VladKrvoglad
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
 |
« Одговор #30 у: 15.30 ч. 02.12.2011. » |
|
KOJA JE FUNKCIJA IMPLOZIJE?
U ovome su gradu kućna dvorišta
ladice domova za betonske kocke i grmove
a ljudi nose svečana odela i po kući.
U mome vrtu rastu štrkljasti četinari
i visoki lišćari
a na meni je očeva radna košulja
topla i meka
kakav je i on bio.
Pred mene je stala
u haljini lakšoj od dodira trave
i sa pogledom kojim mi želi saopštiti
kako je nekada zaista mislila
da će uspeti u mome prisustvu
otkriti odjeke koraka
nekih davnih bogova.
Možda sam i ja nekada
hteo u njenom postojanju kraj sebe
sačuvati eho topline
vlastitog daha?
Sada se smeši brižno
obrazima lepotice fotošopa
a ja gledam njene sasvim, sasvim bele noge
dok ulazimo skupa u kuću.
Ponudio sam joj tada porodični nakit
jedini koji sam ikada stekao:
godove mlade šume
sa jednog podalekog brega Povlenskog.
Na zidu
kositrene vlasi moje majke
njen promrzli pogled uokviruju
ali to je suvišan ukras
za naš zanemeli film.
Iako bih još padao po njoj
kao čvrst mlaz vode u fontanu
kao odron po putu
kao ovaj pogled za njom
dok se ritmično udaljava
ali svuda oko mene
linije i tačke se prepliću bez daha
u koordinatni sistem
svakodnevnih funcija
(20. 11 2011)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #31 у: 20.45 ч. 05.10.2012. » |
|
SKICE ZA JEDAN PUT OKO SVETA
(22 lV 2009)
Ležimo na ledjima
i započinjemo naše putovanje
ti i ja
čim toraks brda Korab zaškripi
i ne boj se, mila devojčice
takav brod ne tone
on već plovi naglavačke po vazduhu
pa se i ovaj naš ljuljuška friško umiven
u oseci večernje izmaglice
iščekujući plimu vetra da isplovi
po pučini kliske stratosfere
da se stopom o dolinu odgurne
što pre kobilicom po oblacima zanjišti
i u tu plavu brazdu zasadi ptice i avione
mamce kojima će noćas napecati
neoprezne zvezde sa horizonta
čim izrone iz dubina
još sinjega neba oko nas.
Ležimo i milujemo se
sasvim lagano
jer se korab zaljulja i od disanja
a samo nas nemi meteoriti
udaljenim delfinskim skokovima prate
po platnu ove večeri.
U tebi
kao u jatu snažnih riba
što vriju u plićaku
ja lebdim dugo
lebdim glatkim pokretima
lebdim
dok se jato ne razidje
.
(Nostalgija za njom)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #32 у: 12.38 ч. 09.02.2013. » |
|
DA LI JE OVA KOMPOZICIJA MINIRANA?
(12 lX 2009)
Ponekim danom doživim
i vaznesenje
ali to nisu oni
kada me zadesi
nekakvo
i najmanje raznesenje
a večeras je i kiša skinula cipele
da opranim nogama
po svakoj šoferšajbni zapleše
pa taktom njene šapatnice
brojim klasja što mru
u ovome mesecu
sa volanom
i danima pretovarenom
žitovozu
A nigde i nema nikoga
kroz ove ravnice
i kroz puste
retke su ovde i reči
one željene
i dragocene
jer su možda zaista
baš reči
vode života
guste
Ako jesu
neka iz neba padaju
kao ova kiša
i nek naplave mesec žitovoz
otplave sa dna
i sa kraja
sve plovućce mojih ljubavi
i ostave ih pred tebe
na meki pesak
žuđenoga raja
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #33 у: 12.39 ч. 16.04.2013. » |
|
PRESTANAK VEČNOSTI
.
Ovaj je dan od tanke plastike izliven
i od sunca stari iako ga ne propušta
i cepa se kao kesa iz supermarketa
ipak imajući u sebi i sate kojih se plašim
jer su to oni koji bi u tami
mogli večno potrajati
nakon ovakvog jutra
koje bi da mi prosevne u sekundi.
