Хе, хе... Мало прелистах википедију и чланак о финском језику. Из оног што сам прочитао они, заправо, имају 15 падежа:
-
номинатив („кућа“ -
talo),
-
генитив („куће“ -
talon),
-
акузатив („кућу“ -
talo или
talon),
-
партитив (означава делимичност/парцијалност, или да је нешто „без исхода“ - „кућа“, као објекат за себе -
taloa),
-
инесив (наш локатив са предлогом „у“ - као кад бисмо рекли „кућиу“ -
talossa 
уместо „у кући“, и то назвали падежом „инесив“),
-
елатив (као наш локатив са, рецимо, предлогом „по“ - „кућипо“ -
talosta),
-
илатив (такође локативног значења, али са нашим прилогом „унутар“ уза се - „кућеунутар“ -
taloon),
-
адесив (локатив са „на“ - „кућина“ -
talolla),
-
аблатив (слично као адесив, а означава баш површину предмета -
talolta),
-
алатив (означава удаљавање од неког/нечег, примерице генитивно „кућеод“ -
talolle),
-
есив (некакво привремено бивствовање, постојање -
talona),
-
ексесив (колико разумех, означава прелаз између стања̑ -
talonta),
-
транслатив (означава некакву промену у стању именице, а не глагола -
taloksi),
-
инструктив (инструментал без предлога му је еквивалент у нашем - „кућом“ -
taloin),
-
абесив (означава одсуство, у нашем генитивно „без“ - „кућебез“ -
talotta),
-
комитатив (означава друштво - инструментал са „са“ - „кућомса“ -
taloineni).
Падежи у групама од по три, надоле респективно се називају граматичким, локативним (унутарњим), локативним (спољашњим), есивним и маргиналним. Трт.
„Десет“ локатива. Предлога малтене и немају (ако их и употребе, именица иде у инструктив), већ се различитим наставцима именице доводе у одговарајућу свезу. Чак немају ни будуће време (од четири - садашњег и три прошла, уз, ваљда, два потенцијала), већ се само прилошком одредбом може од садашњег времена изразити будуће.
А сада лепе вести: имају
пет (5) инфинитива у језику, те некакве
три (3) множине,
осам (8 ) самогласника, наравно заповедни начин и остале ђаконије којих има и у нашем.
И још лепше: мислим да нема родова ни чланова.
Него, требало је смислити све ове наставке и запамтити их!
Надам се да све ово звучи мање опасно у пракси! Једино нисам сигуран да ли је измишљен, јер пише да припада породици Угро-финских језика.
Речи и изговор ми се, на први поглед, чине
убибоже!
Да сумирамо: добра воља (и то мноооого) је потребна оном ко жели овај језик да научи.
Не бих га поредио са српским. Нека свако одлучи који језик му је лакши.
Ево једног примера грађења речи:
taloissani - „у мојим кућама“, анализира се овако:
talo - „кућа“, +
i (множина) +
ssa (инесивни падеж, „у“) + ni (означава припадност првом лицу једнине, „мој“). ЊАМ-ЊАМ!
