Ево још мало преписке
Poštovani dr Klajne,
Još jedna vrlo zanimljiva diskusija povela se oko jedne odredbe iz Pravopisnog rečnika iz 2002. Tamo stoji da se u supstandardu piše
jel',
jelte,
jelda. U petom izdanju Vašeg rečnika (šesto još nisam stigao da pogledam) stoji
je l',
je l' te,
je l' da. Izrazio sam mišljenje da
je li te i
je li da ne može biti gramatično, te da stoga kolokvijalne uzrečice/rečce
jelte,
jelda treba pisati samo spojeno. Što se tiče
jel', mislim da se u sklopovima gde ono gramatički dolazi kao skraćenje od
je li - npr. "Je li supa topla?", "Je li hladno napolju?" - ono normalno piše odvojeno, dok se u dosta drugih
razgovornih konstrukcija ono koristi negramatično - npr. "Je l' bi on došao?", "Je l' su se javili?" pri čemu "Je li bi on došao?", "Je li su se javili?" gramatički ne može opstati - gde onda zapravo ima funkciju
supstandardne upitne rečce koja zamenjuje gramatičan spoj
da li, a po konstrukcionim osobinama ispoljava paralelizam s rečcom
zar, i da je stoga u tim slučajevima bolje pisati je spojeno: "Jel' bi on došao?", "Jel' su se javili?"
Srdačan pozdrav,
Goran Kapetanović
———————
Poštovani g. Kapetanoviću,
Deluje ubedljivo Vaša argumentacija povodom pisanja "jel, jelte, jelda". Zabeležio sam je, da je uzmem u obzir prilikom recenziranja Pravopisa.
Sve najbolje
Ivan Klajn