Da
ovakav dan bi hteo imati boju svetla
u boji mlečnog napitka punog kalcijuma
ili čaja sa paučinastim oblacima vrhnja
kao da i sam oseća da će mi teško pasti na stomak.
Ovaj dan, ovo jutro, ovo doba
oni mi godine zaviru vetrom
svojom jeseni bi me od tla odvojili
i zimom me prekrili
kao da zima zaista neka krila ima
snežna krila za nedela i nevidela
i sneg star i proziran kao i ja što sam
sa hladnim iskonskim paperjem
kojim mi drhtavo tiče lice
prizivajući me da zajedno polegnemo na tren negde usput
na onoliko dugo koliko još do kraja ima
šapućući nežnošću maslačka:
"Hajde da zajedno taj kraj sačekamo".
"Kraj čega", pitam
kao da ne znam
da je taj kraj i kraj zime
lomni trenutak
kada ono što zaživi dalje
odnese i sruši i upotrebi ono staro
sneg i mene i godinu i doba i krila i maslačkovo paperje
i sve što sam sakupio da sam ja
ono što sam voleo i ono što sam mrzeo
i ono izmedju.
Voleo, mrzeo?
U mojim se rečima sve redje pojavljuje i ta reč
ljubav
a istina je
da je sve više imam u sebi
jer sada ne mrzim, priznajem, tek sada
I dok svakoga dana milioni izgube neki smisao
ja ne nalazim ni jedan
pa ni razlog da mrzim.
U ogledalu sagledavam lice.
Ono je fotografija mojega.
Eto zašto tako teško razabirem ovaj svet
jer kako bih i mogao drugačije
ovakvim očima odštampanim u slaboj rezoluciji jeftinog tiska
koje bi htele samo ljubav da snatre i razglase.
A kada se i svet oko mene pretvori
u ovakav dvodimenzioni odraz voljenja
iskrenut u ogledalu
i tanak kao površina stakla
ljudi će postati senke samih sebe
koje pitaju ne očekujući odgovor:
ako je sreća odluka
da li je nesreća neodlučnost?
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #34 у: 10.21 ч. 29.09.2013. » |
|
MARINA OD VODE I TRAVE
Da sam uštedeo petnaest evra
brže bih stigao kuda sam se zaputio
ali
ne bih prošao kroz tvoj grad.
I ne bih poželeo
da ti se javim i vidim te
najlepša od mojih iluzija.
Sa horizonta tvoga zaliva
pogled mi bombarduje teška flota ostrvlja
i rasprsli plavi prah suhoga neba
diže u vazduh konture
trsata i škurinja i katarine
da iznenada sklope moje kapke
u san sred nemirnoga dana.
I ne otvorih oči na tren
jer
Marina je već poda mnom talasala trepavice
crne ribarske mreže
naoko zaboravljene
po valovnom žalu.
Uhvatih joj pogled taman od vode
pun riba i algi
i malo peska
što naivno dolebdi sa dna.
Marino zelenih noktiju i prelepih grudiju
hteo sam utonuti u tvoju dubinu
zagrljajima plivati po tvom struku
a u ustima osetiti
sveži i gorki ukus dodira naših usana.
I udisati slani miris tvoga daha
dok prstima od vodenog rastinja
sabiraš u kitu naše lagane dodire.
Ali
zapraćaka se stublje bregova
sa hrbata Istre
raskovano čavlima i tunelima
asfaltom i bankinama.
Pada medju nas.
Pršte školjke i školje u krhotine
tonu pod cestu
i točkove medju nama.
Marina nestaje iza mene nezagrljena.
Jedrilje i mornari je zaokupiše
udaljene struje rašivaju joj mreže.
Zamućeno dno
zasivljava njene bistre oči
da ne talože više
srebrne krugove pokreta riba
ni peščane dine
niti slane alge
duboko
duboko
duboko
u meni
.
