Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Skice za put oko sveta
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
14.16 ч. 05.10.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Skice za put oko sveta  (Прочитано 98100 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« у: 13.43 ч. 30.11.2010. »

MOJA SI SVETLOST




zri zvuk zore tek
môra gòre penom
möra göre nam zelene
môra göre sad sunce već'

al' još mi zvoni trave zeleno
eho u gori zelene trave
a svetlošću jedine kresnice
raskrinkavam boju svoga mraka

ne móra göre nam biti
ne móra góre ni dole sunce ić'
ne môra gòre, penom praznom
već zore, zvukom zelenila göre

a kresnica?
štitim je svojim dlanovima








(prva varijanta ove pesme je objavljena 23 02 2008)


« Задњи пут промењено: 11.42 ч. 03.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #1 у: 14.37 ч. 01.12.2010. »

AKO ME TVOJA SVETLOST RASTOPI, DA LI SAM SE JA TO OD LEDA BIO SASTAVIO?


(17 Xl 2009)




Znam

da ćeš baš ti

kada ustaneš

prišiti moju senku

za rub

svoje košulje

ali sada

samo zvezde hodalice

po mlečnome putu

svoje cipele od iskri

probaju.

I svaki ledac

toga svetla

pita me

i noćas

žudno

kao

da samo ja to mogu

i moram

znati

i odgovoriti:

kako su to postale

biljke

kako alge

i da li ribe čuju

šta leptiri pored vode

na cveću

slasno jedu.

Pita me se

i zašto mi to trepćemo

kada smo budni

i šta se dogadja

sa nama

dok spavamo.

A ja?

Ja

ne znam.

Ne znam zašto

idemo ukrug

kada se izgubimo

ni kako talasi nalaze

svoje stope u pesku

niti kuda pohitaju

kada se od obale

odbiju.

Ne znam

ni ko je to

naučio led

da pliva

i kako to

da postoje

razne vrste oblaka

i zašto

moja polica

ima

samo pola svoga lica

pa se knjigama

našminka.

Ali mislim da primećujem

da nam tepaju mučki

ptice rugalice

zavidne

jer te volim

a ti

to osetiš

i kad nisam

pokraj tebe.

A kada i ti

legneš

ona jutarnja senka

sa tvojih bedara

postaće

deo tame

koja beži kroz prozor

na još jedno naše

noćno

putovanje



Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #2 у: 12.07 ч. 03.12.2010. »

ČIPKANE SU GAĆICE ZEBRE BEZ MAJICE
(11 X 2009)


Kao limun na cediljki

podsmehnu mi se mesec

nad polupustom dolinom
 
gde skupa srećno žive

svi sveci, mnogi proroci

a i neki masni žreci

makar ja često pomislim

da ih zato nije dovoljno preostalo

za ovaj naš svet

a da ih je baš i previše

za taj njihov

jer im u njemu

vetar obriše

i lice od kontemplacije

mirisom

zelene  lubenice

a izgleda mi

da im jedini problem i bude

kako naći nekoga pogodnog

za žrtvu

za mučenika

ili bar paćenika

pa zato oprezno hodam
 
pod tom limunadom svetla

tražeći još neko

crno-belo stvorenje

kao što sam ja

da me prevede

na onu drugu stranu

gde i bakarni lonac

beo postaje

od prave topline




Iako bi rado

moji meki koraci

oplodili

ove ulice

lutam ukrug strpljivo tražeći

ali ne dosegnuvši

ni granice

niti sretajući ikoga

a bojeći se varljivih prelaza

čak i preko raskrsnica

jer i na njih budno motre

predobri

posni sveci

i mudri

žreci i proroci

želeći se i mene domoći

pa nek postanem jedan od njih

na oltar nekakav prinesen

snen a snova odagnanih

jer eto

sreći snovi ne trebaju

rekoše odavno

ti premudri ljudi.





A ti, takvi ljudi ?

osudili bi i kita ubicu

i na led ga stavili

jako dugo

toliko

koliko traju eoni

ili bar

dok ga Japanci

flaširajući Antarktik

ne nadju tako zamrznutog

i upotrebe

 za suši





Najzad je ipak spazih

mimikrijom skritu

veselu

makar je neretko gaze i zgaze

a i u pokretu kad je zaustavljena

ipak dinamičnu

tu šok terapiju za oči

i nikada apatičnu

jedan srećan spoj

kontrasta

dva kraja beskraja

i radostan

opasah je pažljivo

tu zebru

finih linija

što zanjišta grleno

od moje težine

i prenese me

do ushićenja

na onu drugu stranu

svojim nežnom nožicama

izbelelim

od topline




.

