VladKrvoglad
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
 |
« у: 13.43 ч. 30.11.2010. » |
|
MOJA SI SVETLOST
zri zvuk zore tek
môra gòre penom
möra göre nam zelene
môra göre sad sunce već'
al' još mi zvoni trave zeleno
eho u gori zelene trave
a svetlošću jedine kresnice
raskrinkavam boju svoga mraka
ne móra göre nam biti
ne móra góre ni dole sunce ić'
ne môra gòre, penom praznom
već zore, zvukom zelenila göre
a kresnica?
štitim je svojim dlanovima
(prva varijanta ove pesme je objavljena 23 02 2008)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.42 ч. 03.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #1 у: 14.37 ч. 01.12.2010. » |
|
AKO ME TVOJA SVETLOST RASTOPI, DA LI SAM SE JA TO OD LEDA BIO SASTAVIO?
(17 Xl 2009)
Znam
da ćeš baš ti
kada ustaneš
prišiti moju senku
za rub
svoje košulje
ali sada
samo zvezde hodalice
po mlečnome putu
svoje cipele od iskri
probaju.
I svaki ledac
toga svetla
pita me
i noćas
žudno
kao
da samo ja to mogu
i moram
znati
i odgovoriti:
kako su to postale
biljke
kako alge
i da li ribe čuju
šta leptiri pored vode
na cveću
slasno jedu.
Pita me se
i zašto mi to trepćemo
kada smo budni
i šta se dogadja
sa nama
dok spavamo.
A ja?
Ja
ne znam.
Ne znam zašto
idemo ukrug
kada se izgubimo
ni kako talasi nalaze
svoje stope u pesku
niti kuda pohitaju
kada se od obale
odbiju.
Ne znam
ni ko je to
naučio led
da pliva
i kako to
da postoje
razne vrste oblaka
i zašto
moja polica
ima
samo pola svoga lica
pa se knjigama
našminka.
Ali mislim da primećujem
da nam tepaju mučki
ptice rugalice
zavidne
jer te volim
a ti
to osetiš
i kad nisam
pokraj tebe.
A kada i ti
legneš
ona jutarnja senka
sa tvojih bedara
postaće
deo tame
koja beži kroz prozor
na još jedno naše
noćno
putovanje
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #2 у: 12.07 ч. 03.12.2010. » |
|
ČIPKANE SU GAĆICE ZEBRE BEZ MAJICE
(11 X 2009)
Kao limun na cediljki
podsmehnu mi se mesec
nad polupustom dolinom
gde skupa srećno žive
svi sveci, mnogi proroci
a i neki masni žreci
makar ja često pomislim
da ih zato nije dovoljno preostalo
za ovaj naš svet
a da ih je baš i previše
za taj njihov
jer im u njemu
vetar obriše
i lice od kontemplacije
mirisom
zelene lubenice
a izgleda mi
da im jedini problem i bude
kako naći nekoga pogodnog
za žrtvu
za mučenika
ili bar paćenika
pa zato oprezno hodam
pod tom limunadom svetla
tražeći još neko
crno-belo stvorenje
kao što sam ja
da me prevede
na onu drugu stranu
gde i bakarni lonac
beo postaje
od prave topline
Iako bi rado
moji meki koraci
oplodili
ove ulice
lutam ukrug strpljivo tražeći
ali ne dosegnuvši
ni granice
niti sretajući ikoga
a bojeći se varljivih prelaza
čak i preko raskrsnica
jer i na njih budno motre
predobri
posni sveci
i mudri
žreci i proroci
želeći se i mene domoći
pa nek postanem jedan od njih
na oltar nekakav prinesen
snen a snova odagnanih
jer eto
sreći snovi ne trebaju
rekoše odavno
ti premudri ljudi.
A ti, takvi ljudi ?
osudili bi i kita ubicu
i na led ga stavili
jako dugo
toliko
koliko traju eoni
ili bar
dok ga Japanci
flaširajući Antarktik
ne nadju tako zamrznutog
i upotrebe
za suši
Najzad je ipak spazih
mimikrijom skritu
veselu
makar je neretko gaze i zgaze
a i u pokretu kad je zaustavljena
ipak dinamičnu
tu šok terapiju za oči
i nikada apatičnu
jedan srećan spoj
kontrasta
dva kraja beskraja
i radostan
opasah je pažljivo
tu zebru
finih linija
što zanjišta grleno
od moje težine
i prenese me
do ushićenja
na onu drugu stranu
svojim nežnom nožicama
izbelelim
od topline
.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 00.29 ч. 04.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #3 у: 19.26 ч. 05.12.2010. » |
|
PJESMA VISORAVNA
(16 07 2008)
polje moje, vilovno a tijesno
gusto zasađeno mnome
mraka si i zraka postalo brak
za svjetlosne naušnice uho
a ponosa moga si nanosnica
preloma i dragosti okosnica
i nek te sada za mene vjetar kosi
zvukom riblje krljušti rasute
po usahlom lišću i cvijeću
ikebane rastućeg proljeća
koja akupunkturu nedosanka
nadomjesti vješto
mirisom bilja sa visokih njiva
sa tih šarenih cvjetnih letećih ćilima
po brdima okačenim da se osuše
oprani šamponom sa okusom čaja
od sokova trava pod nogama djece
dok mravi i ptice i sitne zvjeri
češu zemljanu kožu livadi mojoj
medju skakavcima tražeći smisao
kao da se sve ne mrda i diše i troši
kao da sjene zvukova
nikada sjećanjem ne blijede
kao da ja sad tiho ne osluškujem
udaljenu igru dječju
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #4 у: 11.55 ч. 07.12.2010. » |
|
NJOK PREGAZ
/MojtiPufov prilog za pušenje bez kazne na javnom mestu/
/dokaz da je grčki jezik nastao od srpskog/
/i poseban poziv: reperi, sadite repu sa nama,YEAAAH/
ovca brodu šipove u točkove uteruje
ruka ti se osušila, kaže brod
sve ti noge zakržljale, kaže ovca
dabogda ti narasla crna brada, bela ovco!
a ti ostani parobrod, nikad dinarbrod ne posto!
posto odsto stavi na sto(l), ao!
ja ti samo dolare i ojre primam - zato sam primat, a ne ooo'ca ka ti!
ma ti si brod što savom gazi
između slavonije i bosne, jooooj!
ovco, jesil ti to nostalgiiiična?
gica ti mama, pedere je'an napušeni - ja sam ooovca!
eh, (gr)ebe me u dimljaku, kaže broood.
kaki ba 'dimljak'? dimnjaaak, nJeee?
njači ti to nekom drugom, stoko ovačka!
ovca izroni iz kaljuge i ritnu brod u korito s mekinjama.
mekinje se prosuše - potonu brod.
ovca pregazi reku preko broda, izrastoše joj krila
i ovca posta - beli njok Pregaz!
/mojTipuf/
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.09 ч. 07.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #5 у: 20.10 ч. 08.12.2010. » |
|
PISALJKA DVODIHALICA
(19 05 2008)
(da li to Rubljovljevo rublje obrubljuju
rubovi ljubavi burom rubalja?)
vodenilom slanim plivamo
razgoneći čopore žabastih kraba
plavilom se dubokim prelivamo
što ispira i lica tankih koraba
mi sretno u toj tinti plutamo
ti olivna sipa a ja raspisani barba.
