Djordje, svaka tebi cast za teorijsko znanje. Vec sam nekoliko puta bio pod utiskom tvoje strucnosti.
Ipak.
U ovom slucaju mi se cini da strucnost nisi sasvim iskoristio? Aj' priznaj da si malo vise sveo celu pricu...?
Ja rec 'vodan' shvatam kao glagolski pridev trpni od: 'voditi': 'On je vôdan za rucicu.'
Setih se i znacenja "vodni", kao pris. prideva od vojnicke jedinice zvane 'vod': 'vodni staresina.'
Evo i 'vodni' od vodovi (elektricni ili vec,) napr: 'vodni sklop'.
Mogu je shvatiti i pesnicki: 'vodni vrt' (pun vode) - gde bi se znacenje donekle primaklo tvom objasnjenju, ali mogu jos uvek razlikovati 'vôdni vrt' od 'vödnog vrta':
'Vôdni vrt' je pun vodâ (raznih zila vode, navire iz pukotina na sve strane.)
A drugi, 'vödni vrt' je pun vode (voda djuture, gradivno, redovno je prisutna u doticnom vrtu).
'Vodeni vrt' bi trebao biti U VODI. (Koristi se, naravno i u znacenju 'vrt sa puno vode', znam)
Nigde nisam sreo u knjizevnoj literaturi da 'vodni', u konotaciji koju navodis (od 'voda' a ne 'vode') - moze zameniti sve konotacije prideva 'vodeni'. (vodne boje? vodne dubine?)
Mislim da nam je jezik vec dovoljno osiromasen da bi se ovakve finese ukidale - a ja uzivam u njima, kao na primer u cuvenom prevodu Kolje Micevica, Lorkine 'Meseceve Romanse':
"Zeleno, volim te zeleno"
Zeleno (boja, imenica, vokativ), volim te zeleno (pridev, na 'zeleni nacin')
Da je prevod:
"Zeleno, volim te, zeleno" (a sto postoji u drugim prevodima, prevodilaca maaaalo tromijeg duha - ama je jedan Kolja!
)), znacilo bi u verziji sa ekstra zarezom :
"Zeleno (boja, imenica, vokativ), volim te, zeleno (opet boja, imenica, vokativ - repeticija)
Sta ces, meni je bas zanimljivo 'filozofiranje'. Mislim da je to vazna faseta bogatstva jednog jezika
