VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« у: 13.43 ч. 30.11.2010. » |
|
MOJA SI SVETLOST
zri zvuk zore tek môra gòre penom möra göre nam zelene môra göre sad sunce već'
al' još mi zvoni trave zeleno eho u gori zelene trave a svetlošću jedine kresnice raskrinkavam boju svoga mraka
ne móra göre nam biti ne móra góre ni dole sunce ić' ne môra gòre, penom praznom već zore, zvukom zelenila göre
a kresnica? štitim je svojim dlanovima
(prva varijanta ove pesme je objavljena 23 02 2008)
|
|
« Задњи пут промењено: 11.42 ч. 03.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #1 у: 14.37 ч. 01.12.2010. » |
|
AKO ME TVOJA SVETLOST RASTOPI, DA LI SAM SE JA TO OD LEDA BIO SASTAVIO?
(17 Xl 2009)
Znam
da ćeš baš ti
kada ustaneš
prišiti moju senku
za rub
svoje košulje
ali sada
samo zvezde hodalice
po mlečnome putu
svoje cipele od iskri
probaju.
I svaki ledac
toga svetla
pita me
i noćas
žudno
kao
da samo ja to mogu
i moram
znati
i odgovoriti:
kako su to postale
biljke
kako alge
i da li ribe čuju
šta leptiri pored vode
na cveću
slasno jedu.
Pita me se
i zašto mi to trepćemo
kada smo budni
i šta se dogadja
sa nama
dok spavamo.
A ja?
Ja
ne znam.
Ne znam zašto
idemo ukrug
kada se izgubimo
ni kako talasi nalaze
svoje stope u pesku
niti kuda pohitaju
kada se od obale
odbiju.
Ne znam
ni ko je to
naučio led
da pliva
i kako to
da postoje
razne vrste oblaka
i zašto
moja polica
ima
samo pola svoga lica
pa se knjigama
našminka.
Ali mislim da primećujem
da nam tepaju mučki
ptice rugalice
zavidne
jer te volim
a ti
to osetiš
i kad nisam
pokraj tebe.
A kada i ti
legneš
ona jutarnja senka
sa tvojih bedara
postaće
deo tame
koja beži kroz prozor
na još jedno naše
noćno
putovanje
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #2 у: 12.07 ч. 03.12.2010. » |
|
ČIPKANE SU GAĆICE ZEBRE BEZ MAJICE (11 X 2009)
Kao limun na cediljki
podsmehnu mi se mesec
nad polupustom dolinom gde skupa srećno žive
svi sveci, mnogi proroci
a i neki masni žreci
makar ja često pomislim
da ih zato nije dovoljno preostalo
za ovaj naš svet
a da ih je baš i previše
za taj njihov
jer im u njemu
vetar obriše
i lice od kontemplacije
mirisom
zelene lubenice
a izgleda mi
da im jedini problem i bude
kako naći nekoga pogodnog
za žrtvu
za mučenika
ili bar paćenika
pa zato oprezno hodam pod tom limunadom svetla
tražeći još neko
crno-belo stvorenje
kao što sam ja
da me prevede
na onu drugu stranu
gde i bakarni lonac
beo postaje
od prave topline
Iako bi rado
moji meki koraci
oplodili
ove ulice
lutam ukrug strpljivo tražeći
ali ne dosegnuvši
ni granice
niti sretajući ikoga
a bojeći se varljivih prelaza
čak i preko raskrsnica
jer i na njih budno motre
predobri
posni sveci
i mudri
žreci i proroci
želeći se i mene domoći
pa nek postanem jedan od njih
na oltar nekakav prinesen
snen a snova odagnanih
jer eto
sreći snovi ne trebaju
rekoše odavno
ti premudri ljudi.