Zato želim sada ispisati
i slova ove pesme morem
mastiljarnicom za sve reči plave boje
opisati vodengrade mokrih stopala
koje bismo mogli skupa posetiti
već kada sepijom izlaviram
obale tvoga tela
.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.12 ч. 08.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #6 у: 23.09 ч. 13.12.2010. » |
|
SAMO NEK FLORA NIJE FEMINISTKINJA
Zima počinje da mesi
potamneli kolač zemlje
a prekriven njenom belom maramom
sačekaće do proleća da nadodje
što je vremena na pretek
da se u mraku sobe prisetim
i one jedne bivše
koje se ne sećam rado.
Eto
bila je kao ananas
što ide na fitnes
pa mu meso ima
samo mišiće:
kiselo-slatke žilice
čvornovate kao listovi
madone Čikone.
Oči su joj nekad bile carske palače
a sada su opljačkana gnezda
garave rupe
u kojima harpije spavaju.
Zato ne bih nikad više čekao
da se probude
i u mene usmere.
Sad znam da će i rosu ta da poliže
samo da privuče grozničavu pažnju
pa zar je čudo bilo
što se pokazala
kao vrhunski žedna rospija?
Kovitlaci preostalih kapi
vrteškama i piruetama
prozore mi šaraju
i očima pogled preče
kao radovi na putu
kada i korake bogova
u vazduhu zaustave
da ih u arhivu stave.
I u toj mojoj kartoteci o njoj
svi su dani postali nasilni
pa imaju otiske prstiju po meni
i zato neka sve njene ceste
nastave raspisivati poternice
za tragovima mojih stopala.
Ipak, u mraku ove sobe
nema nasilja, strke, pa ni puta:
kiša je sa susnežicom
na ulici pod prozorom
pa joj svaka neispijena kap
po jednog čoveka izbriše
i u svetlost ga pretvori
za klijanje
posle ove zime
(za najmiliju amneziju!)
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #7 у: 00.05 ч. 16.12.2010. » |
|
ŠTA JE TO ZA HRABROG KROJAČA?
(11 lll 2009)
U iglu hladnoće
niti paučine udevam
a na autoputu sam makazice već pokupio
pa jednom samo, metrom drva merim
ali sedam puta misli svoje sečem
i ma šta da šuma u sezoni još obuče
ja prišiću rukavac gizdavici reci
nogavac zaliva moru izmeriti
modnoj kući raskopčati okovratnik vrata
nek ulaze komotno manekenke uskostručne
da i kaiš slanine zategnu mršavom dijetom.
Čim sašijem snežni pokrivač za ovu noć
a šal od magle šarenom jutru pripremim
i kapu ću nebesku staviti na glavu
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #8 у: 10.00 ч. 20.12.2010. » |
|
NOĆ U MUZEJU IZGUBLJENIH KORAKA
(08 05 2010)
Ovde
mlečne magle
smedji talog zemlje
u belu kafu jutru
razmućuju.
A ja shvatih
da nisam dobio
onaj milenijum vremena
što ga sa tobom želim provesti
već bilenijum čekanja
i trilenijum nadanja
čak i onda
kada zagasle električne vetrenjače
svrate nazad jedrenjače
sa mora u reku luke
tvoje toplobojne večernjače
pa ove reči kao prazne lonce
pobacaju sa te klizave palube
te se i tvoji pogledi
nesigurno zakotrljaju
okrugli kao crne perle
po palubi neke
tek osvojene karavele.
Vodolomi valova
moje članke lome
kada pokušavam hodati po vodi do tebe
a na moje pesničke žice
često čučnu neke čudne ptice
prekidajući termograme
u kojima ti šaljem
izoterme svoga disanja
i nedodir beznoćja rajske šume
u kojoj ni plehani kokoti
na zlatnim borovima
ili srebrnim jelama
nemaju budilnike u grudima
niti žvizdaljke u grlima
i samo tiho pokazuju
odakle nam se vetar prikrada.
Ali andjeli su sada svoje boje
u glasove pretvorili
da ti s visina
o miru i dodiru
zapevaju
a meni preostaju
šareni petlovi u dvorištu
pa nek me bude
kad o tebi opet
sanjam
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #9 у: 20.02 ч. 21.12.2010. » |
|
SVE BOJE RAJSKE PTICE
Kuću sam Arlekinovu naslikao
i u nju se po mraku uselio
a sne svoje što sobom nosim svuda
unutra sam sa stvarima uneo
iako mi neumni nije naum bio
sniti ih sada, setan ili sam
jer mnem ja odavno tu tamu otmenu
koja snom i mnome umije sa sebe samo
krivicu svaku sopstvene promašene intime
a mene ostavi da sporo kao staklo tekući
samoću svoju srećem
iako sreću već u vreći noseći:
kao da ne znam da si ti moj anđele
na svom toplom altostratusu
opasnoj osi simetrije
moje kuće na domaku
i čim joj žaoku izbegneš tvome oku usmerenu
nadvićeš se nad vrt u kome te čekam
i krupnim kapima po meni padati
ljubavnom kišom rajskih očnih jabučica
sa ukusom svih jagodica tvojih ruku
koje mi mirišu na poljupce strasne
i na nežnost tvojih toplih bradavica
u ovoj mojoj žednoj travi
.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.25 ч. 21.12.2010. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #10 у: 00.25 ч. 30.12.2010. » |
|
KAD ZAPLEŠU LISTOVI
Zaplesana
Zanesena
Zveckavim korakom
Dozvoncala si tiho
Obučena u vilinske daire
U haljinu od zelenih latica
Iz koje rastu
Tvoji beli listovi
I oči mi uvek
Pomalo bockaju
Jer i senke breza
Ti nežno stopama prišivaš
Za mirisne iglenice
Treperave crnogorice
Zato
Moj naopaki cvetu
Otpleši opet
Bleskom stopala
I svoj ovogodišnji ples
Za sjaj mojih beonjača
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #11 у: 01.02 ч. 05.01.2011. » |
|
TOPLOTA ZA PUT
(10 ll 2010)
Na licu ti je arhajski osmeh
a na mermernoj koži
tragovi su šminke
ostali u borama.
Ja znam
koliko se dugo tako osmehuješ
jer sam bio slikar aktova i portreta
pa ipak bi mi ti i sada
tako lako tminu moju ublažila
da tvoja ružičasta put
nije ova noćna vejavica postala
što me bezsenim prstima
po mokrim trepavicama miluje.
Svaki je korak u tom snegu
po jedna bela šuplja čarapa
i zato hodam bez stajanja
jer želim da ih vetar
po prtini iza mene para
da ih odnosi u potok
i milosrdno obuva
gola stopala
udaljene šume iza tebe.
A u tom potoku je
i grlo moga brda.
Sretne mu kiše grgolje oblutke
ali mu ova zima
cepa listove padina
iz bele knjige o studeni
koju ti i ja čitamo.
Brdo sada ćuti
i zato me ni ti ne čuješ
a ja prelazim te ledene stranice brzo
da mi se prsti ne smrznu
u kubističke kristale
jer me ni krovovi tvojih reči
ne štite više od toliko pahulja.
A vejavica?
