У једним новинама у Српској, наиђох недавно на нешто што ми више него и на шта друго личи на присвајање хрватског, и то говорнога језика, а не њиховог стандарда. Овако неки новинар написа:
"Шансу ће поново имати 2013. кад ће се одржати ново саслушање."
Зар ту у зависној реченици не био био обавезан футур II? Нпр. овако:
"Шансу ће поново имати 2013. кад буде одржано ново саслушање."
Мијешање футура првог и футура другог типично је за кајкавски дијалекат, па тако они скоро никад не употребљавају футур први ("Будем си купил сутра нове рукавице."), а кад га и употребе, често га ставе тамо гдје је требало да стоји футур други ("Ако нећете бити добри, добит ћете батине.") Међутим, и хрватски књижевни стандард врло је јасан о питању употребе футура другог:
“Futur drugi koristi se u izražavanju radnje koja će se dogoditi u budućnosti prije neke druge buduće radnje. Futur drugi stoga se isključivo rabi u složenim rečenicama, u oblikovanju zavisne rečenice gdje je glavna rečenica u futuru prvom.”
Уплив неких хрватских ријечи у ијекавски српски још ми је и схватљив, због све тјешњег контакта БиХ са Хрватском, али напросто ми је запањујуће да се сада присваја и нестандардна, кајкавска граматика
(ако је то уистину овдје случај?)