A ti, takvi ljudi ?
osudili bi i kita ubicu
i na led ga stavili
jako dugo
toliko
koliko traju eoni
ili bar
dok ga Japanci
flaširajući Antarktik
ne nadju tako zamrznutog
i upotrebe
za suši
Najzad je ipak spazih
mimikrijom skritu
veselu
makar je neretko gaze i zgaze
a i u pokretu kad je zaustavljena
ipak dinamičnu
tu šok terapiju za oči
i nikada apatičnu
jedan srećan spoj
kontrasta
dva kraja beskraja
i radostan
opasah je pažljivo
tu zebru
finih linija
što zanjišta grleno
od moje težine
i prenese me
do ushićenja
na onu drugu stranu
svojim nežnom nožicama
izbelelim
od topline
.
|
|
« Задњи пут промењено: 00.29 ч. 04.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #3 у: 19.26 ч. 05.12.2010. » |
|
PJESMA VISORAVNA (16 07 2008)
polje moje, vilovno a tijesno
gusto zasađeno mnome
mraka si i zraka postalo brak
za svjetlosne naušnice uho
a ponosa moga si nanosnica
preloma i dragosti okosnica
i nek te sada za mene vjetar kosi
zvukom riblje krljušti rasute
po usahlom lišću i cvijeću
ikebane rastućeg proljeća
koja akupunkturu nedosanka
nadomjesti vješto
mirisom bilja sa visokih njiva
sa tih šarenih cvjetnih letećih ćilima
po brdima okačenim da se osuše
oprani šamponom sa okusom čaja
od sokova trava pod nogama djece
dok mravi i ptice i sitne zvjeri
češu zemljanu kožu livadi mojoj
medju skakavcima tražeći smisao
kao da se sve ne mrda i diše i troši
kao da sjene zvukova
nikada sjećanjem ne blijede
kao da ja sad tiho ne osluškujem
udaljenu igru dječju
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #4 у: 11.55 ч. 07.12.2010. » |
|
NJOK PREGAZ
/MojtiPufov prilog za pušenje bez kazne na javnom mestu/ /dokaz da je grčki jezik nastao od srpskog/ /i poseban poziv: reperi, sadite repu sa nama,YEAAAH/
ovca brodu šipove u točkove uteruje ruka ti se osušila, kaže brod sve ti noge zakržljale, kaže ovca dabogda ti narasla crna brada, bela ovco! a ti ostani parobrod, nikad dinarbrod ne posto! posto odsto stavi na sto(l), ao! ja ti samo dolare i ojre primam - zato sam primat, a ne ooo'ca ka ti! ma ti si brod što savom gazi između slavonije i bosne, jooooj! ovco, jesil ti to nostalgiiiična? gica ti mama, pedere je'an napušeni - ja sam ooovca! eh, (gr)ebe me u dimljaku, kaže broood. kaki ba 'dimljak'? dimnjaaak, nJeee? njači ti to nekom drugom, stoko ovačka!
ovca izroni iz kaljuge i ritnu brod u korito s mekinjama. mekinje se prosuše - potonu brod. ovca pregazi reku preko broda, izrastoše joj krila i ovca posta - beli njok Pregaz!
/mojTipuf/
|
|
« Задњи пут промењено: 12.09 ч. 07.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #5 у: 20.10 ч. 08.12.2010. » |
|
PISALJKA DVODIHALICA (19 05 2008)
(da li to Rubljovljevo rublje obrubljuju rubovi ljubavi burom rubalja?)
vodenilom slanim plivamo
razgoneći čopore žabastih kraba
plavilom se dubokim prelivamo
što ispira i lica tankih koraba
mi sretno u toj tinti plutamo
ti olivna sipa a ja raspisani barba.
Zato želim sada ispisati
i slova ove pesme morem
mastiljarnicom za sve reči plave boje
opisati vodengrade mokrih stopala
koje bismo mogli skupa posetiti
već kada sepijom izlaviram
obale tvoga tela
.
|
|
« Задњи пут промењено: 20.12 ч. 08.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #6 у: 23.09 ч. 13.12.2010. » |
|
SAMO NEK FLORA NIJE FEMINISTKINJA
Zima počinje da mesi
potamneli kolač zemlje
a prekriven njenom belom maramom
sačekaće do proleća da nadodje
što je vremena na pretek
da se u mraku sobe prisetim
i one jedne bivše
koje se ne sećam rado.
Eto
bila je kao ananas
što ide na fitnes
pa mu meso ima
samo mišiće:
kiselo-slatke žilice
čvornovate kao listovi
madone Čikone.
Oči su joj nekad bile carske palače
a sada su opljačkana gnezda
garave rupe
u kojima harpije spavaju.
Zato ne bih nikad više čekao
da se probude
i u mene usmere.