Samo za sebe
ona moje beonjače
u krajoliku svome skriva
.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 14.21 ч. 05.01.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #12 у: 02.07 ч. 08.01.2011. » |
|
SAN RAZUMA STVARA ČUDOVISTA
(7. I 2011)
Sve ostade mrak
osim onoga
što razum osvetli
i osećaj oboji
A tame je oko mene
zaista premnogo:
ni moja svest
nije izumela duga svetla
nije otkrila kratke eksplozije
fosfornih pejzaža novih svetova
niti akumulirala neonske oblake
Jupiterovih satelita
A koliko li mi to svetla i treba
da osvetlim svoju okolinu?
Osetih se fotonom u toj praznini
koja i lasere vremenom rastapa
I spavam tada snom uštavljene kože
spavam da mi ne uvenu očni kapci
spavam teško
kao dodir preko rukavice
kojim utrnulu nogu masiraš
snim
da ne bih stalno mislio na tebe
i proživljavam iza ruže kapaka
uvek iznova
sopstvenu uspomenu na vreme
kada sam se pitao
kako li ću izgledati
kada zaboravim
da sam i ja
bio mlad
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #13 у: 09.48 ч. 18.01.2011. » |
|
SMRT SEMIRAMIDE
(18 lll 2009)
Leteći je cvijet stresao
kao preostale dane svog života
čestice od boja sa svojih krila
a tim čudnim sjemenjem oprašeno
čelično je bilje tvoje ograde
rasplelo se da ga propusti
u daleke Viseće Vrtove
po kojima si šetala
. . .
Usudih se tada dodirnuti te
po spoju tvoga plašta
ovim plahim leptirom
koga je taj dodir pretvorio
u krilati keramički broš
u snimak za uvijek tvoje ljepote
. . .
Kako ga izgubih?
Ne znam.
Možda ću ga ponovo pronaći
u arheološkim slojevima Babilona
vremenima providnim nedodirnutog
i poželjet ću da mi opet
dodirom svojim oživi
nježnost tvojega osmijeha
sjemenjem svojih boja
na mome prašnome dlanu
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #14 у: 18.58 ч. 23.01.2011. » |
|
SVETLUCANJE
djerdani zvezdani
plavetni bezdani
ležimo skupa
(izbor iz pesama, prva verzija: 4 03 2008)
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #15 у: 13.58 ч. 27.01.2011. » |
|
SVAKODNEVNA MITOLOGIJA JE ONO ŠTO NAS UBIJA
(drugo stanje otiska, 17 lll 2009)
žal sirena se čuje
sa obližnjeg autoputa
zacvili i hidraulika neka
kamionima, ahilova peta
pa ipak i venera zavodljivo izlazi
jer već je i njoj veče došlo
a ja atlasom pivotiram glavu
da je na nebu sjajnu osmotrim
milo mi se smeška kao i atina
ležeći po okolnim brdima
pod titanijumskim oblacima
koji će otkriti mesec od selena
večeras je eolska erozija nežna
nekropola snage za brzinu vetra
na ovom podijumu od slanog kamena
koji odeon je mog šarenog života
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #16 у: 17.13 ч. 28.01.2011. » |
|
FOR SLEEPLESS ZEBRA, NOT FROM SAVANNAH
(25 Xl 2009)
Almost
tactile is the sound
of these electric spheres
on my mind
found
the thousand angstroms
ones
and mighty
pulsing the fire fear
that nobody around
must
and should hear
among storms
of dust minuscule
there are particles
of desire of mine
groping for your
holly ground
that
by my chest
is streaming near
seeking maybe
for the tin hero
not Zoro nor zero
yet able
to drive the perfect lines
around your world
and without fines
oh, why
not one
is being
mine
so
ridicule
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #17 у: 08.57 ч. 01.02.2011. » |
|
U PRAH SAM SE PRETVORIO
(23 l 2009, prva verzija)
( Da li je Haklberi ikada saznao
koliko je imao sreće
što je svet dovoljno velik
da u njega stane Misisipi Juga? )
Na žalu tihe vode
danas sam pruga peska
od onih mnogih, sitnih
čipka plićaka, rašivena
Sad se tek kupam vidilom svežim
tek pristiglim sa linije daleke
a voda me tromo mazi
sitnim ribicama svoga sedefa
Nad mnome uzana senka:
borova iglica!
Dodirom s vodom
ljeska se prema nebu
i doziva boje danu -
one meke
nežne
prve
kliske
Svetla je sve više
i začuju se zvuci
običnoga dana
Voda je mokra
Pesak škripi
Biće žege
(nekome za oporavak)
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #18 у: 23.34 ч. 05.02.2011. » |
|
TUGA
Zašto li sam čovek?
Zato da me uvek mora najviše zaboleti
ono najmekše u meni?
Komad od brda da sam
bio bih mu žica talka
u osi košnice
mleč
a u svetlosti
belina bez praska postanka.
Hteo bih postati korund
i roj ljutih radilica
i travnjak
od plastike noću.
U meni
matica u prahu
davno izgubljenim krilima
želela bi opet
mahati
.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.37 ч. 05.02.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #19 у: 00.28 ч. 13.02.2011. » |
|
SAMOSTINJA
(16 05 2008)
Samojedi sa severa
pišu mi svakoga stoleća
i uvek kažu da se strpim
dok prebroje svoje pahulje
a isporuče usput i beskrajne pozdrave
Inuitima što podršku čekaju
ugradnji novog sistema grejanja
po principu globalnog zatopljavanja:
onoga koje u podu igloa
koštanom iglom želi rašiti
samoću noći svakogodišnje
i upisati i meni novu adresu:
ledeni sprud
pred njenom snežnom kućom
gde živim jednom sekundom, a zauvek
kao hobotnica na ostima
neprekidno ponavljajući u sebi
svoj preostali trenutak
kad uspeh da more
očima razvodnim
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #20 у: 13.43 ч. 16.02.2011. » |
|
SVET SVIH BOJA
(01 lV 2009, druga verzija)
ovoga sam proleća
razgolićeno polje
boji se koje
kasnih mrazeva
i vrtoglavice
koja mi oboji
spoznaju trena
u kome trazeći nekoga
svet se moj
ipak
uvek
iznova
okrene
pa i da je ugledam
da li bi me to začudilo
spoznajom da ne znam
na šta li to misli
ta boja
njenih očiju?
iznenadjenjem
i mraz me izbeli
u tešku golotinju
a ti
ako možeš
oboji me ipak
toplinom
svoga pogleda
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #21 у: 02.43 ч. 20.02.2011. » |
|
BINARNI NEZABORAVAK
Danas još postoji
obučeno u tkaninu
načinjenu juče od stvarnosti
a ja danas ne stvaram
novu tkaninu za sutra.
Sutra će mi Danas biti golo
nezaštićeno i nerealno
i neće moći ni stupati
po oštrim malim sekundama
jer svako moje danas
ima nežna gola stopala kao ti
i ne može se udaljiti iz sopstvenog kruga
kao ni ti
i hiljade sekundi što golicaju moju stvarnost do krvi
obarajući poglede spremljene za sutra
parajući im svaku potku i osnovu
kao da ti razboji služe razbojnicima
za razbijanje boja ili vežbanje pogrešnih snova
a osećaji osetima za oseku pažnje
neće me sutra moći nasmejati svojim radostima
kao ni ti
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #22 у: 22.23 ч. 09.03.2011. » |
|
PESMA OBLUTKA
Vodomare, vode me zavode
žednog navode, vodaju i svode
dovde dovode, odavde i odvode
odasvud te vode, žurne, žedne vode
Tolike bi vode i dvoje da razdvoje
na deveta razvođa - ma, razvedu nas svuda
žuborno kotrljaju, žestoko valjaju
valovita vodiša, brza talasišta
I sad me mrznu da me smrznu i omrznu
pa me zabole vododerinom zderanom
A kao da srcem opala od toga zazvečim
ali pevajuci od muke, stresem se, zaječim
Nose me vode, do mora bi vodoravnog
do mora, ali kako nazad, vodomare?
