2. Da li je priloška odredba za cilj isto što i priloška odredba za nameru? Tj. da li uopšte postoje obe ove odredbe?
Da, to je isto (kao što je Ena rekla). Međutim, ja moram da upozorim na nešto. Ako se ovakvo pitanje javi na nekom testu za takmičenje, ili na bilo kom drugom testu za koji je učenicima koji se za njega spremaju navedena žuta gramatika kao literatura (prijemni ispiti za fakultete ili šta već), preporučujem da se piše
priloška odredba za cilj, zato što se ni na jednom mestu u žutoj gramatici ne navodi
priloška odredba za nameru; uvek piše
priloška odredba za cilj (priloška odredba cilja). Viđao sam testove za takmičenje gde je u rešenjima pisalo
priloška odredba za cilj (priloška odredba cilja) i nije stavljeno u zagradi
za nameru. Ne kažem da termin
priloška odredba za nameru ne valja, ne kažem da je netačan, ali samo zbog čiste opreznosti preporučujem da se na testovima za takmičenje piše
priloška odredba za cilj. Verovatno bi se i priznalo pitanje učeniku koji napiše
odredba za nameru, ali čisto da budemo oprezni...
3. Da li je podvučena predloško-padežna konstrukcija u funkciji atributa ili ima funkciju priloške odredbe za mesto? Globus je bio na ormaru u direktorovoj kancelariji.
Ovde se ne slažem sa Enom. Pogledajte tačku 458 u žutoj gramatici (273. strana u izdanju iz 2008). Imate pasus o padežnim atributima s priloškim značenjem. Ja mislim da je ovo padežni atribut. Ova rečenica meni izgleda kao tipična rečenica koja bi se javila na takmičenju za IV srednje i koja bi za svrhu imala da navede učenike na napišu
odredba mesta. Ja sam ubeđen da je ovo padežni atribut s priloškim značenjem.
Obavezno pogledajte tačku u žutoj koju sam naveo.
6. Ukoliko imamo rečenicu, na primer: Dva čoveka su došla. Koju funkciju vrši reč dva? Znam da je dva čoveka paukalna sintagma, tako da je dva paukalni atribut, ali ne znam šta da odgovorim ukoliko se traži funkcija u okviru rečenice.
Ili ako kažemo: Pojeo je parče torte. Da li za reč torte kažemo da je atribut ili partitivna dopuna? Pretpostavljam da je atribut, ali ipak da proverim.
Pišete u prvom slučaju paukalni atribut. Ja ovde ne vidim problem. Tačno je da je cela sintagma
dva čoveka subjekat, ali samo
dva je paukalni atribut (unutar te sintagme) i ako se traži samo funkcija tog
dva u celoj rečenici – pišete paukalni atribut. Nema veze što se traži funkcija u okviru cele rečenice;
dva je ugrađeno u sintagmu
dva čoveka, pa kako god da okrenete i formulišete, samo to
dva je paukalni atribut, pa je paukalni atribut.
Uzmite rečenicu
Lepa devojka je došla. Koju funkciju ima ovo
lepa? Funkciju atributa. Nema veze što je u sintagmi koja je subjekat. Potpuno isto kao i u vašem primeru (samo što je onde atribut paukalni). Ne vidim šta vas zbunjuje.
U drugom slučaju pišete partitivna dopuna (tačka 464 u žutoj).
7. U jednom testu sa takmičenje piše da je u rečenici: Uzmi ono što ti se sviđa, podučena zavisna rečenica u funkciji objekta. Zar nije tačan odgovor atribut?
E, nije; jeste objekat.
Mislim da Ena nije shvatila šta vas tačno zbunjuje. Odnosne rečenice, kao što pretpostavljam da znate, ne moraju vršiti samo funkciju atributa (ili apozitiva), već mogu imati i funkciju objekta (i subjekta, ali nas interesuje objekat).
Pogledajte tačku 503 iz žute –
Odnosne rečenice sa imeničkim odnosnim zamenicama „ko” i „što”. Imate, recimo, primer
Pričao je o onome što ga je mučilo, gde je zavisna rečenica u funkciji objekta (nepravog doduše, ali nema veze). Pogledajte i tačku 493a iz žute –
Korelativi zavisnih rečenica. Tipični korelativi su, kako tačka kaže, pokazne zamenice i prilozi
koji odgovaraju značenju i funkciji zavisne rečenice. U vašem primeru je
ono – pokazna zamenica, i korelativ. U rečenici
Pričao je o onome što ga je mučilo korelativ pokazuje da se zavisnom rečenicom izriče sadržaj nepravog objekta, a
korelativi odgovaraju značenju i funkciji zavisne rečenice. Povucite analogiju između ovog primera i vašeg. Zavisnom rečenicom se i dalje izriče sadržaj objekta, bez obzira na to što je ona odnosna. Pretpostavljam da biste vi rečenicu analizirali tako da
ono bude objekat, a
što ti se sviđa atribut uz
ono, i tu je greška, zato što su korelativi reči smeštene u glavnoj rečenici koje odgovaraju funkciji i značenju zavisne rečenice, tj. njihov gramatički odnos sa upravnim članom podudara se sa gramatičkim odnosom zavisne rečenice prema tom upravnom članu i tu leži suština i zato je ovo objekat.
Ono što je takođe bitno jeste da se korelativi ne lepe za zavisnu rečenicu, nisu deo nje (za razliku od subordinatorâ [veznici, veznički spojevi itd.] ili relativizatorâ, koji jesu deo zavisne rečenice), pa zavisna rečenica nije
ono što ti se sviđa, već samo
što ti se sviđa, isto kao što u gornjem primeru zavisna rečenica nije
o onome što ga je mučilo, već
što ga je mučilo.
Nadam se da sam ovim objašnjenjem uspeo razjasniti vam problem i da vas nisam samo zbunio (pošto ni meni nije bilo bilo lako da pohvatam sve pojedinosti ovakvih slučajeva).