« Задњи пут промењено: 00.29 ч. 04.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #3 у: 19.26 ч. 05.12.2010. »

PJESMA VISORAVNA
(16 07 2008)




polje moje, vilovno a tijesno

gusto zasađeno mnome

mraka si i zraka postalo brak

za svjetlosne naušnice uho

a ponosa moga si nanosnica

preloma i dragosti okosnica

i nek te sada za mene vjetar kosi

zvukom riblje krljušti rasute

po usahlom lišću i cvijeću

ikebane rastućeg proljeća

koja akupunkturu nedosanka

nadomjesti vješto

mirisom bilja sa visokih njiva

sa tih šarenih cvjetnih letećih ćilima

po brdima okačenim da se osuše

oprani šamponom sa okusom čaja

od sokova trava pod nogama djece

dok mravi i ptice i sitne zvjeri

češu zemljanu kožu livadi mojoj

medju skakavcima tražeći smisao

kao da se sve ne mrda i diše i troši

kao da sjene zvukova

nikada sjećanjem ne blijede

kao da ja sad tiho ne osluškujem

udaljenu igru dječju




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #4 у: 11.55 ч. 07.12.2010. »

NJOK PREGAZ

/MojtiPufov prilog za pušenje bez kazne na javnom mestu/
/dokaz da je grčki jezik nastao od srpskog/
/i poseban poziv: reperi, sadite repu sa nama,YEAAAH/






ovca brodu šipove u točkove uteruje
ruka ti se osušila, kaže brod
sve ti noge zakržljale, kaže ovca
dabogda ti narasla crna brada, bela ovco!
a ti ostani parobrod, nikad dinarbrod ne posto!
posto odsto stavi na sto(l), ao!
ja ti samo dolare i ojre primam - zato sam primat, a ne ooo'ca ka ti!
ma ti si brod što savom gazi
između slavonije i bosne, jooooj!
ovco, jesil ti to nostalgiiiična?
gica ti mama, pedere je'an napušeni - ja sam ooovca!
eh, (gr)ebe me u dimljaku, kaže broood.
kaki ba 'dimljak'? dimnjaaak, nJeee?
njači ti to nekom drugom, stoko ovačka!


ovca izroni iz kaljuge i ritnu brod u korito s mekinjama.
mekinje se prosuše - potonu brod.
ovca pregazi reku preko broda, izrastoše joj krila
i ovca posta - beli njok Pregaz!



/mojTipuf/
« Задњи пут промењено: 12.09 ч. 07.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #5 у: 20.10 ч. 08.12.2010. »

PISALJKA DVODIHALICA
(19 05 2008)


(da li to Rubljovljevo rublje obrubljuju
rubovi ljubavi burom rubalja?)





vodenilom slanim plivamo

razgoneći čopore žabastih kraba

plavilom se dubokim prelivamo

što ispira i lica tankih koraba

mi sretno u toj tinti plutamo

ti olivna sipa a ja raspisani barba.

Zato želim sada ispisati

i slova ove pesme morem

mastiljarnicom za sve reči plave boje

opisati vodengrade mokrih stopala

koje bismo mogli skupa posetiti

već kada sepijom izlaviram

obale tvoga tela



.
« Задњи пут промењено: 20.12 ч. 08.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #6 у: 23.09 ч. 13.12.2010. »

SAMO NEK FLORA NIJE FEMINISTKINJA

 

Zima počinje da mesi

potamneli kolač zemlje

a prekriven njenom belom maramom

sačekaće do proleća da nadodje

što je vremena na pretek

da se u mraku sobe prisetim

i one jedne bivše

koje se ne sećam rado.

Eto

bila je kao ananas

što ide na fitnes

pa mu meso ima

samo mišiće:

kiselo-slatke žilice

čvornovate kao listovi

madone Čikone.

Oči su joj nekad bile carske palače

a sada su opljačkana gnezda

garave rupe

u kojima harpije spavaju.

Zato ne bih nikad više čekao

da se probude

i u mene usmere.