Jer htele bi one da me večno zarobe
i igračkom talasa i plaže naprave
.
(15 03 2008, druga verzija)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #23 у: 11.55 ч. 12.03.2011. » |
|
RADOST U CHIAROSCURU
(20 V 2009)
Bez prebijene grane na sebi
i hrast na malom vetru
siluetom svojom ćopa
A ranjena prirodo, ti
imaš li u svojim vaseljenskim očima
dozvolu za letenje mojim papirnim avionima?
Zato od noćas
pleme naših vrabaca
ispod tvoje strehe spava
sledeći travorede tvojih pisama
i drvoslede u mojim mislima
u vrtu su ti se veseli naselili:
kljucaju mladi zeleniš za doručak
i piju plave nebodraze za drage nam trenutke!
Ostavi im toga ako imaš dovoljno u vrtu
i ako znaš
kako se nebodrazi
u zdeli odsjajem slikaju
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #24 у: 10.52 ч. 14.03.2011. » |
|
JAPANU
Ovih dana pratimo veliku tragediju koja pogadja Japan.
To je jedna udaljena zemlja, cije stanovnike uglavnom veoma malo poznajemo..
Kada se pomene Japan i Japanci, meni uvek prvo padne na pamet pomoc naroda Japana, koju su nam nenametljivo poslali nakon 5-og oktobra, nakon sto nas je Milosevicev rezim doveo do prosjackog stapa: poslali su namenska sredstva da se kupi 100 autobusa gradskog saobracaja. I danas mozemo videti te autobuse zute boje, sa ukrstenom srpskom i japanskom zastavom.
Mene je duboko dirnula poruka takve pomoci: nije bilo busanja u prsa i samohvaljenja nekakvom sumom novca koja treba da svima pokaze kako je neko veliki dobrotvor, nije bilo uslovljanjavanja, diskrecija kojom je pomoc doturena sluzila je da sacuva i ponos ljudi koji su tu pomoc primili (jer je velika istina da se cesto pomoc daje i da bi se neko ponizio!) - a priroda je pomoci bila takva da je u najkonkretnijem smislu podstakla ljude...da rade! (time sto su ponovo mogli da redovno i bez ponizavajuceg guranja putuju do svog radnog mesta!)
Koliko smo samo mogli da naucimo od Japanaca - pokazuje i ovaj primer njihovog racionalnog ali i ljudskog pristupa resavanju jednog takvog problema kao sto je pomoc jednom udaljenom i prilicno malobrojnom narodu kao sto smo mi, kome su na jedan prenesen nacin pruzili ruku da se iscupaju iz blata i time pokazali svoje prijateljske namere...
Iako ne sumnjam u sposobnosti nasih prijatelja Japanaca, iako nisam u stanju da ih materijalno pomognem, iako su kataklizmicki procesi sudaranja cetiri tektonska platoa nad cijim se grotlom Japan nalazi poceli verovatno i pre nego sto su ljudi postali, i pre nego sto su naselili ova ostrva - te je to u stvari neka vrsta neumitne 'sudbine' - ja svim svojim bicem zelim sto vise moralne snage i vitalnosti ovim neverovatnim ljudima!
Nepoznati nasi japanski prijatelji, moji prijatelji Hideo i Humije, moje misli su sa vama.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.20 ч. 14.03.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #25 у: 22.54 ч. 16.03.2011. » |
|
STIHOVI DUGIH ZUBA
negužvanu rukovet zvukova frule
slušam
a crtu svetlosti vidim
siluetama travki propletenu
iz muklog kamena u kome spavam
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #26 у: 21.47 ч. 27.03.2011. » |
|
VAŽNOST PRAVOG PRTLJAGA
(18 09 2008)
Putujem
i sve šume svoje sobom nosim
stale su u dve kutije klicâ
a snopljem budućih sekvoja
zazeleneh i sedište kraj sebe
Kada se šuma podigne i zaživi
doputovao sam u svoju zemlju
Kada šuma poraste
ja sam kući stigao
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #27 у: 16.29 ч. 08.05.2011. » |
|
KROZ PUSTINJU MOJE PRAŠUME
Lipte mi iz oka
pejsaži tvoga tijela
mila ženo moja
a ne mogu ih zaustaviti
niti spriječiti
da ih upija u sebe prah straha
u blato neprepoznatljivosti utopi svoje
i ne mogu ih ni rukama oko sebe prikupiti
jer su mekši i tananiji
od bilo kojeg mog dodira
moja željo
neutažena
Da li sam išta shvatio do sad
zar ni oni nisu imali nikoga do nje
a ja je još sanjam
kad nitko moje misli ne pregleda
I znam da je još prekrasna
iako ne može više ustati
jer se završio film o nama
scenom u kojoj sretni skupa ležimo
scenom u kojoj sam i ja tada pomislio
da mi je život postao
duga pauza za ručak
Neka misli tko šta hoće
nije lako ni za sobom uvijek žaliti
a pogotovu na pola života od kuće
u nekom njemačkom mjestu
francuskom selu
ili holandskomu polderu
po kome se zove jedna jako interesantna
benzinska pumpa
gdje cikti violina sa ekrana plazmine boje
Ma, nemojte ići slušati ovo sa mnom
vi što nemate nikoga do nje
želim samo da znate
da bih ipak volio
da smo ona i ja i ovdje blizu
i nek to bude odgovor
ako vas upita
gdje sam
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #28 у: 22.42 ч. 28.05.2011. » |
|
NAPAD JE NAJBOLJA ODBRANA
(9. V 2008)
E,
sad si me opasno ugrozila!
Prestani,
ili puštam svog anđela na tebe!
OKej!
Anđele, drž 'je, drž'!
Ma, nema sa mnom zezanja!
Ti mene da zaboraviš?
Aaa, neee!
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #29 у: 01.22 ч. 27.09.2011. » |
|
TKO SJEKIRU VOLI, NEK NE ČITA OVU PJESMU
Nisam ubojica
jer ne htjedoh ubiti
nikoga
a ljubio jesam
i možda sam ti samo ljubojica
i zato mi je žao
veoma
što se rodio nisam
kao stablo u šumi
pod raspuklom sjenom planine
hranjeno svjetlom i mineralnim vodama
glasanjem ptica nad hukom potoka
kome zima mekane uspavanke po kori ispisuje
a starost nutrinu
sve većim i drvenastijim srcem
dariva
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #30 у: 15.30 ч. 02.12.2011. » |
|
KOJA JE FUNKCIJA IMPLOZIJE?
U ovome su gradu kućna dvorišta
ladice domova za betonske kocke i grmove
a ljudi nose svečana odela i po kući.
U mome vrtu rastu štrkljasti četinari
i visoki lišćari
a na meni je očeva radna košulja
topla i meka
kakav je i on bio.
Pred mene je stala
u haljini lakšoj od dodira trave
i sa pogledom kojim mi želi saopštiti
kako je nekada zaista mislila
da će uspeti u mome prisustvu
otkriti odjeke koraka
nekih davnih bogova.
