Duszan
посетилац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17
|
 |
« у: 13.07 ч. 20.10.2010. » |
|
Kako su Sloveni imenovali pojam "boja", i koju su reč Srbi koristili pre Osmanlija ? Jer valjda su Srbi govorili kakve je šta boje, kog koliorita, kako nešto prefarbati tj. obojiti itd. Evo sadašnjeg stanja u jezicima: sl. - barva hr. - boja mk. - боја bg. - цвят cz. - barva sk. - farba pl. - kolor ru. - цвет be. - колер ua. - колiр gls. -barba dls. -barwa csb. -farwa Dakle neki koriste nemačku reč Farbe, neki latinsku color, neki tursku boya. Jedino Rusi i Bugari imaju slovensku reč cvet. Mada je zbog biljke malo konfuzno. Ono sam pronašao jeste da reč масть u ruskom i maść u poljskom mogu da se odnose i na boju. Hrvatski jezični portal navodi, pod pojmom mast 5. na mestu : - 5. knjiš. zast. boja puti [crne masti - tamnoga tena, crnomanjast] Dalje u traganju oko pojma boja, našao sam u knjizi "Mali staroslavensko-hrvatski rječnik", Zagreb, 2004da je reč шаръ u staroslovenskom označavala taj pojam. Pa se dalje izvodi шарописатель u značenju slikar. Što se kod nas zadržalo na primeru šareno, kada je nešto mogobrojno, kao i u glagolu šarati. Slično se može videti ovde:  Izvor : Полный церковнославянский словарь - Григорий Дьяченко Zanimljiva je i ova ruska reč краска koja se koristi u smislu farba. Istu reč krāsa koriste Letonci u značenju boja kao i farba. I primetih da u hrvatskom jeziku postoji reč koju prvi put čujem naličHrvatski jezični portal kaže: kem. tekuća tvar sastavljena od veziva, pigmenta i razrjeđivača,na drvene ili metalne predmete nanosi se kistom, raspršivanjem ili postupkom uranjanja, nakon sušenja očvrsne stvorivši zaštitni (ili dekorativni) sloj I dalje |
|
|
|
|
Сачувана
|
To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
|
|
|
Fraya
посетилац
Ван мреже
Организација: bez
Име и презиме: Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23
|
|
« Одговор #1 у: 13.13 ч. 20.10.2010. » |
|
Farba ili farbati koristi se danas jako retko,uglavnom pezorativno.
Na srpskom je to boja, pa sada da li je za kosu,trepavice ili usne, ne igra nikakvu ulogu.
Farbamo obicno (pogresne) duvare, ali divanimo o boji necije kose,ociju,tena,
zidova, automobila. .
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #2 у: 14.39 ч. 20.10.2010. » |
|
Мислим да није постојао апстрактан појам боје у оној форми у којој постоји данас, одатле се код нас и развио појам од турске речи за фарбу, мазиво. Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу. Када се појавила свест о боји као апстрактном појму, појавила се и потреба да се тај појам именује, одатле и различите речи у различитим словенским језицима јер је та свест дошла доста касније.
Довољно је видети и конфузију око имена за боје. Плаво изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу, док за боју мора кажемо да је сиња, а за боју шљиве да је модра. Исто тако је и прљаво сива боја зелена, па имамо зелени мач, зеленог коња (зеленка), зеленог пса (зељова), зелену мачку, за вука се такође каже да је зелене боје, али и зелену траву. За црвену боју неба или вина имамо назив рујно, за зору кад се црвени каже се да руди, а и само име руда за руду гвожђа је од црвене боје.
Бугари су, мислим, под утицајем руског језика почели да користе реч цвет за боју. Одакле у руском, мислим да није тешко повезати – у природи се једино на цвећу могу видети скоро све боје у најчистијим облицима.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Fraya
посетилац
Ван мреже
Организација: bez
Име и презиме: Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23
|
|
« Одговор #3 у: 14.56 ч. 20.10.2010. » |
|
Мислим да није постојао апстрактан појам боје у оној форми у којој постоји данас, одатле се код нас и развио појам од турске речи за фарбу, мазиво. Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу. Када се појавила свест о боји као апстрактном појму, појавила се и потреба да се тај појам именује, одатле и различите речи у различитим словенским језицима јер је та свест дошла доста касније.
