
Име и презиме:
Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23



« Одговор #13 у: 15.05 ч. 20.10.2010. »

Miroslav Nikolić

SRBI I SRBIJANCI

O pridevima srpski i srbijanski pisao je E. Fekete, stručno i ozbiljno, u časopisu Naš jezik još 1978. god. (knj. XXIII, str. 199—209). Evo opet nekoliko reči o tome, malo drukčije, na drugačiji način i drugim povodom.

U vreme žučne predizborne kampanje (čini mi se pretposlednje), u nekada vrlo gledanoj (a u međuvremenu ukinutoj) emisiji jedne nezavisno-zavisne beogradske televizijske stanice napao je jedan političar drugoga (što, naravno, nije ništa neobično) da vređa narod u Srbiji nazivajući ga Srbijancima (što je, priznaćete, i za političke svađe pomalo bizarno). Okrivljeni se branio kako je znao i umeo, sâm, jer advokata nije imao, čak ni onoga koji se dodeljuje po službenoj dužnosti. Pošto u Srbiji devojku koja se sama nudi niko neće (ili je bar tako bilo u XIX veku), ne usuđujemo se da ponudimo usluge sopstvene lingvističko-advokatske kancelarije. A i zašto bismo to činili, kad u izgledu nije nikakav honorar. Zato ćemo umesto mogućeg braniteljskog pledoajea pokušati da odigramo ulogu stručnog veštaka, dok presudu o tome da li je naziv Srbijanac, Srbijanci i od toga izvedeni pridev srbijanski uvredljiv ili ne prepuštamo sudu, sudu čitalaca. Pre toga, malo suvoparne lingvističke analize.

Imenica Srbijanac izvedena je, po nekim mišljenjima, tek u XIX veku, od osnove imena zemlje Srbije i složenog sufiksa -anac, koji se sastoji od sufiksa -an (što ga imamo, na primer, u Italij-an) i sufiksa -ac (koji imamo, na primer, u Kolumbij-ac, Sirij-ac). Pažljivi čitalac primetiće da smo namerno uzeli u obzir nazive izvedene od imena zemalja koje, kao i Srbija, imaju finalno -ija: dakle — Italija, Kolumbija, Sirija. Razlika je samo u tome što su Italijan, odnosno Sirijac izvedeni prostim sufiksom (-an odnosno -ac) a Srbijanac složenim (-anac). Tim sufiksom, po istom modelu, tvoreni su nazivi za stanovnike mnogih zemalja i gradova, bilo da se završavaju na -ija (npr. Australijanac, Austrijanac, Venecijanac i sl.) ili ne (npr. Litv-anac, Meksik-anac, Portorik-anac itd.). Po ovome ispada da je reč Srbijanac sasvim dobro napravljena i da joj se sa te, tvorbene strane nema šta zameriti. I njeno značenje je u velikoj meri u skladu sa onim koje imamo u prethodno pomenutim analognim nazivima: Srbijanac je stanovnik, žitelj Srbije ili onaj koji je poreklom iz Srbije (što najčešće znači Srbin iz Srbije), kao što je i Meksikanac stanovnik Meksika ili onaj koji je poreklom iz te zemlje. Ipak, neke razlike između Srbijanca i Meksikanca ima (ko bi to rekao!?), ne samo po tome što Srbijanci nose šajkaču a Meksikanci sombrero već po tome što se reč Meksikanci upotrebljava i kao ime naroda, dok se za označavanje pripadnikâ srpskog naroda upotrebljava druga reč, ali istoga korena, Srbi, sigurno najstarija u nizu Srbi — Srbija — Srbijanac — srbijanski.

Ovo, naravno, ne može nikako biti razlog za diskvalifikaciju imenice Srbijanac, Srbijanci, mada tu nekog đavola ima. Naime, u svim ostalim, nama poznatim slučajevima, postoji jedno ime za stanovnike neke države i za najveću naciju koja u njoj živi (bez obzira na to da li je zemlja dobila ime po narodu ili narod po zemlji). I ne samo da to imamo u slučaju drugih zemalja i njihovih stanovnika nego i u slučaju Srbije — ali pre svega u jeziku nas koji smo u njoj rođeni i odrasli. U razgovornom jeziku rečju Srbi mi imenujemo prvo pripadnike našeg naroda u Srbiji, a tek potom i, čini se, tek u novije vreme Srbe izvan Srbije. To se posebno vidi u upotrebi prideva srpski, izvedenom od osnove navedene imenice, koji se nekada odnosi samo na Srbe u Srbiji (ali i na druge stanovnike Srbije), na primer: srpska vlada, a nekada Srbe u celini, na primer srpski jezik, srpska književnost. Pošto u našem jezičkom osećanju i navikama nema naziva Srbijanac i prideva srbijanski, mi ih doživljavamo kao nešto strano, tuđe, čak i nacionalno uvredljivo. Čini nam se kao da neko hoće time da nas odvoji od ostalih Srba ili čak da nam uzme naše nacionalno ime i da ga zameni geografskim, teritorijalnim. S druge pak strane, Srbi (i drugi istojezički narodi) izvan Srbije, koje mi takođe najčešće imenujemo po zemlji ili pokrajini u kojoj žive, npr. Crnogorci, Hercegovci, Bosanci, Krajišnici i drugi, žele da nazivom Srbijanci i pridevom srbijanski pre svega preciziraju o kojim se Srbima radi, imajući u vidu činjenicu da su Srbi „srećan” narod koji živi u više država. Kad, na primer, Hercegovac kaže Srbijanci ili srbijanska vlada, on time ne želi da kaže da mi nismo (i) Srbi, odnosno da vlada nije (i) srpska, kako se to u nas obično doživljava, već da su Srbi i stanovnici Hercegovine i da nas podsete na činjenicu da nije samo vlada u Beogradu srpska, već da je to i ona u Republici Srpskoj, kao što je bila (ili je to još uvek) i u nekim drugim srpskim zemljama. Nećemo sad raspravljati o tome ko je tu veći Srbin i ko koga vređa; reći ćemo samo da o tome treba suditi više po delima nego po rečima. Mi se vređamo kad nas nazivaju Srbijancima. Šta bismo tek radili da smo Indijanci, koji su čudnim nesporazumom dobili ime po zemlji koja je hiljadama kilometara daleko od one u kojoj žive.

Iz dosadašnjeg, vrlo uprošćenog izlaganja vidi se da srbijanski slučaj nije uopšte tako jednostavan. Ukazujemo posebno na činjenicu, dosad tako često zanemarivanu u našoj lingvistici, da se vrednosni sud o nekom jezičkom elementu (npr. obliku, reči ili konstrukciji) ne može utvrđivati samo na osnovu njegove saglasnosti sa utvrđenom gramatičkom normom i postojećim jezičkim modelima, već da se u obzir mora uzeti i sociološko-psihološka komponenta, kako onih koji govore tako i onih (o) kojima se govori.

Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #14 у: 15.07 ч. 20.10.2010. »

Код Војвођана-старинаца, име Србијанац се изговара са поштовањем, јер је везано за вредноћу, практичност, предузимљивост и један менталитет који је много сличнији староседелачком становништву Војводине (нарочито по питању радних навика и односа према имовини) него што је менталитет других српских подручја на западу, нарочито динарских.

Bože, umalo se ne uvredih! Cheesy
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!