Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
 |
« Одговор #15 у: 20.22 ч. 20.07.2007. » |
|
Сигуран сам, јер наставак за генитив множине је а с дужином, и према правилу, претходни слог такође мора бити дуг - било такође с дужином (као у динара) било с дугим акцентом (као у села, кола, евра).
једно село - два села - десет сêлā
један евро - два евра - десет êврā
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #16 у: 10.58 ч. 21.07.2007. » |
|
Đorđe, 's' ti siguran za taj dugosilazni na "deset sela"? "Selo" ima kratkouzlazni akcent (za razliku od "evro", gde je akcent kratkosilazni), pa će i dvojina i gen. mn. imati UZLAZNI akcent. (A akcent jednine je kratkouzlazni jer je prerađen od starog kratkosilaznog na drugom slogu.) Inače, pominjao se evro još ovde |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 11.05 ч. 21.07.2007. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #17 у: 15.00 ч. 21.07.2007. » |
|
У праву си, mea culpa. Не размишљајући о селима, ја сам само "копи-пејстовао" акценте. Тако то бива кад се европски стандарди примене на нашу пољопривреду.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #18 у: 14.03 ч. 30.08.2007. » |
|
У књизи коју читам ових дана налазим „... животиња и биљки“, тј. „биљки“ као генитив множине. Нешто се не сећам да сам до сада некад то чула/прочитала - увек је било „биљака“.
Мислим да сам овде већ питала за лишаје(-ве) (не гљивична обољења којекуда по кожи, него она симбиоза алге и гљиве): ја сам о њима увек мислила као о „лишајевима“, али се понегде помињу и „лишаји“. Можда би ти лишаји могли да имају везе са болестима (чини ми се да сам негде наишла на објашњење разлике између „лежаја“ (мноштва кревета) и „лежајева“ (делова машина или чега већ)).
Бићу захвална ако ми ово разјасните једном за свагда.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #19 у: 14.35 ч. 30.08.2007. » |
|
Такве именице женског рода чија се основа завршава на неки сугласник и К у генитиву множине могу имати непостојано А и наставак -а, а могу имати и наставак -и, без непостојаног А:
биљка - биљака и биљки
оловка - оловака и оловки
банка - банака и банки
свеска - свезака и свески
и тако даље.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #20 у: 19.15 ч. 30.08.2007. » |
|
Хвала! Нисам знала шта да мислим.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.17 ч. 30.08.2007. од Сошке »
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #21 у: 20.13 ч. 30.08.2007. » |
|
Такве именице женског рода чија се основа завршава на неки сугласник и К у генитиву множине могу имати непостојано А и наставак -а, а могу имати и наставак -и, без непостојаног А To što mogu imati jedan i drugi nastavak ne znači da su kod svake takve imenice oba oblika pravilna, već da neke imaju jedan nastavak, a neke drugi (pri čemu ima i onih koje imaju oba nastavka). To sam već rekao u drugoj po redu poruci iste ove teme.  Sve imenice koje si uzeo za primer po Klajnu gen. mn. imaju isključivo s nepostojanim A; jedino imenicu biljka nisam uspeo da nađem ni kod Klajna, ni u važećem, ni u prethodnom Pravopisu. Međutim, kako umetanje nepostojanog A načelno ima prednost (dodatak -i samo je neki vid kompromisa, kada nepostojano A zaista ne deluje prihvatljivo), i kako ne vidim potrebu da se traži kompromis za gen. mn. biljaka, ne bih rekao da je *biljkȋ prihvatljivo. Što se tiče drugog pitanja, po Stevanoviću (tačka 172b velike gramatike) dopušteno je i lišaji i lišajevi. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #22 у: 15.06 ч. 31.08.2007. » |
|
У мом Правопису (школско издање) пише: "банка, дат. банци, ген. мн. -нака и -нки", док за свеска и белешка одиста стоји само генитив множине са непостојаним А.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Зоран Ђорђевић
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364
|
|
« Одговор #23 у: 15.37 ч. 31.08.2007. » |
|
Шта ћемо са владиком Филаретом? Он је сад актуелан. Чини ми се да ту правило није строго, тј. да може и ''владики''. Нисам сигуран.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Вученовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: _
Име и презиме:
Поруке: 889
|
|
« Одговор #24 у: 15.47 ч. 31.08.2007. » |
|
У мом Правопису (школско издање) пише: "банка, дат. банци, ген. мн. -нака и -нки", док за свеска и белешка одиста стоји само генитив множине са непостојаним А. Jel pravilno svezaka, sa z? Ja tako govorim, a ne znam zašto. Ako jeste pravilno, odakle to z? Zašto ne svesaka? |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Tamara Letić
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: -
Име и презиме:
Поруке: 76
|
|
« Одговор #25 у: 17.21 ч. 31.08.2007. » |
|
Jel pravilno svezaka, sa z? Ja tako govorim, a ne znam zašto. Ako jeste pravilno, odakle to z? Zašto ne svesaka?