Možda sam i ja nekada
hteo u njenom postojanju kraj sebe
sačuvati eho topline
vlastitog daha?
Sada se smeši brižno
obrazima lepotice fotošopa
a ja gledam njene sasvim, sasvim bele noge
dok ulazimo skupa u kuću.
Ponudio sam joj tada porodični nakit
jedini koji sam ikada stekao:
godove mlade šume
sa jednog podalekog brega Povlenskog.
Na zidu
kositrene vlasi moje majke
njen promrzli pogled uokviruju
ali to je suvišan ukras
za naš zanemeli film.
Iako bih još padao po njoj
kao čvrst mlaz vode u fontanu
kao odron po putu
kao ovaj pogled za njom
dok se ritmično udaljava
ali svuda oko mene
linije i tačke se prepliću bez daha
u koordinatni sistem
svakodnevnih funcija
(20. 11 2011)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #31 у: 20.45 ч. 05.10.2012. » |
|
SKICE ZA JEDAN PUT OKO SVETA
(22 lV 2009)
Ležimo na ledjima
i započinjemo naše putovanje
ti i ja
čim toraks brda Korab zaškripi
i ne boj se, mila devojčice
takav brod ne tone
on već plovi naglavačke po vazduhu
pa se i ovaj naš ljuljuška friško umiven
u oseci večernje izmaglice
iščekujući plimu vetra da isplovi
po pučini kliske stratosfere
da se stopom o dolinu odgurne
što pre kobilicom po oblacima zanjišti
i u tu plavu brazdu zasadi ptice i avione
mamce kojima će noćas napecati
neoprezne zvezde sa horizonta
čim izrone iz dubina
još sinjega neba oko nas.
Ležimo i milujemo se
sasvim lagano
jer se korab zaljulja i od disanja
a samo nas nemi meteoriti
udaljenim delfinskim skokovima prate
po platnu ove večeri.
U tebi
kao u jatu snažnih riba
što vriju u plićaku
ja lebdim dugo
lebdim glatkim pokretima
lebdim
dok se jato ne razidje
.
(Nostalgija za njom)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #32 у: 12.38 ч. 09.02.2013. » |
|
DA LI JE OVA KOMPOZICIJA MINIRANA?
(12 lX 2009)
Ponekim danom doživim
i vaznesenje
ali to nisu oni
kada me zadesi
nekakvo
i najmanje raznesenje
a večeras je i kiša skinula cipele
da opranim nogama
po svakoj šoferšajbni zapleše
pa taktom njene šapatnice
brojim klasja što mru
u ovome mesecu
sa volanom
i danima pretovarenom
žitovozu
A nigde i nema nikoga
kroz ove ravnice
i kroz puste
retke su ovde i reči
one željene
i dragocene
jer su možda zaista
baš reči
vode života
guste
Ako jesu
neka iz neba padaju
kao ova kiša
i nek naplave mesec žitovoz
otplave sa dna
i sa kraja
sve plovućce mojih ljubavi
i ostave ih pred tebe
na meki pesak
žuđenoga raja
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #33 у: 12.39 ч. 16.04.2013. » |
|
PRESTANAK VEČNOSTI
.
Ovaj je dan od tanke plastike izliven
i od sunca stari iako ga ne propušta
i cepa se kao kesa iz supermarketa
ipak imajući u sebi i sate kojih se plašim
jer su to oni koji bi u tami
mogli večno potrajati
nakon ovakvog jutra
koje bi da mi prosevne u sekundi.
Da
ovakav dan bi hteo imati boju svetla
u boji mlečnog napitka punog kalcijuma
ili čaja sa paučinastim oblacima vrhnja
kao da i sam oseća da će mi teško pasti na stomak.
Ovaj dan, ovo jutro, ovo doba
oni mi godine zaviru vetrom
svojom jeseni bi me od tla odvojili
i zimom me prekrili
kao da zima zaista neka krila ima
snežna krila za nedela i nevidela
i sneg star i proziran kao i ja što sam
sa hladnim iskonskim paperjem
kojim mi drhtavo tiče lice
prizivajući me da zajedno polegnemo na tren negde usput
na onoliko dugo koliko još do kraja ima
šapućući nežnošću maslačka:
"Hajde da zajedno taj kraj sačekamo".
"Kraj čega", pitam
kao da ne znam
da je taj kraj i kraj zime
lomni trenutak
kada ono što zaživi dalje
odnese i sruši i upotrebi ono staro
sneg i mene i godinu i doba i krila i maslačkovo paperje
i sve što sam sakupio da sam ja
ono što sam voleo i ono što sam mrzeo
i ono izmedju.
Voleo, mrzeo?
U mojim se rečima sve redje pojavljuje i ta reč
ljubav
a istina je
da je sve više imam u sebi
jer sada ne mrzim, priznajem, tek sada
I dok svakoga dana milioni izgube neki smisao
ja ne nalazim ni jedan
pa ni razlog da mrzim.
U ogledalu sagledavam lice.
Ono je fotografija mojega.
Eto zašto tako teško razabirem ovaj svet
jer kako bih i mogao drugačije
ovakvim očima odštampanim u slaboj rezoluciji jeftinog tiska
koje bi htele samo ljubav da snatre i razglase.
A kada se i svet oko mene pretvori
u ovakav dvodimenzioni odraz voljenja
iskrenut u ogledalu
i tanak kao površina stakla
ljudi će postati senke samih sebe
koje pitaju ne očekujući odgovor:
ako je sreća odluka
da li je nesreća neodlučnost?
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #34 у: 10.21 ч. 29.09.2013. » |
|
MARINA OD VODE I TRAVE
Da sam uštedeo petnaest evra
brže bih stigao kuda sam se zaputio
ali
ne bih prošao kroz tvoj grad.
I ne bih poželeo
da ti se javim i vidim te
najlepša od mojih iluzija.
Sa horizonta tvoga zaliva
pogled mi bombarduje teška flota ostrvlja
i rasprsli plavi prah suhoga neba
diže u vazduh konture
trsata i škurinja i katarine
da iznenada sklope moje kapke
u san sred nemirnoga dana.
I ne otvorih oči na tren
jer
Marina je već poda mnom talasala trepavice
crne ribarske mreže
naoko zaboravljene
po valovnom žalu.
Uhvatih joj pogled taman od vode
pun riba i algi
i malo peska
što naivno dolebdi sa dna.
Marino zelenih noktiju i prelepih grudiju
hteo sam utonuti u tvoju dubinu
zagrljajima plivati po tvom struku
a u ustima osetiti
sveži i gorki ukus dodira naših usana.
I udisati slani miris tvoga daha
dok prstima od vodenog rastinja
sabiraš u kitu naše lagane dodire.
Ali
zapraćaka se stublje bregova
sa hrbata Istre
raskovano čavlima i tunelima
asfaltom i bankinama.
Pada medju nas.
Pršte školjke i školje u krhotine
tonu pod cestu
i točkove medju nama.
Marina nestaje iza mene nezagrljena.
Jedrilje i mornari je zaokupiše
udaljene struje rašivaju joj mreže.
Zamućeno dno
zasivljava njene bistre oči
da ne talože više
srebrne krugove pokreta riba
ni peščane dine
niti slane alge
duboko
duboko
duboko
u meni
.
