Мени је то сумњиво јер не знам да ли је игде ход повезан са годом и не знам да ли има замене г и х у оба смера (из г у х има, стслов. бог је на чешком бух). Повезано је са германским речима за бога и добро. И код нас има ово друго значење, нпр. угодити, угодан.
Догодити, догађати, догађај; одгодити, одгађати; угодити, угађати, угодно; погодити, погађати, погодак; нагодити, нагађати, нагодба; згода, згодно, згодитак; пригодно... Годити, гађати.
Ја не знам да ли се год и ход могу довести у неку везу, осим у смислу трајања, ако се под год мисли на годину. И година и ход имају неко трајање. Ако под год мислимо на божанство, онда би опет период његове владавине могли довести у везу са ход, јер и овде имамо неко трајање и једног и другог.
Не бих смео ништа да тврдим, једноставно не знам, али ја бих овоме год и ход додао и род. Род се може и те како (итекако???) довести у везу са Год, ако год има значење Бог.
Пошто је год очигледно везано за дан зимског солстиција, да ли ти је пало на памет да оно не означава субјекат (Бога, Сунце, шта већ), него радњу, његов ход?
Мислим да год стоји у вези са главним догађајем, централном светковином у славу бога, а не са именом бога и да год није бог него да је у питању догађај, повратак Сунца и светковина поводом његовог повратка. Одатле је од года до года година, одатле је децембар годник.
Да се год и година везују конкретну за неког бога, односно субјекат, покушаћу да објасним на примеру немачке речи jahr тј година. У прошлости територија на којој се данас говори немачки језик била је насељена у великој мери словенским живљем. О томе сведоче бројни топоними, а и граничи се са огромном територијом насељеном словенским становништвом. Ово говорим због тога да би могли узети у обзир могућност да је "словенски" језик, или тачније језик неког словенског народа, могао имати утицај на немачки. Осим тога историјски је позната чињеница да су словенски народи насељавали територију од Балтика до Медитерана, па је могућност утицаја словенских језика на немачки више него извесна. Имамо и Лужичке Србе у сред Немачке.
У словенској митологији постоји бог Јарило. У различитим деловима словенских народа налазимо га под различитим именима, као што су: Јарило, Јаровит, Јаре, Јаруна, Јурај, Јуре, Ђорђе, Геровит, Рујевит итд. Могло би се набројати још доста имена под којима налазимо ово божанство.
Реч од које је његово име садржи у себи корен јар, у значењу година, или неки други временски период. Нпр. лето. Од овог корена је и немачка реч jahr, тј. година. Овим сам хтио показати да се година или год налази у директној вези са неким божанством, субјектом, у овом случају са Јарилом.
Ево неколико цитата са википедије на неколико језика где се види да јар, поред тога што је и корен за име Јарило, значи година.
http://en.wikipedia .org/wiki/JariloThe only historic source that mentions this deity is a 12th century biography of proselytizing German bishop Otto of Bamberg, who, during his expeditions to convert the pagan tribes of Wendish and Polabian Slavs, encountered festivals in honor of the war-god Gerovit in cities of Wolgast and Havelberg. Gerovit is most likely a German corruption of original Slavic name Jarovit.
The slavic root jar or yar means spring or summer.
He was a fairly typical life-death-rebirth deity, believed to be (re)born and killed every year. His mythical life cycle followed the yearly life of various wheat plants, from seeding through vegetation to harvest.
http://ru.wikipedia .org/wiki/ЯрилоСлово восходит к праславянскому корню *jarъ родственному авест. уārə «год», готск. jēr «год» и т. д.[1]
http://mk.wikipedia .org/wiki/ЈарилоСловенскиот корен јар значи пролет или лето.
Знам да википедиа и није баш поуздана али ми је овде било најлакше да брзо нађем ове цитате.
Немој да те збуни ово да јар значи лето, а не година. И код нас се до скоро за годину говорило лето господње.
И није ми била намера да узурпирам немачки језик; ово ми је само послужило као згодан пример за тврдњу да је Год или Година у директној вези са неким конкретним божанством, субјектом или личношћу(?).
Линкове копирајте директно у браузер. Овако на клик, не раде
