Твој проблем је понајвише у чињеници да слабо аргументујеш своје ставове, односно, аргументи су ти "танки" или никакви.
Превише употребљаваш фразе "ја мислим", "по мом мишљењу", "чуо сам Италијане како изговарају" или паушалне тврдње типа "никад нисам видио ..." итд. При том показујеш и знатну дозу неког нездравог ината (типа: е ја ћу баш по свом") иако, заправо, никога није брига хоћеш ли ти "по свом" или по "туђем". Кад промениш начин аргументације и кад на форум изиђеш са ставовима које умеш и можеш поткрепити валидним референцама - онда можемо разговарати. До тада сматрај да је наш разговор завршен.
Питаш ме на основу којих аргумената тврдим да није сасвим могуће да и преци Мартина Скорсезеа (зар није Скорсесија?) своје презиме изговарају Скорсесе ....
Контрапитање: На основу којих аргумената ТИ тврдиш да је "сасвим могуће да и преци Мартина Скорсезеа своје презиме изговарају Скорсесе"? Немој само, молим те, да ти аргуметација буде: "као што сам се уверио у Италији"! Јер то није аргумент.
Поруку у којој сам ти одговорио на то што моје властито мишљење на овој теми не успијеваш видјети (то је твој проблем) другачије него као аргумент против било чијег туђег мишљења или против стандарда обрисали су, али послана ти је је на п. п. Из неког разлога, мени није дозвољено јавно говорити о твом начину дискусије када теби јесте о мом. Него, зашто користиш презент, којим се може једино инсинурати да ја
иначе на Форуму убјеђујем друге у нешто када напишем да нешто "ја мислим"? Зашто не користиш прошло вријеме, којим се назначава само дискусија на овој овдје теми? То што радиш је логичка фалација
генерализирање. И чиниш је прилично тенденциозно, сад већ, из поруке у поруку. Друго, зашто изјаву да "нисам никад чуо" којом објашњавам разлог зашто ЈА мислим да је писање "Хејч" мање заступљено у нас - називаш "тврдњом" и "паушалном" када она то није, него ти моје уписе просто доживљаваш као тврдње?
Што се тиче твога аргумента који сам тражио: контрапитање није валидан аргумент. Нема на чему. Такође, увјерио сам се да дотично презиме изговарају скорсесе, са с, не са једном особом, него са више њих, и то у различитим италијанским градовима. То јесте аргумент који је довољно јак да докаже да је "сасвим могуће" (напрегни се, па уочи да је то тврдња о могућности, а не о чињеници) да и преци Мартина Скорсезеа своје презиме тако изговарају.