VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #15 у: 13.58 ч. 27.01.2011. » |
|
SVAKODNEVNA MITOLOGIJA JE ONO ŠTO NAS UBIJA (drugo stanje otiska, 17 lll 2009)
žal sirena se čuje
sa obližnjeg autoputa
zacvili i hidraulika neka
kamionima, ahilova peta
pa ipak i venera zavodljivo izlazi
jer već je i njoj veče došlo
a ja atlasom pivotiram glavu
da je na nebu sjajnu osmotrim
milo mi se smeška kao i atina
ležeći po okolnim brdima
pod titanijumskim oblacima
koji će otkriti mesec od selena
večeras je eolska erozija nežna
nekropola snage za brzinu vetra
na ovom podijumu od slanog kamena
koji odeon je mog šarenog života
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #16 у: 17.13 ч. 28.01.2011. » |
|
FOR SLEEPLESS ZEBRA, NOT FROM SAVANNAH
(25 Xl 2009)
Almost
tactile is the sound
of these electric spheres
on my mind
found
the thousand angstroms
ones
and mighty
pulsing the fire fear
that nobody around
must
and should hear
among storms
of dust minuscule
there are particles
of desire of mine
groping for your
holly ground
that
by my chest
is streaming near
seeking maybe
for the tin hero
not Zoro nor zero
yet able
to drive the perfect lines
around your world
and without fines
oh, why
not one
is being
mine
so
ridicule
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #17 у: 08.57 ч. 01.02.2011. » |
|
U PRAH SAM SE PRETVORIO (23 l 2009, prva verzija)
( Da li je Haklberi ikada saznao koliko je imao sreće što je svet dovoljno velik da u njega stane Misisipi Juga? )
Na žalu tihe vode danas sam pruga peska od onih mnogih, sitnih čipka plićaka, rašivena
Sad se tek kupam vidilom svežim tek pristiglim sa linije daleke a voda me tromo mazi sitnim ribicama svoga sedefa
Nad mnome uzana senka: borova iglica! Dodirom s vodom ljeska se prema nebu i doziva boje danu - one meke nežne prve kliske
Svetla je sve više i začuju se zvuci običnoga dana
Voda je mokra
Pesak škripi
Biće žege
(nekome za oporavak)
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #18 у: 23.34 ч. 05.02.2011. » |
|
TUGA
Zašto li sam čovek?
Zato da me uvek mora najviše zaboleti
ono najmekše u meni?
Komad od brda da sam
bio bih mu žica talka
u osi košnice
mleč
a u svetlosti
belina bez praska postanka.
Hteo bih postati korund
i roj ljutih radilica
i travnjak
od plastike noću.
U meni
matica u prahu
davno izgubljenim krilima
želela bi opet
mahati
.
|
|
« Задњи пут промењено: 23.37 ч. 05.02.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #19 у: 00.28 ч. 13.02.2011. » |
|
SAMOSTINJA
(16 05 2008)
Samojedi sa severa
pišu mi svakoga stoleća
i uvek kažu da se strpim
dok prebroje svoje pahulje
a isporuče usput i beskrajne pozdrave
Inuitima što podršku čekaju
ugradnji novog sistema grejanja
po principu globalnog zatopljavanja:
onoga koje u podu igloa
koštanom iglom želi rašiti
samoću noći svakogodišnje
i upisati i meni novu adresu:
ledeni sprud
pred njenom snežnom kućom
gde živim jednom sekundom, a zauvek
kao hobotnica na ostima
neprekidno ponavljajući u sebi
svoj preostali trenutak
kad uspeh da more
očima razvodnim
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #20 у: 13.43 ч. 16.02.2011. » |
|
SVET SVIH BOJA
(01 lV 2009, druga verzija)
ovoga sam proleća
razgolićeno polje
boji se koje
kasnih mrazeva
i vrtoglavice
koja mi oboji
spoznaju trena
u kome trazeći nekoga
svet se moj
ipak
uvek
iznova
okrene
pa i da je ugledam
da li bi me to začudilo
spoznajom da ne znam
na šta li to misli
ta boja
njenih očiju?
iznenadjenjem
i mraz me izbeli
u tešku golotinju
a ti
ako možeš
oboji me ipak
toplinom
svoga pogleda
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #21 у: 02.43 ч. 20.02.2011. » |
|
BINARNI NEZABORAVAK
Danas još postoji
obučeno u tkaninu
načinjenu juče od stvarnosti
a ja danas ne stvaram
novu tkaninu za sutra.