(26. avgust 2013)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #35 у: 00.52 ч. 26.10.2013. » |
|
SAMO TI NANARE MOGU DONIJETI
(2008)
U limanu crnoga pijeska
već vatrom napukloga otoka Krakatoa
dnom sam drakara dodirnuo vode dno
samurovinu za Nausikaju žurno noseći
arealom modrila brižno joj ploveći
dok akove morske nisam izlizao
Jer rasparana tapiserija talasa toplih
i goblen oblaka mokrih i oblih
na vez me ovaj natjeruju hitro
da šumne vale zaljevske vezem
čudeći i školjke šuplje u njihovu snu
hladom moje sjene na morskomu dnu
kao da siguran bit ću u ovoj luci dimnoj
A kad oluja hučna osvane i prestane
ložište će otoka već samurovinu sagorjeti
moj drakar do vodišta sasvim izgorjeti
ali koliko slojeva prozirne plave
pokriti mi mora tijelo željno tebe
da svjetlost ne osmotri kako ti hitam
ispod vala dalekoga
sa žala nestaloga
otoka potonuloga
Krakatoa
(26 X 2013, treća verzija)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.23 ч. 26.10.2013. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
Danga
одомаћен члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: професор српског језика
Поруке: 205
|
|
« Одговор #36 у: 11.42 ч. 26.10.2013. » |
|
Sviđa mi se...na prvo čitanje, asocira me na sumatraizam. Šta su nanare?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #37 у: 18.39 ч. 26.10.2013. » |
|
Hvala ti Danga. Drago mi je da se bas tebi svidja!
A nanari su maleni, sareni morski puzici. Ono, kad uzmes u saku sitan sljunak i pesak sa mokrog dela plaze, ako pazljivo pogledas, videces i nanare.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #38 у: 18.46 ч. 26.10.2013. » |
|
P.S. Evo i verzija na nasem (srpskom) standardu:
SAMO TI NANARE MOGU DONETI
(2008)
U limanu crnoga peska
već vatrom napuklog ostrva Krakatau
dnom sam drakara dodirnuo vode dno
samurovinu za Nausikaju žurno noseći
arealom modrila brižno joj ploveći
dok akove morske nisam izlizao
Jer rasparana tapiserija talasa toplih
i goblen oblaka mokrih i oblih
na vez me ovaj nateruju hitro
da šumne vale zalivske vezem
čudeći i školjke šuplje u njihovom snu
hladom moje sene na morskome dnu
kao da siguran biću u ovoj luci dimnoj
A kad oluja hučna osvane i prestane
ložište će ostrva već samurovinu sagoreti
moj drakar do vodišta sasvim izgoreti
ali koliko slojeva prozirne plave
pokriti mi mora telo željno tebe
da svetlost ne osmotri kako ti hitam
ispod vala dalekog
sa žala nestalog
ostrva potonulog
Krakatau
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #39 у: 13.31 ч. 13.01.2014. » |
|
LEPTIRICA JE NA OKREČENOM ZIDU KRALJICA
(20. 08 2011)
Bezimenost mi sluti na bezumnost.
Promaknu s vremena na vreme
nepoznate devojke i žene
koje mi liče na ono nešto
što sam želeo da mi postaneš.
Dodirnu u meni
misli o smislu ljubavi
i minuvši milinom i seksipilom kraj mene
zatrepere u meni nadu pradavnu
koja me trideset godina
u rukavicama za život drži.
(Mislim da ti je moj svet
ostao u kukovima)
Jutra mi stopala
obuvaju u gvoždje
kao da želi da mi noge
što pre odrvene
i listovi uvenu od vremena.
Kupio sam zato ručni časovnik
narandžaste boje.
I obuo žutu obuću
da me na suncokrete i leto podseća:
neko mi je drag odavno rekao
kako su to mladalačke boje
a ja sam sretan
što boje želim opet videti na sebi.
Jer to je osećaj
koji ne treba požurivati.
Bezbedan.
U autobusu sam za negde ka planinama
a on bele rukavice na točkovima ima
i repušinu u koferima putnika.
Razmišljam.
(Misli da joj je ceo svet u kukovima)
Ali,
videću je ja već izdaleka da prilazi.
Svetlost nek joj treperi medju listovima.
I bićemo iznova skupa
na pitomom obronku
ležeći u travi:
pomračina
lelujavim prstima
nek nijanse sve tamnije
po nama posipa.
Boje se približavaju svaka svakoj
da se pod sumrakom
u jednu povežu.
Saznao bih tada zasigurno
da li je u njenim kukovima ostao
moj bezdan.
A iza okuke
okrnjen krug s visine
mutno će svetlo
po putu rasipati.
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #40 у: 23.10 ч. 08.05.2014. » |
|
PARAMETAR OSTAVLJENOSTI U PUSTINJI
Strah je pesak oštrih čestica
pustinja njenih
suvih
proceduralnih poljubaca.
Usana eolskih
smeši se erozijom
naših momenata bliskih.
Dodirnu me dahom
pogledom kosnu
suvim protrlja ledom
reskom rečju.
Veju
lelujaju
nestaju
fenom nošena zrnca
crta preostalih
mog napuštenog lica
(5 april 2014)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #41 у: 14.22 ч. 20.05.2014. » |
|
JELEN DO
Vlati naspram plavog
i dve prašnjave zmije
šljunkovitom svojom kožom
doveli su me u Jelen Do.
Da si i ti kraj mene
mogla si postati reptilska boginja
ovog napuklog brda
gola i palacava pod kamenom
ližući slanu
ili
bešumna košuta
u potoku kuckavih oblutaka.
Ali nisam te poveo sa sobom
ni poneo u sebi
niti znam
da li si želela poći ovamo.
Ovako zamišljam mesto
gde vredi ostati
i sačekati
i odlučiti
šta će se dogoditi.
Kreč iz brda cvili
visine prašinom muti
a krhotine klanca oko mene
sedim starinama nalik postaju.
U ostavljenoj kući
zemljani zidovi
na leptirice i šišmiše mirišu
i tu bih hteo
hteo
da se setim
obećati sebi
da ćeš mi ti ostati
večnost
kipa od medi.
A šta li je jelen ovde iščekivao?
Mislim
da je od vremena i pobeleo
i odlučih da ja tebe do večeri sačekam.
Posle vetrovitog dana
Stabla će me dodirnuti zelenim ušima
ili su im to oči, usta, prsti ili pluća
a ja ću zamisliti mesto
gde je jelen zanoćio
i sa kojeg je kamenja
so jezikom izljubio
Veče je
i meni je lakše zamisliti svemir
kad nemiri
pokušavaju došapnuti misteriju postojanja
ali ne uspevam ih razgovetno čuti
a i ono što naslutim
još manje mogu zapamtiti.
Metalni sjaj novčića sa svoda
želi me potkupiti da ostanem i sutra
i prekosutra
i dalje
i zaluđuje me brojanjem
svojih dalekih kresnica.
U tanjirima svojih dolina
moj svet samog sebe jede
boginje i košute nestaju
a zemlja
kao zlatni prah u situ preostaje.
Sve je manje ima i sve mi je dragocenija.
Od nje je i ovaj krajolik.