(26. avgust 2013)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #35 у: 00.52 ч. 26.10.2013. » |
|
SAMO TI NANARE MOGU DONIJETI
(2008)
U limanu crnoga pijeska
već vatrom napukloga otoka Krakatoa
dnom sam drakara dodirnuo vode dno
samurovinu za Nausikaju žurno noseći
arealom modrila brižno joj ploveći
dok akove morske nisam izlizao
Jer rasparana tapiserija talasa toplih
i goblen oblaka mokrih i oblih
na vez me ovaj natjeruju hitro
da šumne vale zaljevske vezem
čudeći i školjke šuplje u njihovu snu
hladom moje sjene na morskomu dnu
kao da siguran bit ću u ovoj luci dimnoj
A kad oluja hučna osvane i prestane
ložište će otoka već samurovinu sagorjeti
moj drakar do vodišta sasvim izgorjeti
ali koliko slojeva prozirne plave
pokriti mi mora tijelo željno tebe
da svjetlost ne osmotri kako ti hitam
ispod vala dalekoga
sa žala nestaloga
otoka potonuloga
Krakatoa
(26 X 2013, treća verzija)
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.23 ч. 26.10.2013. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
Danga
одомаћен члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: професор српског језика
Поруке: 205
|
|
« Одговор #36 у: 11.42 ч. 26.10.2013. » |
|
Sviđa mi se...na prvo čitanje, asocira me na sumatraizam. Šta su nanare?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #37 у: 18.39 ч. 26.10.2013. » |
|
Hvala ti Danga. Drago mi je da se bas tebi svidja!
A nanari su maleni, sareni morski puzici. Ono, kad uzmes u saku sitan sljunak i pesak sa mokrog dela plaze, ako pazljivo pogledas, videces i nanare.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #38 у: 18.46 ч. 26.10.2013. » |
|
P.S. Evo i verzija na nasem (srpskom) standardu:
SAMO TI NANARE MOGU DONETI
(2008)
U limanu crnoga peska
već vatrom napuklog ostrva Krakatau
dnom sam drakara dodirnuo vode dno
samurovinu za Nausikaju žurno noseći
arealom modrila brižno joj ploveći
dok akove morske nisam izlizao
Jer rasparana tapiserija talasa toplih
i goblen oblaka mokrih i oblih
na vez me ovaj nateruju hitro
da šumne vale zalivske vezem
čudeći i školjke šuplje u njihovom snu
hladom moje sene na morskome dnu
kao da siguran biću u ovoj luci dimnoj
A kad oluja hučna osvane i prestane
ložište će ostrva već samurovinu sagoreti
moj drakar do vodišta sasvim izgoreti
ali koliko slojeva prozirne plave
pokriti mi mora telo željno tebe
da svetlost ne osmotri kako ti hitam
ispod vala dalekog
sa žala nestalog
ostrva potonulog
Krakatau
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #39 у: 13.31 ч. 13.01.2014. » |
|
LEPTIRICA JE NA OKREČENOM ZIDU KRALJICA
(20. 08 2011)
Bezimenost mi sluti na bezumnost.
Promaknu s vremena na vreme
nepoznate devojke i žene
koje mi liče na ono nešto
što sam želeo da mi postaneš.
Dodirnu u meni
misli o smislu ljubavi
i minuvši milinom i seksipilom kraj mene
zatrepere u meni nadu pradavnu
koja me trideset godina
u rukavicama za život drži.
(Mislim da ti je moj svet
ostao u kukovima)
Jutra mi stopala
obuvaju u gvoždje
kao da želi da mi noge
što pre odrvene
i listovi uvenu od vremena.
Kupio sam zato ručni časovnik
narandžaste boje.
I obuo žutu obuću
da me na suncokrete i leto podseća:
neko mi je drag odavno rekao
kako su to mladalačke boje
a ja sam sretan
što boje želim opet videti na sebi.
Jer to je osećaj
koji ne treba požurivati.
Bezbedan.
U autobusu sam za negde ka planinama
a on bele rukavice na točkovima ima
i repušinu u koferima putnika.
Razmišljam.
