Podvukli ste
praktično, pa ću Vas za teoriju samo uputiti na jednu moju
raniju poruku.
Praktično, dakle, niste pogrešili ni u tom imaginarnom tekstu. Lično bih Vas ispravio, jer ako prihvatim lekturu Vašeg teksta, onda ću se potruditi da to na kraju bude što je
bolje moguće. Međutim, nije isključeno da bi neki drugi lektor to ostavio kako jeste, a i sam Pravopis kaže: „Ko pak ispravlja tuđe tekstove bez saglasnosti autora, dužan je da sagleda sav ostavljeni normativni okvir, pogotovo za intervencije koje bi se mogle shvatiti kao narušavanje nečijeg nacionalnog izraza“ (eto, možda bi mi neko, imajući u vidu ovu rečenicu, čak i zamerio zbog intervencije na Vašem tekstu; pa ipak, držim da dublet
ćirilički/ćirlični nikako ne može oslikavati ’nečiji nacionalni izraz’, niti bilo na koji drugi način uticati na sliku o Vama kao autoru teksta).
Siguran sam da ste i dosad videli mnoge primere raznih slučaja u kojima postoji više rešenja od kojih je jedno
bolje, jednom se daje
prednost, što u jeziku a svakako mnogo više i u drugim situacijama. Ako Vaša supruga krene da pere suđe i to može uraditi dvama detergentima, da li će odabrati onaj „bolji“ (recimo, onaj s kojim mora manje trljati, koji je manje štetan za njene ruke itd.) ili onaj „lošiji“?; svakako, rezultat (oprano suđe) postići će u obama slučajima.