Naslikan je za tebe
ali nisam uspeo na njemu naći
mesto
za sebe
(19. 05 2014)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #42 у: 19.47 ч. 13.06.2015. » |
|
TRUTOVA RAPSODIJA
Prepoznao sam zasijani trag
sjećanja prosutog po livadi
odveo me je zujeći
do predvečerja sa tobom
polegli po toploj travi
slušamo zalazak pčela u sumrak
kad odnose crtice svjetla na sebi
a ja zaptivam ove misli u saće
očuvat će mi dugo
tvoj miris kraj mene
i moju želju za tobom
u nadolazećoj tami
Roj žudnje je brujao nad vlatima
i nad strepnjom polegle matice
prvi je put bez krila izložena meni
Težak je njen okus
lijepi se zavodljivo
i teče po grlu
pritisnuo je čula i svijest
u gluho doba moje nježnosti
Pokreti nas drobe bez jeke
raspršuju u svjetlost što nedostaje
u polen koji pada po tebi
mliječom natopljena tijela
natapamo tlo
sjeme smo za sjećanje
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #43 у: 13.46 ч. 23.10.2015. » |
|
DESPOTOVICA
Na njenu svetlucavu bluzu
vilini konjici sleću
a bokove joj miluje
tkanje plavih iskri
pa ipak ona zavodljivo traži
prave muške ruke
Despotovica se lagano njiše
na svojim kamenim cipelama
po dolini gaza i stazu sebi teše
kao da se za večnost priprema
Brđjani je preziru
kad po blatu puže
besmrtna
a svako leto umiruća
ali plaše je se
kad dovoljno snažna
svake godine novog verenika
u svoje duboke kukove primi
da ga strašću svojom uguši
Danas joj nazirem snagu na licu
mada je sretoh rasplakanu
pojavila se tromo iza ugla
kod napuštenog zadružnog mlina
i pod čipkom bele pene preko očiju
pogledala je u mene.
Pogled bi da joj živne
osenčen sunčevim pegama
njena živahnost bi moja smrt bila
ali oćuta pozdrav i ime mi prošapta
kao da nije htela
da zvukom odmah zamuti
svoje lisnozelene trepavice.
Pustila me je da joj priđem
putem kroz drvlje i gvožđa
otpali nakit
sa njene prolećne haljine.
Na svetlucavoj bluzi
vilini konjici plavu tkanicu iskri ližu
i sunčeve pege progone
Dodirnuli smo se
i zadrhtao sam od snage
njenih laganih pokreta
zanjihala se poda mnom
Šišteći je uzdahnula
plavu boju s vrha dana
zazveckala virovima pokreta
glatkih nabora haljine
kliznula je zavodljivo preko mene
hladnim prstima mi miluje čelo
i usne su joj na mome telu
njen poljubac bi mi do pluća dospeo
dah bi mi oteo
i ja znam da ona želi
da spoznam do kraja njenu dubinu
Klizi već preko mene
i nad mojim licem poravnama
nabore svoje haljine
a ja
posipam konfete mehurića
na svetlucavu joj bluzu
gde vilini konjici opet sleću.
(2015)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #44 у: 00.04 ч. 07.11.2015. » |
|
DOSIJE JEDNOG ODNOSA
(26.02.2015)
Priveo sam te
zbog neupotrebe migavaca
mada svakoga dana
prođeš opasno zanjihana kraj mene.
Hapsim te zbog rupe u koracima
kojom me izazivaš
u ovo vreme nejebice.
U tvoju odbranu moram reći
da nisi pružala fizički otpor
niti vikala da si nevina
predala si se odmah
zbog zločina razbludne lepote
koji mi je zaustavio disanje.
Istražni je postupak pokazao
da slaviš neki svoj praznik rada ili rata:
duvala si besno u balon crvenim usnama
a tvoje su se bele lopte bibale
po zatvoru uske majice.
Svezanu u zlatne lančiće i čipkane bretele
i zarobljenu leopardovim šarama kaputa
sproveo sam te u jedinu praznu ćeliju
u kojoj već 49 godina svoga veka
boga nisam molio.
Pretres je otkrio sve tajne
tvoga zadihanog tela
dahtala si vrelinom u tami
čekajući da pripremim instrumente
i priključim te na svoj pornograf.
Prikačio sam vrhove noktiju
na tvoja kliska leđa
počeli su da iglaju šare dijagrama
po koži toploj od krivice
Uzdrhtala si sisama
a ja sam utisnuo barometar
u vlagu rupe u koracima
i zapretio da niko drugi više neće upasti
i ostati zakovan grčem dole
u tvoju zamku za neoprezne matorce
Mučiću te dugo
dok ti nokti ne pozelene od laka
dok mi barometar ne smrskaš na vrhuncu kraja
dok mi ne priznaš napismeno po telu
u tri primerka overena masnicama poljubaca
zašto me tako beskrupulozno
jebozoveš?
(ajme!)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #45 у: 22.35 ч. 24.05.2016. » |
|
BIKOVI SU PALI NA KOLENA
Da je zemlje više od neba
pesak bi sa plaže pomislio
kako je on taj
koji more i travu melje i tanji
miriadama
nežnih staklenih ugriza.
Da ima smrti više od života
napravio bih ti jorgan
od maslačkovog paperja
Zagrnuo bih te njime
nek te sačuva
i miluje kada sam odsutan
a ako se uspem vratiti
pregrnula bi ga i ti preko mene
i tkali bismo beskraj
opipljivom prisutnošću
jednog u drugom
po celom telu.
Da je vetra više od vazduha
Povetarac koji zaigra kroz otvoren prozor
lakoću bi našu poneo sa sobom
nek lebdimo nad toplim strujama vazduha
dotičemo vrhove travki i listova
i pratimo svilene bube u letu.
Da je okrutnosti više od nežnosti
i radosti
vetar bi prozore i pesak i bube
uzvitlao
kroz šumu staklenog drveća
gde svako drvo fantastičnih oblika
raste iz naših osećaja:
zazvečao bi huk kristalnih zvižduka
pucali listovi i drobili se
u srču opalog lišća i izlomljenih grana
koja krcka pod našim koracima.
Svaki bi nam preostali dodir
bezbolne rane otvarao
i sukrvicom rubove lomova
ružičasto obojio
A da ne tražimo uvek mesto
za ostati skupa
čak i kad nam se čini da ne postojimo
ne bi opstali
ni u kraju ove pesme
koji beskrajem staklene maslačke
u živi pesak pretvara.
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #46 у: 00.05 ч. 06.11.2016. » |
|
STVARA LI SAN RAZUMA SVA MOJA ČUDOVISTA?
(7. I 2011 - 6. XI 2016)
Sve postane mrak
osim onoga
što razum osvijetli
i osjećaj oboji
A te je tame oko mene
zaista premnogo:
ni moja svijest
nije izumjela duga svjetla
nije otkrila kratke eksplozije fosfornih pejzaža novih svjetova
niti akumulirala neonske oblake Jupiterovih satelita
da pronikne kroz prostor i vrijeme
kojim te praznina odvaja mrakom od mene.
I pitam se
koliko li mi to svjetla i treba
za osvijetliti cijeli taj svijet oko mene?
