Наставци за инструментал: -ом или -eм?

[Jezicar]

Морам рећи да ми је увек било збуњиво и никада нисам знао када да употребим који наставак, а за многе р(иј)ечи употребљавам на различитим м(ј)естима и оба, што је најгоре, чак и у истом тексту! Оно што је можда још фрапантније, јесте што на такве прим(ј)ере наилазим и у литератури, да је широко распрострањен проблем!

[VPF]

U načelu, -om: čovekom, psom, gradom, mostom, selom.

Ali onda postoji glasovna promena koja menja to o u e iza "mekih" suglasnika, č ć dž đ j lj nj š ž: kraljem, naseljem, voćem.

Komplikacija je u tome što se nekad ta promena javlja i iza s, z, c, r, t (i verovatno d i n, ali mi ne padaju na pamet primeri): carem (uporedi darom, marom), nosem, kursem (up. visom, klisom), juncem (up. zecom). Negde je ovo vrlo opravdano istorijom reči, gde je npr. iza r nekad postojao meki poluglas koji ga je umekšavao u neko palatalizovano r. Ali negde se radi o čistoj analogiji primenjenoj na nove reči (kursem).

Za neke od ovih izuzetnih reči je ispravan samo oblik na -em (carem, ako se ne varam); za druge su ispravna oba (nosem, nosom). Tu već moraš da zaviriš u ćitap.

Slična stvar s "uslovnom mekoćom" suglasnika se dešava s množinama na -ovi i -evi, i nominativima jednine na -o i -e (mahom u srednjem rodu).


Ovo važi samo za imenice... uf, ne znam bre nikad kojim redom idu one naše "vrste" imenica, ali za imenice koje pripadaju onoj deklinaciji koja uključuje srednji rod i većinu imenica muškog roda. Za imenice koje se menjaju po onoj većinskoj ženskoj deklinaciji nastavak će uvek biti -om: kućom, višnjom, sudijom, ćaćom.

I, naravno, -ju/-i: rečju/reči, krvlju/krvi, žeđu/žeđi, nemani, kokoši, jeresi. Tu nema ni -om ni -em.

[Jezicar]

U načelu, -om: čovekom, psom, gradom, mostom, selom.

Ali onda postoji glasovna promena koja menja to o u e iza "mekih" suglasnika, č ć dž đ j lj nj š ž: kraljem, naseljem, voćem.

Komplikacija je u tome što se nekad ta promena javlja i iza s, z, c, r, t (i verovatno d i n, ali mi ne padaju na pamet primeri): carem (uporedi darom, marom), nosem, kursem (up.  visom, klisom), juncem (up.  zecom).  Negde je ovo vrlo opravdano istorijom reči, gde je npr.  iza r nekad postojao meki poluglas koji ga je umekšavao u neko palatalizovano r.  Ali negde se radi o čistoj analogiji primenjenoj na nove reči (kursem).

Za neke od ovih izuzetnih reči je ispravan samo oblik na -em (carem, ako se ne varam); za druge su ispravna oba (nosem, nosom).  Tu već moraš da zaviriš u ćitap.

Slična stvar s "uslovnom mekoćom" suglasnika se dešava s množinama na -ovi i -evi, i nominativima jednine na -o i -e (mahom u srednjem rodu).


Ovo važi samo za imenice. . .  uf, ne znam bre nikad kojim redom idu one naše "vrste" imenica, ali za imenice koje pripadaju onoj deklinaciji koja uključuje srednji rod i većinu imenica muškog roda.  Za imenice koje se menjaju po onoj većinskoj ženskoj deklinaciji nastavak će uvek biti -om: kućom, višnjom, sudijom, ćaćom.

I, naravno, -ju/-i: rečju/reči, krvlju/krvi, žeđu/žeđi, nemani, kokoši, jeresi.  Tu nema ni -om ni -em.

А рецимо реч ПОЛИТИЧАР? Политичарем или политичаром?

[VPF]

Ne bi me začudilo da je dozvoljeno i jedno i drugo, ali pre očekujem -om. Nemam nikakve knjige indžijele pri ruci; trebalo bi pogledati tačno.

I ako jeste oboje dozvoljeno, ja bih se pre opredelio za -om. Uopšte za reči koje su -r dobile tvorbenim nastavkom (politika - političar, čuvati - čuvar, šuma - šumar, rekord - rekorder...) moj je bar površni utisak da je -om uvek prikladnije. Ono -r-em će danas verovatnije biti analogija prema fiksnoj grupici starih izuzetaka nego produktivno opšte pravilo.




Edit: Imao sam prilike u međuvremenu da zavirim u Stevanovića, pa evo da se ispravim i dopunim.

- Imenice na -c čak većim a ne manjim delom uzimaju nastavak -em.
- Izvedenice na -r često imaju oba oblika. Njegovi primeri: vodeničar, dobošar, krečar, pisar, gostioničar itd. pa bi valjda i političar moglo na oba načina.
- Kao (retke) izuzetke od pravila za -em iza prednjenepčanih suglasnika navodi i jurišom, kaišom, čaušom, gulašom (uporedo s gulašem).
- Naročito gde je poslednji samoglasnik osnove e, u kraćim rečima se uglavnom ne menja o u e: krečom, lavežom, Bečom, padežom, kejom, hmeljom.

Verujem u sve što kaže za opšta pravila ali pošto je knjiga postarija, još jednom, ako ti je baš važno za neku konkretnu reč, ipak proveri u nekom savremenom pravopisnom rečniku.

[Милан]

Приметио сам сличност са руском граматиком у вези с инструменталом. У руском код именица мушког рода које се завршавају на тврд сугласник иде -ОМ у инструменталу, а код именица које се завршавају на мек сугласник онда иде -ЕМ.
Ево пар примера-тврд сугласник     ном. стол; инстр. стол-ОМ
мек сугласник  ном. зверь (срп. звер); инстр. зверь-ЕМ

Е сад да кажем мало и о цару. Цар се завршава с тврдим сугласником, па би као требало царом, али цар води порекло (ако је веровати википедији)  From Proto-Slavic *cěsarь, *cьsarь па значи да је то р било меко. Због тога је царем, такође видех на руском се цар пише царь, па иде меком променом у царьем.

[dana]

Musko ime Mario dobija nastavak -om ili -em?

[s.z.]

Мариом.

[Тагови:]

Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum > О српском језику и култури > Правопис српског језика (Уредници: Бојан Башић, J o e) > Тема: Наставци за инструментал: -ом или -eм?