U ovom dijalektu srpskog jezika koji govorim, a može biti da nije mejnstrim, fraza "naglo kao zastor" nema smisla, pa da sad Vuk Karadžić i Dositej vaskrsnu da me ubjedjuju da ima. "Naglo" i "kao zastor" su adjunkti (ili ako baš moraš izraz taj onda "adverbijali") za način, to su fraze istog nivoa i iste funkcije u rečenici, a različite forme: "naglo " je prilog a "kao zastor" predloška fraza. Obije na isti način kvalifikuju značenje radnje sadržane u glagolskoj frazi "navukoše se". Ne idu i ne mogu ići dvije različite fraze za način zajedno sintaktički, a kad ih povežeš semantički u frazu "naglo kao zastor" nemaju smisla. Prilozi za način kvalifikuju radnju sadržanu u glagolu ili glagolu sa svojim komplementom, to im je funkcija u rečenici. Ako već voliš pravila, eto jedno što sigurno ima smisla.
Rekao sam prije, mudro naravno, da nije Mojsije utefterio na kamenim pločama neka pravila koja ako prekršiš dobiješ ložu u paklu. Ta pravila je propisao odje neki naš jezički guru koji je bio u poziciji da ih propisuje. Na stranu što taj nametnuti jezički ukus u dobrom dijelu slučajeva vuče na rodno selo autora, i jezik koji nikad nije bio standard u srpskom jeziku, veći problem je ta uskoumnost u nametanju pravila uz argumentaciju "ovo je pravilo". Evo da citiram čovjeka pod nikom "Normalno" koji stvarno paše uz njegovu diskusiju u tredu o "sve ili svo", koja može poslužiti kao kontrast takvom shvatanju jezika:
Govoriti "sve" u slucaju pojedinih imenica nema apsolutno nikakvog smisla osim ako im se ne promeni rod ! (mada bi preciznije bilo reći da ćeš morati da promijeniš rod determinativa "sve" u "svo" da ga prilagodiš rodu imenice, jer je ovo sve, svo..zavisni element u imeničnoj frazi)
I na kraju ce od cele Srbije ostati samo knjizevnici koji govore pravilno. Odlicna ideja, to ce bas odrzati i jezik, i gramatiku, i pismo. Sad si me samo ubedio da je moja opaska o lingvistima bila sasvim na mestu! I ako je "standardni jezik" jedan za sve, zasto ga uopste menjati? Zasto ne govorimo staroslovenskim? Vidis li kontradikciju u onome sto govoris?
I cela Srbija moze da govori nepravilno! To nema nikakvog smisla!
Ako novinari, tv voditelji, drzavne institucije, pa i neki pisci (moderni) ne pisu i ne govore pravilno, suludo je to ocekivati od naroda. Zato mislim da srpski jezik mora brze da se menja i da prati govor. Samo to, ne da se prihvata sve zivo, ne da bude kako JA hocu, vec kako se govori! Nadam se da ovim mozemo da zavrsimo diskusiju posto je prilicno besmislena!
A kao drugo, lakse je prilagoditi pravopis govoru nego naterati 6 i vise miliona ljudi da govori kako treba. Ne znam da li se razumemo.
I kao prvo i kao drugo razumemo se normalno, normalno da se razumemo. Da citiram i lingvistu i njegovo objašnjenje, kao kontrast ovome:
Lingvista:
Da, sve mleko. Kako god zvučalo, to je jedini pravilan oblik.
Čovjek koji je žudio za objašnjenjem:
Hvala na odgovoru, kako god zvučalo, ako je pravilno to je to 
A zvuči čudno (barem meni) samo zato što sam navikao na 'svo' u pojedinim slučajevima, ipak se mnogo koristi u svakodnevnom govoru. Kata-strofa.
Ali ako baš treba da se odlučim koji je argument najblesaviji u odbrani ovih
rule of thumb pravila u jeziku onda je to ono "da nema pravopisa svako bi pričao kako se njemu svidja i ne bismo znali šta je pravilno a šta ne". Da. A da nema doktora opšte prakse da nam kažu da idemo na nogama mnogi bi išli na rukama. Mislim, nije da ne može da se ide na rukama, može, ali je priroda za taj posao noge predvidjela. Tako i u jeziku niko ne izabere da priča bilo šta nego prirodno pokušava da ga što bolje razumiju sa tim što kaže. Jezik je sredstvo komunikacije a noge su za hodanje. Neću da budem bezobrazan pa da dalje razradjujem ovu tezu već sam izašao na loš glas.
Ono što oću da kažem je da se standard jezika prirodno nameće kroz komunikaciju. Ne nameće se standardni jezik ljudima tako što im se izdeklamuju pravila sa kamenih ploča nego ljudi nameću standardni jezik. Jezik se mijenja, a zemlja se okreće, gledao sam maloprije na brejkinnjuz. Preskriptivisti su davno izgubili taj rat u drugim jezicima, a kod nas se još svrdlaju ove iste stvari. A izgubili su zbog ovih razloga koje je čovjek naveo, što se taj pristup sukobljava sa svim što znamo o tome kako se jezik mijenjao istorijski, i što se često ta pravila sudaraju sa osnovnom logikom kao u ovom sve-svo primjeru.