Sutra će mi Danas biti golo
nezaštićeno i nerealno
i neće moći ni stupati
po oštrim malim sekundama
jer svako moje danas
ima nežna gola stopala kao ti
i ne može se udaljiti iz sopstvenog kruga
kao ni ti
i hiljade sekundi što golicaju moju stvarnost do krvi
obarajući poglede spremljene za sutra
parajući im svaku potku i osnovu
kao da ti razboji služe razbojnicima
za razbijanje boja ili vežbanje pogrešnih snova
a osećaji osetima za oseku pažnje
neće me sutra moći nasmejati svojim radostima
kao ni ti
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #22 у: 22.23 ч. 09.03.2011. » |
|
PESMA OBLUTKA
Vodomare, vode me zavode žednog navode, vodaju i svode dovde dovode, odavde i odvode odasvud te vode, žurne, žedne vode
Tolike bi vode i dvoje da razdvoje na deveta razvođa - ma, razvedu nas svuda žuborno kotrljaju, žestoko valjaju valovita vodiša, brza talasišta
I sad me mrznu da me smrznu i omrznu pa me zabole vododerinom zderanom A kao da srcem opala od toga zazvečim ali pevajuci od muke, stresem se, zaječim
Nose me vode, do mora bi vodoravnog do mora, ali kako nazad, vodomare? Jer htele bi one da me večno zarobe i igračkom talasa i plaže naprave
.
(15 03 2008, druga verzija)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #23 у: 11.55 ч. 12.03.2011. » |
|
RADOST U CHIAROSCURU
(20 V 2009)
Bez prebijene grane na sebi
i hrast na malom vetru
siluetom svojom ćopa
A ranjena prirodo, ti
imaš li u svojim vaseljenskim očima
dozvolu za letenje mojim papirnim avionima?
Zato od noćas
pleme naših vrabaca
ispod tvoje strehe spava
sledeći travorede tvojih pisama
i drvoslede u mojim mislima
u vrtu su ti se veseli naselili:
kljucaju mladi zeleniš za doručak
i piju plave nebodraze za drage nam trenutke!
Ostavi im toga ako imaš dovoljno u vrtu
i ako znaš
kako se nebodrazi
u zdeli odsjajem slikaju
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #24 у: 10.52 ч. 14.03.2011. » |
|
JAPANU
Ovih dana pratimo veliku tragediju koja pogadja Japan. To je jedna udaljena zemlja, cije stanovnike uglavnom veoma malo poznajemo.. Kada se pomene Japan i Japanci, meni uvek prvo padne na pamet pomoc naroda Japana, koju su nam nenametljivo poslali nakon 5-og oktobra, nakon sto nas je Milosevicev rezim doveo do prosjackog stapa: poslali su namenska sredstva da se kupi 100 autobusa gradskog saobracaja. I danas mozemo videti te autobuse zute boje, sa ukrstenom srpskom i japanskom zastavom. Mene je duboko dirnula poruka takve pomoci: nije bilo busanja u prsa i samohvaljenja nekakvom sumom novca koja treba da svima pokaze kako je neko veliki dobrotvor, nije bilo uslovljanjavanja, diskrecija kojom je pomoc doturena sluzila je da sacuva i ponos ljudi koji su tu pomoc primili (jer je velika istina da se cesto pomoc daje i da bi se neko ponizio!) - a priroda je pomoci bila takva da je u najkonkretnijem smislu podstakla ljude...da rade! (time sto su ponovo mogli da redovno i bez ponizavajuceg guranja putuju do svog radnog mesta!)