(Misli da joj je ceo svet u kukovima)
Ali,
videću je ja već izdaleka da prilazi.
Svetlost nek joj treperi medju listovima.
I bićemo iznova skupa
na pitomom obronku
ležeći u travi:
pomračina
lelujavim prstima
nek nijanse sve tamnije
po nama posipa.
Boje se približavaju svaka svakoj
da se pod sumrakom
u jednu povežu.
Saznao bih tada zasigurno
da li je u njenim kukovima ostao
moj bezdan.
A iza okuke
okrnjen krug s visine
mutno će svetlo
po putu rasipati.
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #40 у: 23.10 ч. 08.05.2014. » |
|
PARAMETAR OSTAVLJENOSTI U PUSTINJI
Strah je pesak oštrih čestica
pustinja njenih
suvih
proceduralnih poljubaca.
Usana eolskih
smeši se erozijom
naših momenata bliskih.
Dodirnu me dahom
pogledom kosnu
suvim protrlja ledom
reskom rečju.
Veju
lelujaju
nestaju
fenom nošena zrnca
crta preostalih
mog napuštenog lica
(5 april 2014)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #41 у: 14.22 ч. 20.05.2014. » |
|
JELEN DO
Vlati naspram plavog
i dve prašnjave zmije
šljunkovitom svojom kožom
doveli su me u Jelen Do.
Da si i ti kraj mene
mogla si postati reptilska boginja
ovog napuklog brda
gola i palacava pod kamenom
ližući slanu
ili
bešumna košuta
u potoku kuckavih oblutaka.
Ali nisam te poveo sa sobom
ni poneo u sebi
niti znam
da li si želela poći ovamo.
Ovako zamišljam mesto
gde vredi ostati
i sačekati
i odlučiti
šta će se dogoditi.
Kreč iz brda cvili
visine prašinom muti
a krhotine klanca oko mene
sedim starinama nalik postaju.
U ostavljenoj kući
zemljani zidovi
na leptirice i šišmiše mirišu
i tu bih hteo
hteo
da se setim
obećati sebi
da ćeš mi ti ostati
večnost
kipa od medi.
A šta li je jelen ovde iščekivao?
Mislim
da je od vremena i pobeleo
i odlučih da ja tebe do večeri sačekam.
Posle vetrovitog dana
Stabla će me dodirnuti zelenim ušima
ili su im to oči, usta, prsti ili pluća
a ja ću zamisliti mesto
gde je jelen zanoćio
i sa kojeg je kamenja
so jezikom izljubio
Veče je
i meni je lakše zamisliti svemir
kad nemiri
pokušavaju došapnuti misteriju postojanja
ali ne uspevam ih razgovetno čuti
a i ono što naslutim
još manje mogu zapamtiti.
Metalni sjaj novčića sa svoda
želi me potkupiti da ostanem i sutra
i prekosutra
i dalje
i zaluđuje me brojanjem
svojih dalekih kresnica.
U tanjirima svojih dolina
moj svet samog sebe jede
boginje i košute nestaju
a zemlja
kao zlatni prah u situ preostaje.
Sve je manje ima i sve mi je dragocenija.
Od nje je i ovaj krajolik.