Može to da nam se svidja ili ne ali svi zajedno kreiramo standard jezika koji govorimo, standard jezika nije stvar pojedinačne odluke. Kad drugarica sa estrade kaže nešto kao:
Ja se negde osećam ispunjenom. ja shvatim riječ "negde" kao ovo što ti zoveš
adverbijalna odredba mjesta predikata i ispadne smiješno, ali šta da se radi, ta riječ je i u drugom smislu u opticaju. Volim ili ne volim, nemam pravo da druge terorišem svojim ličnim preferencijama. O tome govore autori Cambridge Grammara na sedmoj stranici knjige pod
a) Taste tyranny, a ja ću to prekucati u posebnom tredu
http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=7788.new#new i nadam se da će to podstaći ljude da o jeziku razmišljaju na drugačiji način. Ta promjena je neophodna, ovakvo podučavanje jezika ne vodi ničemu.
Da ne vodi ničemu dokazi su na svakom koraku u ovom tredu, počevši od pitanja sa testa dje se traži od učenika srednje škole da identifikuju "prilošku sintagmu" u rečenici. Šta to uopšte znači ja ne shvatam, identifikovanje imenica, priloga i drugih formi riječi u rečenici. Koja je svrha da pitaš učenika u trećem razredu šta je prilog? I kako će da zna kako da identifikuje prilog osim da napamet uči instrukcije iz naših gramatika za svaku riječ pojedinačno. U ovoj žutoj gramatici vele da su "blizu" i "van" prilozi a "u" i "na" su predlozi, o tome sam isto pisao. U frazi "u kući" nemamo prilog, ali ima u "van kuće". Do moga i takva objašnjenja. Što je važnije, ako je data rečenica da se analizira, ono što bi trebalo da bude pitanje je da se identifikuje dio rečenice, a ne forma neka bilo dje u rečenici, besmisleno je takvo pitanje za taj nivo u školovanju, i to nije analiza rečenice. Razlog što se ovakva pitanja pojavljuju na testovima je ono što sam rekao prije u ovom tredu, ne znamo šta su osnovni pojmovi u sintaksi. Šta je konstituent u rečenici, koje forme su tipično koji konstituenti, koje ostale funkcije bilo koja pojedinačna forma može imati, šta je imenica, šta je predikat itd. Ako to ne znaš i ako to ne znaju oni koji nas uče jezik, bolje to da kažem radi drugih koji će da čitaju ovo o čemu pričamo, a ako to povrijedi nečiju sujetu šta da radimo, meni nije namjera bila da te uvrijedim. I za ovo pitanje ću otvoriti poseban tred http://www.vokabular.org/forum/index.php?topic=7790.0;topicseen sa citatom iz teksta jednog od vodećih engleskih lingvista koji govori o ovom istom problemu u engleskom jeziku.
Rekao sam već u prethodnom postu da nisam siguran, ali da je po mom mišljenju ovo "donedavno", poseban element u imeničnoj frazi koji kvalifikuje "čisto nebo". Ne znam jesam li u pravu, moguće da ću kad nadjem vremena obratiti nekom malo umnijem, (nisam rekao maloumnijem) stručnjaku za pomoć u vezi ovoga. U primjeru sa rečenicom dje imenična fraza "velika ljubav" ima značenje "djevojka" ovakva dilema naravno ne postoji, prilog "donedavno" kvalifikuje imeničnu frazu a ne pridjev "velika".
Usput, baba Smiljana vam poručuje: u vezi s tim, ne u vezi toga.
Baba Smiljana strikes again
Podsjetio si me na onaj vic još iz socsamoupravljanja kad je siromašni radnik pitao direktora je li ispravno što direktor ima tri stana a on živi u šupu. Direktor mu je odgovorio u tvom stilu: Nije to ispravno, ispravno je "u šupI". Enivej, interesantno je zaista da sam na Guglu dobio 495 rezultata za "u vezi toga", a 494 za "u vezi s tim". I šta ćemo sad, mrtva trka, pola naroda nepismeno a pola pismeno. Onda sam pogledao za "u vezi vašeg" i "u vezi s vašim", tu je 505 prema 383, tu je još više poražavajući ovaj odnos u korist nepismenih. Ako možeš da objasniš što ne valja ovaj genitiv, bilo bi dobro radi ove gomile koja živi u lingvističkom grijehu, ako ne, ostavi kontakt telefon babe Smiljane da nam objasni, i popa da nas okadi.
Što bi bilo bolje je da ti profesori i asistenti za sintaksu i ostale poreske obaveze za koje smatraš da drže ključeve ispravnosti našeg jezika, kao pozvani da presude u ovakvim sporovima uzmu učešće na ovakvim mjestima i pomognu očuvanju toga standarda govora za koji vele da je ispravan, i malo poduče i mene i sve druge pravilima jezika koji govorimo. Ne ide da učimo ovako, reko mi Balša, reko mi Klajn, reko mi jedan što je pričao sa jednim što je pročitao to u Praktičnoj ženi u rubrici Vi mislite Saveta zna.