Jeste pravilno, a govoriš tako jer te je neko dobro naučio šta je pravilno, za razliku od mene, koja još uvek govorim svesaka. Ovde se radi o jednačenju suglasnika po zvučnosti (prvi se jednači prema drugom), da te podsetim: zvučni: b g d đ ž z dž bezvučni: p k t ć š s č; f h c - nemaju parnjake među zvučnim sugl. Pa će biti: srPski, zaduŽbina, iSpuniti. Jendače se tzv. šumni suglasnici. E sad, ako se pitaš gde je u reči sveZaka jednačenje suglasnika prvog prema drugom, kad sugl. Z ima vokal iza sebe, začkoljica je u sledećem: rezultat jednačenja sugl. po zvučnosti preneo se i u pozicije u kojima nema (nije bilo) uslova za to: sveska-sveZaka, beleška-beleŽaka. Primeti da je gen. mn. time zahvaćen. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #26 у: 20.55 ч. 31.08.2007. » |
|
@Đorđe: Ovako stoje stvari (hronološki): | P 60 | P | RJN | | olovka; | olovaka i olovki; | ne pominje; | samo olovaka; | | banka; | ne pominje; | banaka i banki; | samo banaka; | | sveska; | svezaka i sveski; | samo svezaka; | samo svezaka. |
Rekao bih da ovo vrlo slikovito ilustruje ono o čemu sam govorio, da je nastavak -i samo „kompromis“ tamo gde je zaista nemoguće ubaciti nepostojano A — niko neće reći pet lopata misleći na lopte, niti pet lamapa ako je reč o lampama, i tu je došlo do tog kompromisa; tamo gde su moguća oba nastavka (recimo, beležaka i beleški) opet se daje izričita prednost nepostojanom A — i da se ne ide u smeru ubacivanja dubleta tamo gde nisu neophodni, već upravo suprotno: odbacivanju tamo gde za to postoji mogućnost. Osetno je potrebnije dopustiti, recimo, gen. mn. *katedri, pa ni to još nije urađeno — jedino je ispravno katedara (prema još P 60). Dakle, gen. mn. *biljki još će morati da pričeka. @Zoran: Ispravno je vladici. @Vučenović: Na ovo što je Tamara rekla dodajem da je reč sveska nastala kao svez- (od vezati, povezati, svezati) + -ka te se u nom. jd. dogodilo jednačenje, ali u gen. mn. nema razloga za jednačenjem, pa imenica zadržava prvobitan oblik. Tako i u Tamarinom primeru: beležaka, jer je od beležiti. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #27 у: 03.27 ч. 01.09.2007. » |
|
U vezi s primerima "svezaka, beležaka" treba pomenuti i primere poput "primedaba", gde bi fonetski ispravno bilo "primetaba" (od "primetiti"), ali se "razjednačavanje" ipak ne vrši.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
bukuroshe
језикословац
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: ***
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 192
|
|
« Одговор #28 у: 11.14 ч. 27.03.2009. » |
|
Može li se reći nekoliko vrsti...nečega? Ima li neko pravilo za slične imenice?
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #29 у: 11.47 ч. 27.03.2009. » |
|
Vrsta je imenica III vrste, kao žena (ili bolji primer lasta), i isto tako ne može da ima drukčiji genitiv množine, pošto nema nepostojanog a u osnovi. Znači samo nekoliko vrsta. Doduše sećam se da sam viđala kod nekih hrvatskih pisaca oblik vrst, koji bi valjda imao množinu vrsti, ali to je bio baš onaj hard kor hrvatski. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.13 ч. 27.03.2009. од alcesta »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