Koliko smo samo mogli da naucimo od Japanaca - pokazuje i ovaj primer njihovog racionalnog ali i ljudskog pristupa resavanju jednog takvog problema kao sto je pomoc jednom udaljenom i prilicno malobrojnom narodu kao sto smo mi, kome su na jedan prenesen nacin pruzili ruku da se iscupaju iz blata i time pokazali svoje prijateljske namere...
Iako ne sumnjam u sposobnosti nasih prijatelja Japanaca, iako nisam u stanju da ih materijalno pomognem, iako su kataklizmicki procesi sudaranja cetiri tektonska platoa nad cijim se grotlom Japan nalazi poceli verovatno i pre nego sto su ljudi postali, i pre nego sto su naselili ova ostrva - te je to u stvari neka vrsta neumitne 'sudbine' - ja svim svojim bicem zelim sto vise moralne snage i vitalnosti ovim neverovatnim ljudima!
Nepoznati nasi japanski prijatelji, moji prijatelji Hideo i Humije, moje misli su sa vama.
|
|
« Задњи пут промењено: 11.20 ч. 14.03.2011. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #25 у: 22.54 ч. 16.03.2011. » |
|
STIHOVI DUGIH ZUBA
negužvanu rukovet zvukova frule slušam a crtu svetlosti vidim siluetama travki propletenu
iz muklog kamena u kome spavam
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #26 у: 21.47 ч. 27.03.2011. » |
|
VAŽNOST PRAVOG PRTLJAGA (18 09 2008)
Putujem i sve šume svoje sobom nosim stale su u dve kutije klicâ a snopljem budućih sekvoja zazeleneh i sedište kraj sebe
Kada se šuma podigne i zaživi doputovao sam u svoju zemlju
Kada šuma poraste ja sam kući stigao
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #27 у: 16.29 ч. 08.05.2011. » |
|
KROZ PUSTINJU MOJE PRAŠUME
Lipte mi iz oka
pejsaži tvoga tijela
mila ženo moja
a ne mogu ih zaustaviti
niti spriječiti
da ih upija u sebe prah straha
u blato neprepoznatljivosti utopi svoje
i ne mogu ih ni rukama oko sebe prikupiti
jer su mekši i tananiji
od bilo kojeg mog dodira
moja željo
neutažena
Da li sam išta shvatio do sad
zar ni oni nisu imali nikoga do nje
a ja je još sanjam
kad nitko moje misli ne pregleda
I znam da je još prekrasna
iako ne može više ustati
jer se završio film o nama
scenom u kojoj sretni skupa ležimo
scenom u kojoj sam i ja tada pomislio
da mi je život postao
duga pauza za ručak
Neka misli tko šta hoće
nije lako ni za sobom uvijek žaliti
a pogotovu na pola života od kuće
u nekom njemačkom mjestu
francuskom selu
ili holandskomu polderu
po kome se zove jedna jako interesantna
benzinska pumpa
gdje cikti violina sa ekrana plazmine boje
Ma, nemojte ići slušati ovo sa mnom
vi što nemate nikoga do nje
želim samo da znate
da bih ipak volio
da smo ona i ja i ovdje blizu
i nek to bude odgovor
ako vas upita
gdje sam
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #28 у: 22.42 ч. 28.05.2011. » |
|
NAPAD JE NAJBOLJA ODBRANA
(9. V 2008)
E, sad si me opasno ugrozila! Prestani, ili puštam svog anđela na tebe!
OKej! Anđele, drž 'je, drž'!
Ma, nema sa mnom zezanja! Ti mene da zaboraviš? Aaa, neee!
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #29 у: 01.22 ч. 27.09.2011. » |
|
TKO SJEKIRU VOLI, NEK NE ČITA OVU PJESMU
Nisam ubojica
jer ne htjedoh ubiti
nikoga
a ljubio jesam
i možda sam ti samo ljubojica
i zato mi je žao
veoma
što se rodio nisam
kao stablo u šumi
pod raspuklom sjenom planine
hranjeno svjetlom i mineralnim vodama
glasanjem ptica nad hukom potoka
kome zima mekane uspavanke po kori ispisuje
a starost nutrinu
sve većim i drvenastijim srcem
dariva
.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|