pomocni glagoli biti i hteti

Радоше, граматика српскога језика је наравно подложна променама, као и граматика сваког другог језика. Језик је жива ствар, мења се и еволуира временом. Тако се нпр. у српском језику веома ретко употребљава имперфекат и то само на одређеним говорним подручјима. Имперфекат неће бити избачен из граматике зато што се више не користи у свакодневном говору. Имперфекат је појава, са својим правилима, тачно дефинисаним и одређеним начином грађења, конкретним наставцима за свако лице.....итд. Да направим аналогију са овим о чему ти причаш....
О морфологији и синтакси српскога језика (а богами, и још о чему) све је рекао и написао чувени професор Михаило Стевановић. Све је поткрепљено бројним примерима из свакодневног говора и разних књижевно-уметничких дела. И то је факат! Нити је он шта пропустио, далеко било погрешно закључио, слагао, да би било ко од нових лингвиста и филолога сада закључио нешто другачије, нешто ново. И то је све.....
Једина могућност, да се вратим на имперфекат, може бити да је у језику дошло до нестанка неке језичке појаве која је у његово време била нормална и уобичајена. Такав је случај рецимо и са акцентима у српском језику...Питање је дана или година, када ће бити констатовано да српски језик више није четвороакценатски...Промене су се десиле.
Што се тиче помоћних глагола, они су одувек били ЈЕСАМ, БИТИ и ХТЕТИ и тако ће и остати, јер нема логичног одговора на питање а зашто ЈЕСАМ више није помоћни глагол.
Ја се држим учења професора Стевановића и по његовој граматици и радим у школи. Право да вам кажем, баш ме брига ко пише уџбенике и какве нове керефеке убацује у њих. Сви ти аутори су тзв. научни радници, а за науку су сазнали управо од професора какви су били Богдан Поповић, Јован Скерлић, Михаило Стевановић, Радомир Константиновић, Живојин Станојчић. `

	Аутор	Тема: pomocni glagoli biti i hteti (Прочитано 19800 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.