Довољно је видети и конфузију око имена за боје. Плаво изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу, док за боју мора кажемо да је сиња, а за боју шљиве да је модра. Исто тако је и прљаво сива боја зелена, па имамо зелени мач, зеленог коња (зеленка), зеленог пса (зељова), зелену мачку, за вука се такође каже да је зелене боје, али и зелену траву. За црвену боју неба или вина имамо назив рујно, за зору кад се црвени каже се да руди, а и само име руда за руду гвожђа је од црвене боје.
Бугари су, мислим, под утицајем руског језика почели да користе реч цвет за боју. Одакле у руском, мислим да није тешко повезати – у природи се једино на цвећу могу видети скоро све боје у најчистијим облицима.
Farba je nemacka rec za boju, ali to sigurno znas. Da,zanimljivo je da mi kazemo plava kosa, a da pri tome ne mislimo na plavu boju, a to zaista dolazi od svetla. Plave su oci plave,kao i zelene, sinje bi valjda bilo grao boja. Negde procitah da niko kao mi Srbi nema toliko izraza bas za tu plavu boju. Potrudicu se da nadjem taj izvor. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #4 у: 15.08 ч. 20.10.2010. » |
|
Не, сиње је плаво, тамно плава боја мора. Сличност са сивим је само у призвуку. Мислим да је реч остала само у окамењеном изразу „сиње море“, као што је и рујно остало само у рујној зори и рујном вину.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Fraya
посетилац
Ван мреже
Организација: bez
Име и презиме: Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23
|
|
« Одговор #5 у: 15.18 ч. 20.10.2010. » |
|
Не, сиње је плаво, тамно плава боја мора. Сличност са сивим је само у призвуку. Мислим да је реч остала само у окамењеном изразу „сиње море“, као што је и рујно остало само у рујној зори и рујном вину.
Ali je to neka ipak neka plava boja sa primesama horora. To sinje sam , barem ja,uvek zamisljala kao da ga je Edgar Alan Po izmislio, takav je Atlantik gde sve huci,cak i vazduh, a voda nije tamno plava, nego nesto izmedju tamno zelenog,sivog i tamno plavog. Preterah ga sada, ali ja to odprilike tako dozivaljavam, tu sinju boju.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бруно
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Бруно Раљић
Струка:
Поруке: 29
|
|
« Одговор #6 у: 15.54 ч. 20.10.2010. » |
|
Ех, сад ми је јасно зашто је мачка зелена. Хвала на објашњењу.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #7 у: 16.43 ч. 20.10.2010. » |
|
I mačka i vuk (kao u "Bašti sljezove boje", ko se seća  ). Preporučila bih odličnu zbirku radova Milke Ivić "O zelenom konju", gde je ova problematika dosta opširno i jako zanimljivo obrađena. Šteta što nemamo više literature na tu temu. Sinja bi bila baš ona tamna boja mora u kojoj ima i sive i plave i ljubičaste, recimo kad je oblačno, imam je tačno pred očima ali ne umem da opišem. Inače, kupili smo svojevremeno bugarski TV i bilo mi je baš simpatično što je na njemu pisalo "cvetni televizor", mada je bilo malo zabune oko toga u početku.  Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу. A znaš li možda kako se turski kaže baš boja u apstraktnom smislu? |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 16.46 ч. 20.10.2010. од alcesta »
|
Сачувана
|
|
|
|
Fraya
посетилац
Ван мреже
Организација: bez
Име и презиме: Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23
|
|
« Одговор #8 у: 16.54 ч. 20.10.2010. » |
|
A da li je rusa kosa koje devojka ima. crna ili je boje (h)rdje?
@Bruno:nije svaka macka zelena, samo su specijalne zelene, a zaista imaju neku
primesu zelenkaste boje.
Na engleskom to blue znaci i tugu.
