Da, rekla sam da u Pravopisu stoji "bolje nego", umesto NE. To znači da se preporučuje svakodnevica ali da nikome ne možemo da zabranimo da koristi svakodnevnica, jer nije izričito nepravilno, kao što je nepravilno npr. indentičan ili kolegenica. Dakle, ni na Elitesecurityju ne moraju da menjaju naziv foruma jer nije nepravilan, samo je manje preporučljiv.
U tome je razlika između nečega što je stilski bolje i nečega što je nepravilno,
iako bih ja najviše volela da se okanu nijansi pa da samo kažu može ili ne može, pošto se ovako pravi nepotrebna zbrka.
Priilicno rigidan stav za nekog ko se bavi jezikom, rekao bih. Evo zasto:
Alcestin stav me je naveo da razmisljam o standardnom i knjizevnom jeziku.
Postoji li razlika ili ne? Stekao sam utisak da se kod nas govori o "Standardnom/knjizevnom jeziku". A meni to nije bas isto.
Dakle, standardni je jezik
u principu okrenut - standardizaciji. A to je vrsta uproscavanja, ciji je cilj - podici potencijal sporazumevanja govornika istog jezika. Tipican primer je ova Alcestina premisa: "Dza ili Bu" (vidi citat i boldovano). Takav jezik u stvari tezi smanjivanju broja reci u jeziku. Aj' da to nazovemo 'binorizacija jezika'.
Knjizevni jezik je usmeren u pravcu izrazajnih mogucnosti jednog jezika, i njemu treba sto vise reci i izraza kako bi se receno ne samo pojasnilo u detaljima, vec i dodala dimenzija prozivljavanja onog recenog.
Ovo bi mogli nazvati 'smajlizacija jezika'.
Takav jezik bi po meni mogao da koristi i dijalekatske reci, izmisljene reci, iskvarene, arhaicne, itd.
Kako neko moze pomiriti ova dva pristupa?