Sad znam da će i rosu ta da poliže

samo da privuče grozničavu pažnju

pa zar je čudo bilo

što se pokazala

kao vrhunski žedna rospija?

Kovitlaci preostalih kapi

vrteškama i piruetama

prozore mi šaraju

i očima pogled preče

kao radovi na putu

kada i korake bogova

u vazduhu zaustave

da ih u arhivu stave.

I u toj mojoj kartoteci o njoj

svi su dani postali nasilni

pa imaju otiske prstiju po meni

i zato neka sve njene ceste

nastave raspisivati poternice

za tragovima mojih stopala.

Ipak, u mraku ove sobe

nema nasilja, strke, pa ni puta:

kiša je sa susnežicom

na ulici pod prozorom

pa joj svaka neispijena kap

po jednog čoveka izbriše

i u svetlost ga pretvori

za klijanje

posle ove zime

 

 

(za najmiliju amneziju!)




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #7 у: 00.05 ч. 16.12.2010. »

ŠTA JE TO ZA HRABROG KROJAČA?

(11 lll 2009)


U iglu hladnoće

niti paučine udevam

a na autoputu sam makazice već pokupio

pa jednom samo, metrom drva merim

ali sedam puta misli svoje sečem

i ma šta da šuma u sezoni još obuče

ja prišiću rukavac gizdavici reci

nogavac zaliva moru izmeriti

modnoj kući raskopčati okovratnik vrata

nek ulaze komotno manekenke uskostručne

da i kaiš slanine zategnu mršavom dijetom.

Čim sašijem snežni pokrivač za ovu noć

a  šal od magle šarenom jutru pripremim 

i kapu  ću nebesku staviti na glavu

Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #8 у: 10.00 ч. 20.12.2010. »

NOĆ U MUZEJU IZGUBLJENIH KORAKA

(08 05 2010)




Ovde

mlečne magle

smedji talog zemlje

u belu kafu jutru

razmućuju.

A ja shvatih

da nisam dobio

onaj milenijum vremena

što ga sa tobom želim provesti

već bilenijum čekanja

i trilenijum nadanja

čak i onda

kada zagasle električne vetrenjače

svrate nazad jedrenjače

sa mora u reku luke

tvoje toplobojne večernjače

pa ove reči kao prazne lonce

pobacaju sa te klizave palube

te se i tvoji pogledi

nesigurno zakotrljaju

okrugli kao crne perle

po palubi neke

tek osvojene karavele.

Vodolomi valova

moje članke lome

kada pokušavam hodati po vodi do tebe

a na moje pesničke žice

često čučnu neke čudne ptice

prekidajući termograme

u kojima ti šaljem

izoterme svoga disanja

i nedodir beznoćja rajske šume

u kojoj ni plehani kokoti

na zlatnim borovima

ili srebrnim jelama

nemaju budilnike u grudima

niti žvizdaljke u grlima

i samo tiho pokazuju

odakle nam se vetar prikrada.

Ali andjeli su sada svoje boje

u glasove pretvorili

da ti s visina

o miru i dodiru

zapevaju

a meni preostaju

šareni petlovi u dvorištu

pa nek me bude

kad o tebi opet

sanjam




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #9 у: 20.02 ч. 21.12.2010. »

SVE BOJE RAJSKE PTICE



Kuću sam Arlekinovu naslikao

i u nju se po mraku uselio

a sne svoje što sobom nosim svuda

unutra sam sa stvarima uneo

iako mi neumni nije naum bio

sniti ih sada, setan ili sam

jer mnem ja odavno tu tamu otmenu

koja snom i mnome umije sa sebe samo

krivicu svaku sopstvene promašene intime

a mene ostavi da sporo kao staklo tekući

samoću svoju srećem

iako sreću već u vreći noseći:

kao da ne znam da si ti moj anđele

na svom toplom altostratusu

opasnoj osi simetrije

moje kuće na domaku

i čim joj žaoku izbegneš tvome oku usmerenu

nadvićeš se nad vrt u kome te čekam

i krupnim kapima po meni padati

ljubavnom kišom rajskih očnih jabučica

sa ukusom svih jagodica tvojih ruku

koje mi mirišu na poljupce strasne

i na nežnost tvojih toplih bradavica

u ovoj mojoj žednoj travi





.
« Задњи пут промењено: 20.25 ч. 21.12.2010. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #10 у: 00.25 ч. 30.12.2010. »