Naslikan je za tebe
ali nisam uspeo na njemu naći
mesto
za sebe
(19. 05 2014)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #42 у: 19.47 ч. 13.06.2015. » |
|
TRUTOVA RAPSODIJA
Prepoznao sam zasijani trag
sjećanja prosutog po livadi
odveo me je zujeći
do predvečerja sa tobom
polegli po toploj travi
slušamo zalazak pčela u sumrak
kad odnose crtice svjetla na sebi
a ja zaptivam ove misli u saće
očuvat će mi dugo
tvoj miris kraj mene
i moju želju za tobom
u nadolazećoj tami
Roj žudnje je brujao nad vlatima
i nad strepnjom polegle matice
prvi je put bez krila izložena meni
Težak je njen okus
lijepi se zavodljivo
i teče po grlu
pritisnuo je čula i svijest
u gluho doba moje nježnosti
Pokreti nas drobe bez jeke
raspršuju u svjetlost što nedostaje
u polen koji pada po tebi
mliječom natopljena tijela
natapamo tlo
sjeme smo za sjećanje
.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #43 у: 13.46 ч. 23.10.2015. » |
|
DESPOTOVICA
Na njenu svetlucavu bluzu
vilini konjici sleću
a bokove joj miluje
tkanje plavih iskri
pa ipak ona zavodljivo traži
prave muške ruke
Despotovica se lagano njiše
na svojim kamenim cipelama
po dolini gaza i stazu sebi teše
kao da se za večnost priprema
Brđjani je preziru
kad po blatu puže
besmrtna
a svako leto umiruća
ali plaše je se
kad dovoljno snažna
svake godine novog verenika
u svoje duboke kukove primi
da ga strašću svojom uguši
Danas joj nazirem snagu na licu
mada je sretoh rasplakanu
pojavila se tromo iza ugla
kod napuštenog zadružnog mlina
i pod čipkom bele pene preko očiju
pogledala je u mene.
Pogled bi da joj živne
osenčen sunčevim pegama
njena živahnost bi moja smrt bila
ali oćuta pozdrav i ime mi prošapta
kao da nije htela
da zvukom odmah zamuti
svoje lisnozelene trepavice.
Pustila me je da joj priđem
putem kroz drvlje i gvožđa
otpali nakit
sa njene prolećne haljine.
Na svetlucavoj bluzi
vilini konjici plavu tkanicu iskri ližu
i sunčeve pege progone
Dodirnuli smo se
i zadrhtao sam od snage
njenih laganih pokreta
zanjihala se poda mnom
Šišteći je uzdahnula
plavu boju s vrha dana
zazveckala virovima pokreta
glatkih nabora haljine
kliznula je zavodljivo preko mene
hladnim prstima mi miluje čelo
i usne su joj na mome telu
njen poljubac bi mi do pluća dospeo
dah bi mi oteo
i ja znam da ona želi
da spoznam do kraja njenu dubinu
Klizi već preko mene
i nad mojim licem poravnama
nabore svoje haljine
a ja
posipam konfete mehurića
na svetlucavu joj bluzu
gde vilini konjici opet sleću.
(2015)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #44 у: 00.04 ч. 07.11.2015. » |
|
DOSIJE JEDNOG ODNOSA
(26.02.2015)
Priveo sam te
zbog neupotrebe migavaca
mada svakoga dana
prođeš opasno zanjihana kraj mene.
Hapsim te zbog rupe u koracima
kojom me izazivaš
u ovo vreme nejebice.
U tvoju odbranu moram reći
da nisi pružala fizički otpor
niti vikala da si nevina
predala si se odmah
zbog zločina razbludne lepote
koji mi je zaustavio disanje.
Istražni je postupak pokazao
da slaviš neki svoj praznik rada ili rata:
duvala si besno u balon crvenim usnama
a tvoje su se bele lopte bibale
po zatvoru uske majice.
Svezanu u zlatne lančiće i čipkane bretele
i zarobljenu leopardovim šarama kaputa
sproveo sam te u jedinu praznu ćeliju
u kojoj već 49 godina svoga veka
boga nisam molio.
Pretres je otkrio sve tajne
tvoga zadihanog tela
dahtala si vrelinom u tami
čekajući da pripremim instrumente
i priključim te na svoj pornograf.
Prikačio sam vrhove noktiju
na tvoja kliska leđa
počeli su da iglaju šare dijagrama
po koži toploj od krivice
Uzdrhtala si sisama
a ja sam utisnuo barometar
u vlagu rupe u koracima
i zapretio da niko drugi više neće upasti
i ostati zakovan grčem dole
u tvoju zamku za neoprezne matorce
Mučiću te dugo
dok ti nokti ne pozelene od laka
dok mi barometar ne smrskaš na vrhuncu kraja
dok mi ne priznaš napismeno po telu
u tri primerka overena masnicama poljubaca
zašto me tako beskrupulozno
jebozoveš?
(ajme!)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