Foton sam jedini u toj praznini
koja i laserske zrake vremenom rastapa
I ne preostaje mi na kraju vremena
nego da spavam snom uštavljene kože
spavam da mi ne uvenu i očni kapci
spavam teško i potmulo
poput dodira preko rukavice
kojim utrnulu nogu masiraš
snim sitnim snovima bez očiju
i tako ne mislim stalno na tebe
već proživljavam iza ruže kapaka
uvijek iznova onu vječnost
sopstvene uspomene na početak
kada sam se pitao
kako li ćemo izgledati
i što misliti
kada zaboravimo
da smo i mi
bili mladi
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #47 у: 00.07 ч. 24.06.2018. » |
|
LETOVANJE
Nedostajanje je postalo
hod u bezvazdušnom prostoru
paperje pepela za jastuk
na kome nam izgorele misli
počivaju
Da robotkinje imaju dušu
da li bi to bila meka kap žive
koja im amalgamima unutrašnje žice
srebrom oblaže
ili treperava struna harpe
oštra i lepa kao beskrajna smrt
pada u Marijanske ambise
Da je njena duša
pozitronska simfonija u B-molu
govorila bi mi binarnim jezikom
da me voli ili ne
voli ili ne
i odvela bi me
ili ne bi
na letovanje u Silicijumsku dolinu
na obalu reke Kibernetisanih struja
gde integralna radijacija
pesak pretvara u kvarcne bazene
glatke poput njenog pogleda
tvrde poput njene volje
prozirne kao njene namere.
Tamo bi se kao androidi voleli
naši bi nam zagrljaji oduzimali dah
i lomili bismo od strasti
jedno drugome
naša plastična rebra
i silikonske tetive
a lubrikantnim poljupcima
otkrivali uzajamno
najdublje sintetičke tajne.
I nikad se ne bi umorili
u vodjenju ljubavi
sve do smrti
beskrajne kao pad
u Marijanski rov
Da li me zato oblači u žičanu košulju
i pušta oblak izmaglice na mene
mogu li automati spontano lagati o sigurnosti
kao ja
ili programirano
kao ona
pakujući moje misli u reklamne slogane
koje proizvodna traka po meni rasipa.
Želim
da u našim mišićima ne teče mlečna kiselina
već ionska oluja
da postanemo mašine koje sanjaju
o kontroli nad metalnim rukama
i kompjuterskim terminalima.
Pritiskam praznu konzervu na uho
da čujem šum mora.
Beskrajno polako
tonem u Marijanski rov
i plavo postaje crno
slane oči mi cure u tminu
pritisak me rasipa
u čestice fosfora
koji nije video svetlo
i ne uspeva da zasvetluca
sam
od sebe.
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #48 у: 10.44 ч. 07.09.2018. » |
|
A TAMAN POMISLIH DA SAM BESMRTAN
Vreme je reč
koja osećaje za nas nema
a toliko osećaja pobuđuje.
Hej, i koliko li vremena imamo?
Dugo je posmatram
Oči su joj rastanjena praznina vazduha
a pod koricom leda ućutkano jezero.
Pogledom vodu smrzne
a u oči me gleda zamagljene
da me samo so spasava
i namaz skorenih izraza lica.
Pära njenog daha se inji u vazduhu
pahuljama mi po obrazima pada
Njen osmeh je kristalna maska
dok mi kruto pruža vrhom usana
poljubac od vulkanskog stakla
a taj se krto polomi i od dodira
u falangu kremenih noževa
i usne mi raskrvari žive
krhotine spadaju s njih
u grotlo mojeg nemira.
Vreme je reč
ona milosti nema
a toliko samilosti izaziva
Ponadam se da mi je pri ruci
Ali ne umem upravljati njome:
sećanja i želje nisu dobri instrumenti
uvek me odvedu na iste tačke
koje ne uspevam iznova stvoriti
kako bih izmenio što se desiti mora:
gledam je sa sažaljenjem
dok mi poslednji udarac zadaje
krvavih ruku, grimiznih noktiju
skida sa sebe crno rublje
obasja telom performans ljubavi.
Vreme je reč
koja očiju nema
a toliko slika generiše.
U crnoj haljini belih nogu
njiše barku kukova
i odnosi mrežu vrhunaca
da je izruči u smrznuto jezero.
Vreme je sada
za poljubac od šećerne vune
sladak i topao i šaren.
pa nek nestaje pri dodiru usana
nemilosrdno
kao da nikada nije postojao.
.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.50 ч. 07.09.2018. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #49 у: 12.13 ч. 11.12.2018. » |
|
MOGLA SI BITI ŠUMA U MOJIM OČIMA
.
Izbegavao sam dugo
susret sa njom
znajući
da ima oštar pogled
i da biti ubijen irisima zenica
nije moja ambicija
A noseći masku od blata
krio sam se
po periferiji njenog vidnog polja
i slušao iz daljine
njene visoke potpetice
Pa ipak se desilo
da se danas ne mogu čuti njeni koraci:
gazimo po okvašenoj glini
u koloni hodamo planinom
visokom dolinom
a ja hodam iza nje.
Ona je za mene uvek imala
izraz lica
otvrdle glinene maske
koji i sad nosi
ali, kad je pala na zemlju
potok je potekao iz nje
a glina se razbila u sive komade.
Hteo sam staviti ruke
na njen stas
i povući je sa tla ka sebi
lagano osetiti
prihvatanje bez glasa
i mogao sam sagoreti
čekajući da se ugase iskre
ispod njenih veđa
a ruke ne bih povukao
jer neispunjene tim dodirom
bile bi beskorisne
i lice ne bih okrenuo
ka praznini oko nje
dok ne napunim čula
njenim mirisom i dahom
i vrhom nosa ne oćutim
toplinu joj lica
i vlagu trepavica.
Hrabro bih se izložio
njenim plamsajima kose
žegao bih od želja i nada
poželeo rukama izmodelovati oblik
oblačića pare koje kitovi izdišu
i njime joj obrisati isprljano lice.
Tada bih naslikao kuću
odmah iza okuke ove bogaze
u koju bih se sa njom uselio
da snivamo rast borova
oko kuće i oko nas
kao da imamo
beskonačno mnogo vremena
lepi i postojani kao šuma
Ustala je brzo sama
i presekla me pogledom
a ja sam joj rekao
'Stara si ti i dobra kao šuma'.
Stojimo naspramno
U dubravi, na planini
stežu me drvenim prstima
hrapave boje stabala oko nje
hvataju mi se za dah
klizave nijanse trave i iglica
Pogodjen u oči
udahnuo sam nebo planine
toplo od sunca
i mirišljavo od borova
Kratkovide zenice potoka
razlivaju se po stazi
mašu trepavicama visoke paprati
zagledaju svaki kamen
šafrane i ljubičice
natapaju suvu glinu
ali mene ne mogu pronaći
jer stojim na rubu vidnoga polja.
A u mojem pogledu
šibljak čepića i štapića
svetlo i boje bi da fokusira.
I stojimo okrenuti jedno ka drugom
a zemlja nas drži u mestu
vuče korenje iz naših stopala
i čeka da nas ubiju oči ili ljubice
čeka da potonem u zemlju
obezglavljen ljubavlju.
Ali čeka uzalud.
Nije me razumela.
Šuma se udaljava iza nas
i ne osvrće se na našu golet.
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #50 у: 22.37 ч. 08.10.2019. » |
|
SVETLOST PRAISTORIJSKA
veče bira meku tminu
po tvojim nagim ledjima
nacrtah ti mesečinu
nežnim dlanom po plećima
noć napasa meke senke
nebo liže ruke mraku
zato tačkam prstom zvezde
po tvome toplom stomaku
na ulazu u pećinu
raspuče se naša tama
upalih ti svoju vatru
sada više nisi sama
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