Sad znam da će i rosu ta da poliže
samo da privuče grozničavu pažnju
pa zar je čudo bilo
što se pokazala
kao vrhunski žedna rospija?
Kovitlaci preostalih kapi
vrteškama i piruetama
prozore mi šaraju
i očima pogled preče
kao radovi na putu
kada i korake bogova
u vazduhu zaustave
da ih u arhivu stave.
I u toj mojoj kartoteci o njoj
svi su dani postali nasilni
pa imaju otiske prstiju po meni
i zato neka sve njene ceste
nastave raspisivati poternice
za tragovima mojih stopala.
Ipak, u mraku ove sobe
nema nasilja, strke, pa ni puta:
kiša je sa susnežicom
na ulici pod prozorom
pa joj svaka neispijena kap
po jednog čoveka izbriše
i u svetlost ga pretvori
za klijanje
posle ove zime
(za najmiliju amneziju!)
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #7 у: 00.05 ч. 16.12.2010. » |
|
ŠTA JE TO ZA HRABROG KROJAČA?
(11 lll 2009)
U iglu hladnoće
niti paučine udevam
a na autoputu sam makazice već pokupio
pa jednom samo, metrom drva merim
ali sedam puta misli svoje sečem
i ma šta da šuma u sezoni još obuče
ja prišiću rukavac gizdavici reci
nogavac zaliva moru izmeriti
modnoj kući raskopčati okovratnik vrata
nek ulaze komotno manekenke uskostručne
da i kaiš slanine zategnu mršavom dijetom.
Čim sašijem snežni pokrivač za ovu noć
a šal od magle šarenom jutru pripremim
i kapu ću nebesku staviti na glavu
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #8 у: 10.00 ч. 20.12.2010. » |
|
NOĆ U MUZEJU IZGUBLJENIH KORAKA
(08 05 2010)
Ovde
mlečne magle
smedji talog zemlje
u belu kafu jutru
razmućuju.
A ja shvatih
da nisam dobio
onaj milenijum vremena
što ga sa tobom želim provesti
već bilenijum čekanja
i trilenijum nadanja
čak i onda
kada zagasle električne vetrenjače
svrate nazad jedrenjače
sa mora u reku luke
tvoje toplobojne večernjače
pa ove reči kao prazne lonce
pobacaju sa te klizave palube
te se i tvoji pogledi
nesigurno zakotrljaju
okrugli kao crne perle
po palubi neke
tek osvojene karavele.
Vodolomi valova
moje članke lome
kada pokušavam hodati po vodi do tebe
a na moje pesničke žice
često čučnu neke čudne ptice
prekidajući termograme
u kojima ti šaljem
izoterme svoga disanja
i nedodir beznoćja rajske šume
u kojoj ni plehani kokoti
na zlatnim borovima
ili srebrnim jelama
nemaju budilnike u grudima
niti žvizdaljke u grlima
i samo tiho pokazuju
odakle nam se vetar prikrada.
Ali andjeli su sada svoje boje
u glasove pretvorili
da ti s visina
o miru i dodiru
zapevaju
a meni preostaju
šareni petlovi u dvorištu
pa nek me bude
kad o tebi opet
sanjam
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #9 у: 20.02 ч. 21.12.2010. » |
|
SVE BOJE RAJSKE PTICE
Kuću sam Arlekinovu naslikao
i u nju se po mraku uselio
a sne svoje što sobom nosim svuda
unutra sam sa stvarima uneo
iako mi neumni nije naum bio
sniti ih sada, setan ili sam
jer mnem ja odavno tu tamu otmenu
koja snom i mnome umije sa sebe samo
krivicu svaku sopstvene promašene intime
a mene ostavi da sporo kao staklo tekući
samoću svoju srećem
iako sreću već u vreći noseći:
kao da ne znam da si ti moj anđele
na svom toplom altostratusu
opasnoj osi simetrije
moje kuće na domaku
i čim joj žaoku izbegneš tvome oku usmerenu
nadvićeš se nad vrt u kome te čekam
i krupnim kapima po meni padati
ljubavnom kišom rajskih očnih jabučica
sa ukusom svih jagodica tvojih ruku
koje mi mirišu na poljupce strasne
i na nežnost tvojih toplih bradavica
u ovoj mojoj žednoj travi
.