KAD ZAPLEŠU LISTOVI





Zaplesana

Zanesena

Zveckavim korakom

Dozvoncala si tiho

Obučena u vilinske daire

U haljinu od zelenih latica

Iz koje rastu

Tvoji beli listovi

I oči mi uvek

Pomalo bockaju

Jer i senke breza

Ti nežno stopama prišivaš

Za mirisne iglenice

Treperave crnogorice

Zato

Moj naopaki cvetu

Otpleši opet

Bleskom stopala

I svoj ovogodišnji ples

Za sjaj mojih beonjača




.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #11 у: 01.02 ч. 05.01.2011. »

TOPLOTA ZA PUT

(10 ll 2010)





Na licu ti je arhajski osmeh
a na mermernoj koži
tragovi su šminke
ostali u borama.
Ja znam
koliko se dugo tako osmehuješ
jer sam bio slikar aktova i portreta
pa ipak bi mi ti i sada
tako lako tminu moju ublažila
da tvoja ružičasta put
nije ova noćna vejavica postala
što me bezsenim prstima
po mokrim trepavicama miluje.
Svaki je korak u tom snegu
po jedna bela šuplja čarapa
i zato hodam bez stajanja
jer želim da ih vetar
po prtini iza mene para
da ih odnosi  u potok
i milosrdno obuva
gola stopala
udaljene šume iza tebe.
A u tom potoku je
i grlo moga brda.
Sretne mu kiše grgolje oblutke
ali mu ova zima
cepa listove padina
iz bele knjige o studeni
koju ti i ja čitamo.
Brdo sada ćuti
i zato me ni ti ne čuješ
a ja prelazim te ledene stranice brzo
da mi se prsti ne smrznu
u kubističke kristale
jer me ni krovovi tvojih reči
ne štite više od toliko pahulja.
A vejavica?
Samo za sebe
ona moje beonjače
u krajoliku svome skriva





.
« Задњи пут промењено: 14.21 ч. 05.01.2011. од VladKrvoglad » Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #12 у: 02.07 ч. 08.01.2011. »

SAN RAZUMA STVARA ČUDOVISTA

(7. I 2011)





Sve ostade mrak

osim onoga

što razum osvetli

i osećaj oboji

A tame je oko mene

zaista premnogo:

ni moja svest

nije izumela duga svetla

nije otkrila kratke eksplozije

fosfornih pejzaža novih svetova

niti akumulirala neonske oblake

Jupiterovih satelita

A koliko li mi to svetla i treba

da osvetlim svoju okolinu?

Osetih se fotonom u toj praznini

koja i lasere vremenom rastapa

I spavam tada snom uštavljene kože

spavam da mi ne uvenu očni kapci

spavam teško

kao dodir preko rukavice

kojim utrnulu nogu masiraš

snim

da ne bih stalno mislio na tebe

i proživljavam iza ruže kapaka

uvek iznova

sopstvenu uspomenu na vreme

kada sam se pitao

kako li ću izgledati

kada zaboravim

da sam i ja

bio mlad






.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #13 у: 09.48 ч. 18.01.2011. »

SMRT SEMIRAMIDE

(18 lll 2009)



Leteći je cvijet stresao

kao preostale dane svog života

čestice od boja sa svojih krila

a tim čudnim sjemenjem oprašeno

čelično je bilje tvoje ograde

rasplelo se da ga propusti

u daleke Viseće Vrtove

po kojima si šetala

. . .

Usudih se tada dodirnuti te

po spoju tvoga plašta

ovim plahim leptirom

koga je taj dodir pretvorio

u krilati keramički broš

u snimak za uvijek tvoje ljepote

. . .

Kako ga izgubih?

Ne znam.

Možda ću ga ponovo pronaći

u arheološkim slojevima Babilona

vremenima providnim nedodirnutog

i poželjet ću da mi opet

dodirom svojim oživi

nježnost tvojega osmijeha

sjemenjem svojih boja

na mome prašnome dlanu





.
Сачувана
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #14 у: 18.58 ч. 23.01.2011. »

SVETLUCANJE






djerdani zvezdani
plavetni bezdani


ležimo skupa







(izbor iz pesama, prva verzija: 4 03 2008)


.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 4  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!