Cudno? Ili ima veze sa plavusama?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #9 у: 18.35 ч. 20.10.2010. » |
|
A znaš li možda kako se turski kaže baš boja u apstraktnom smislu?
Да не делује као да говорим турски или имам речнике, ово сам запамтио са Википедије, где страница Colour (на енглеском) усмерава на турски чланак Renk, а чланак Paint на турски Boya, а исто сам видео и у онлајн речницима. Надам се да нисам извалио неку грубу грешку. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Fraya
посетилац
Ван мреже
Организација: bez
Име и презиме: Selina Jovanovic
Струка: prevodilac
Поруке: 23
|
|
« Одговор #10 у: 18.54 ч. 20.10.2010. » |
|
A znaš li možda kako se turski kaže baš boja u apstraktnom smislu?
Да не делује као да говорим турски или имам речнике, ово сам запамтио са Википедије, где страница Colour (на енглеском) усмерава на турски чланак Renk, а чланак Paint на турски Boya, а исто сам видео и у онлајн речницима. Надам се да нисам извалио неку грубу грешку. I ja pogledah u recnik tursko - nemacki , a i on kaze isto kao i tvoj izvor |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Duszan
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17
|
|
« Одговор #11 у: 22.43 ч. 21.10.2010. » |
|
Мислим да није постојао апстрактан појам боје у оној форми у којој постоји данас, одатле се код нас и развио појам од турске речи за фарбу, мазиво. Занимљиво је да се на турском боја не каже boya, већ та реч означава фарбу. Када се појавила свест о боји као апстрактном појму, појавила се и потреба да се тај појам именује, одатле и различите речи у различитим словенским језицима јер је та свест дошла доста касније.
Довољно је видети и конфузију око имена за боје. Плаво изворно значи светло, па тако имамо плаве очи, плаво небо и плаву косу, док за боју мора кажемо да је сиња, а за боју шљиве да је модра. Исто тако је и прљаво сива боја зелена, па имамо зелени мач, зеленог коња (зеленка), зеленог пса (зељова), зелену мачку, за вука се такође каже да је зелене боје, али и зелену траву. За црвену боју неба или вина имамо назив рујно, за зору кад се црвени каже се да руди, а и само име руда за руду гвожђа је од црвене боје.
Бугари су, мислим, под утицајем руског језика почели да користе реч цвет за боју. Одакле у руском, мислим да није тешко повезати – у природи се једино на цвећу могу видети скоро све боје у најчистијим облицима.
Kako su se onda ove reči šar, mast i kraska upotrebljavale. Dobro, ali to su ipak nazivi za razne nijanse tih boja. Zelena, žuta, crna i bela se valjda u svim slovenskim jezicima isto kažu , najviše razlike je oko plave koju zovu : modra, sinja, plava, nebeska. Da bugarski je verovatno pod uticajem ruskog usvojio reč. |
|
|
|
|
Сачувана
|
To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #12 у: 23.28 ч. 21.10.2010. » |
|
Zelena, žuta, crna i bela se valjda u svim slovenskim jezicima isto kažu , najviše razlike je oko plave koju zovu : modra, sinja, plava, nebeska. I crvena se razlikuje. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Duszan
посетилац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Душан Б.
Струка: студент
Поруке: 17
|
|
« Одговор #13 у: 00.43 ч. 22.10.2010. » |
|
Zelena, žuta, crna i bela se valjda u svim slovenskim jezicima isto kažu , najviše razlike je oko plave koju zovu : modra, sinja, plava, nebeska. I crvena se razlikuje. Zato je i nisam naveo :D Istini za volju i žuta je rumena u slovenačkom. A crvena je krasna u ruskom a rdeča u slovenačkom. |
|
|
|
|
Сачувана
|
To je, to je mój wótcny kraj, mój serbski dom a zbóžny raj !
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #14 у: 19.20 ч. 22.10.2010. » |
|
Pa ni siva i smeđa/mrka nisu baš svetli primeri. Tako da ima prilično termina za boje koji se razlikuju među slovenskim jezicima; nije to samo plava.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