|
|
« Задњи пут промењено: 20.25 ч. 21.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #10 у: 00.25 ч. 30.12.2010. » |
|
KAD ZAPLEŠU LISTOVI
Zaplesana
Zanesena
Zveckavim korakom
Dozvoncala si tiho
Obučena u vilinske daire
U haljinu od zelenih latica
Iz koje rastu
Tvoji beli listovi
I oči mi uvek
Pomalo bockaju
Jer i senke breza
Ti nežno stopama prišivaš
Za mirisne iglenice
Treperave crnogorice
Zato
Moj naopaki cvetu
Otpleši opet
Bleskom stopala
I svoj ovogodišnji ples
Za sjaj mojih beonjača
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #11 у: 01.02 ч. 05.01.2011. » |
|
TOPLOTA ZA PUT
(10 ll 2010)
Na licu ti je arhajski osmeh a na mermernoj koži tragovi su šminke ostali u borama. Ja znam koliko se dugo tako osmehuješ jer sam bio slikar aktova i portreta pa ipak bi mi ti i sada tako lako tminu moju ublažila da tvoja ružičasta put nije ova noćna vejavica postala što me bezsenim prstima po mokrim trepavicama miluje. Svaki je korak u tom snegu po jedna bela šuplja čarapa i zato hodam bez stajanja jer želim da ih vetar po prtini iza mene para da ih odnosi u potok i milosrdno obuva gola stopala udaljene šume iza tebe. A u tom potoku je i grlo moga brda. Sretne mu kiše grgolje oblutke ali mu ova zima cepa listove padina iz bele knjige o studeni koju ti i ja čitamo. Brdo sada ćuti i zato me ni ti ne čuješ a ja prelazim te ledene stranice brzo da mi se prsti ne smrznu u kubističke kristale jer me ni krovovi tvojih reči ne štite više od toliko pahulja. A vejavica? Samo za sebe ona moje beonjače u krajoliku svome skriva
.
|
|
« Задњи пут промењено: 14.21 ч. 05.01.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #12 у: 02.07 ч. 08.01.2011. » |
|
SAN RAZUMA STVARA ČUDOVISTA
(7. I 2011)
Sve ostade mrak
osim onoga
što razum osvetli
i osećaj oboji
A tame je oko mene
zaista premnogo:
ni moja svest
nije izumela duga svetla
nije otkrila kratke eksplozije
fosfornih pejzaža novih svetova
niti akumulirala neonske oblake
Jupiterovih satelita
A koliko li mi to svetla i treba
da osvetlim svoju okolinu?
Osetih se fotonom u toj praznini
koja i lasere vremenom rastapa
I spavam tada snom uštavljene kože
spavam da mi ne uvenu očni kapci
spavam teško
kao dodir preko rukavice
kojim utrnulu nogu masiraš
snim
da ne bih stalno mislio na tebe
i proživljavam iza ruže kapaka
uvek iznova
sopstvenu uspomenu na vreme
kada sam se pitao
kako li ću izgledati
kada zaboravim
da sam i ja
bio mlad
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #13 у: 09.48 ч. 18.01.2011. » |
|
SMRT SEMIRAMIDE
(18 lll 2009)
Leteći je cvijet stresao
kao preostale dane svog života
čestice od boja sa svojih krila
a tim čudnim sjemenjem oprašeno
čelično je bilje tvoje ograde
rasplelo se da ga propusti
u daleke Viseće Vrtove
po kojima si šetala
. . .
Usudih se tada dodirnuti te
po spoju tvoga plašta
ovim plahim leptirom
koga je taj dodir pretvorio
u krilati keramički broš
u snimak za uvijek tvoje ljepote
. . .
Kako ga izgubih?
Ne znam.
Možda ću ga ponovo pronaći
u arheološkim slojevima Babilona
vremenima providnim nedodirnutog
i poželjet ću da mi opet
dodirom svojim oživi
nježnost tvojega osmijeha
sjemenjem svojih boja
na mome prašnome dlanu
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #14 у: 18.58 ч. 23.01.2011. » |
|
SVETLUCANJE
djerdani zvezdani plavetni bezdani
ležimo skupa
(izbor iz pesama, prva verzija: 4 03 2008)
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|