Stvarno, i ja prvi put čujem da kemp ima veze s pederima.
Ja kemp shvatam kao neku parodiju na kič, otprilike kao nešto što je ekstremno kičasto, pa onda kao nije kič, jer je namerno kič. Toliko je kič da više zapravo nije kič, nego umetnost.
Možemo primetiti da se jasna granica između kiča i kempa ne može odrediti. A upravo je to vrlo zgodno. E, to je najlepše od svega!
Pojam je, dakle, vrlo fleksibilan. Svaki kič, po potrebi proglašavamo kempom! Vrlo, vrlo zgodna stvar je taj kemp. Možeš i samo svoje gledanje (slušanje) kiča da predstaviš kao kemp — „Ma ja to posmatram s fenomenološkog aspekta“.
Hehe, ja reč kemp koristim kad gledam neku bljuvotinu na tv-u ili kad slušam neku banalnu diskačinu iz osamdesetih — „Ma to nije kič bre, to je kemp“ — operem se tako i čist sam!
Pre nekih tri ili četiri godine počeli da puštaju Dinastiju na BK po podne. Jasno vam je već, naravno, da sam ja to gledao svaki dan. Samo nek neko proba da mi kaže da je to kič. Ne, bre, čist kemp. A najbolje od svega je bilo što je po svršetku svake epizode išao petominutni kviz za gledaoce. Zoveš telefonom i odgovaraš na pitanja iz upravo odgledane epizode, poput „Koje su boje papuče koje je Felon nosila u sceni toj i toj.“ Ajde neko da mi kaže ako sme da taj kviz nije čist kemp.
Seriju su na BK mrtvi ladni prekinuli posle par desetina epizoda, bez objašnjenja! Eh, možda je i taj njihov potez bio kemp... U svakom slučaju ja to još nisam preboleo, naročito taj sjajni kviz. E neka ih je ukinula RRA!
Ево шта о вези између кемпа и хомосексуалности каже фотограф Џорџ Мели, у предговору књиге Кемп, Филипа Кора (Ренде, Едиција Контрабунт, 2003, превод Синиша Митровић – могла се набавити на платоу прије неколико година):
"Кемп, наравно, није искључиво хомосексуалан, мада је претежно такав. Данас га, зачудо, не угрожавају толико хетеросексуалци који су склони да га прихвате, иако обично на доста широком и површном нивоу, већ став геј заједнице која се појавила и очврсла током последњих двадесет година и створила, сама унутар себе, нео-пуританизам, попримљени конформизам. То је, верујем, стога што је кемп, премда својеглав, такође и помирљив. Он радије кује завере него што искључује. Он је радије злобан него агресиван. Све се то противи читавом етосу геј гета. Кемп краљица која изазовно наступа дубоко их вређа. Она је Сека Перса барова у којима се носи кожа, тетка из диско клубова у којима се носи тексас.
[...] Евидентно је да се кемп најчешће руга самоме себи, често је случај да он означава заустављени емотивни развој. Када је кемп трагичан, а може то да буде, он је увек личан и никад није универзалан. Очигледно је да је понекад лакомислен и снобовски. Он, међутим, увек и по сваку цену, представља поклич против конформизма, крик против досаде, завет потенцијалне јединствености свакога од нас и наших права на ту јединственост.
Не сме се заборавити, а то нарочито не смеју мачо-клонови са својим кратким косама и великим чизмама, да је група феминизираних краљичица, када је у Гринвич Вилиџу, по први пут и без преседана, одбила да прихвати уобичајену полицијску инвазију на један од њихових барова, потиснула нападаче не штитницимиа за колена и карате захватима, већ
ручним торбицама!"
