Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
10.09 ч. 17.05.2022. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 [2] 3 4 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Тисућа и хиљада  (Прочитано 52756 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #15 у: 19.14 ч. 14.09.2011. »

Ma daj bre molim te, Radašine, čuješ li ti sebe uopšte šta pričaš?

S jedne strane ti smeta što Srbi ne govore "veljača" i "tisuća", jer su pobogu pre 700 godina slične reči postojale kod Srba pa zato valja i mi danas da ih koristimo.

A s druge strane ti smeta što se poneki Srbin još uvek usuđuje da kaže "obitelj", iako je ta reč jednako osvedočena u još starijim srpskim izvorima.

Šta god ljudi da urade, tebi nije po volji.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #16 у: 08.10 ч. 15.09.2011. »

Очигледно да ниси схватио моје иронисање.
Ми не знамо ни који нам је језик ни како изгледа, нити имамо језички стандард, наше је свачије јер сматрамо да је све наше..
« Задњи пут промењено: 08.20 ч. 15.09.2011. од Радашин » Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #17 у: 03.08 ч. 20.11.2011. »

Мислим да је наивно говорити о 'туђе је отменије', кад је реч о речи позајмљеној од (по вама) пијачних трговаца.

хиљада је реч уобичајена у нашем језику. тисућа се не може чути скоро нигде.

грешите ако мислите да је тисућа 'српска реч', само зато што се може наћи и у другим словенским језицима. То, и чињеница да је има у речницима, само значи да је БИЛА српска реч, а не да сада јесте (барем не примарна).
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #18 у: 03.24 ч. 20.11.2011. »

Господине Радашине, наш стандардни језик је стандарднији него већина. Само то зато што имамо дублете и изузетке од правила НЕ ЗНАЧИ да немамо стандард. Нема ничега лошег у примени два наречја, као и различитим скуповима речи којима се служимо.

Што се тиче 'тисућа', и сличних речи, нико не може оспорити чињеницу да је та реч у нашем језику на периферији. Зато је правилно да је већина не користи, док је у реду да је, примера ради, неки Крајишник или Далматинац користи, јер је део њиховог локалног говора. По мени је правилно да се придржавамо локалне верзије стандардног језика, што подразумева употребу речи карактеристичних за подневље. Ја се зато згрозим када чујем неког ијекавца који употреби реч 'џак' (истина, то је реткост). Та реч не постоји у ијекавским говорима са оне стране Дрине. Исто бих рекао и екавцима. Џак је карактеристично за ваше подневље, па  користите ту реч. Није потребно стандардни језик стандардизовти до те мере да се више не зна ни одакле сте!
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.132


« Одговор #19 у: 11.23 ч. 20.11.2011. »



хиљада је реч уобичајена у нашем језику. тисућа се не може чути скоро нигде.

грешите ако мислите да је тисућа 'српска реч', само зато што се може наћи и у другим словенским језицима. То, и чињеница да је има у речницима, само значи да је БИЛА српска реч, а не да сада јесте (барем не примарна).

Ne slazem se sa zakljuckom.
Osim sto je u nasem jeziku ekavski i ijekavski dijalekt izjednacen po prioritetu (ovo se moze procitati u svakoj gramatici srpskog jezika), dodao bih i sledece:
rec 'tisuca' jeste i dalje rec srpskog jezika. Ako je Dusanov zapovednik u vojsci bio 'tisucnik', jasno je vec iz ovog primera da je ta rec nasa. A procitao sam na pocetku ove teme i mnogo boljih primera upotrebe ove reci u nasem jeziku.
To sto se ona vise ne koristi u sirokim krugovima jednog dela naseg naroda, nije argument da se rec izbaci.
Kao kada biste na primer izbacili reci  'ejdetski' ili 'zevnik' -  jer im skoro niko (vise) ne zna znacenje niti/ili ih koristi...?
A povladjivanje ovakvoj vrsti 'logike' izbacivanja nekoristenog -  dovodi to toga da neobrazovani ljudi, imaju pokrice da rade sledece stvari: (agresivno) 'izbacuju' rec 'klin' (u smislu 'ekser'/'cavao') i smatraju da je klin samo alatka za cepanje, na primer. Hehe..i ispadnes nenormalan sto znas tu rec u punom znacenju!!? 
Ili: 'Sused' je 'hrvatska rec', a nasa je (zamislite) samo...'komsija' (!!!??? Smiley))))
Ili: budak ili kramp ili trnokop.
Ili smreka, smrca, borovica.
Ma, primera na pretek.
Ostav'te vi lepo tisucu u nasem jeziku, pa je onda koristite ili ne, a to vec po ukusu.
A "dzak" i "vreca" su jednostavno sinonimi.
Isto kao 'porodica', 'familija' i 'obitelj'. Meni ne smeta ni kad neko kaze 'vamilija', ako cemo pravo, makar je to lokalizam/arhaizam. Moj je jezik od toga samo bogatiji.


Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #20 у: 12.00 ч. 20.11.2011. »

Нисам се најбоље изразио.
Оно што сам хтео рећи (са неким допунама) је да је стандардни савремени језик једно, а језик уопште, са свим својим дијалектима, архаизмима, и историјским степенима развоја, друго.
То значи да није свака реч која се може наћи у језику (током целе историје) реч садашњег стандардног језика (сада не говорим о 'тисући-хиљади').
Свакако, дијалекти и историјско наслеђе се требају чувати, али се морају чувати и стандардни језик и обичај, у свим својим 'варијантама'. Када кажем 'варијантама' стандардног језика (мада то није најподобнији израз, али надам се да разумете шта покушавам рећи), онда  не говорим само о ијекавком и екавском наречју, већ и другим под-варијантама које се рађају из чињенице да сваки регион одликују речи уобичајније за њега, свака особа има свој укус, свака ситуација позива за специфичан начин изражавања.

Зато, иако треба задржати СВЕ наше речи (примера, 'крух', коју користе Срби из данашње Хрватске), ВРЛО ЈЕ БИТНО да не заборавимо да иако су 'врећа' и 'џак' синоними, није прихватљиво (барем мени) рећи да сви требају да их користе наизменично. Значи, иако је у реду да неки ијекавци користе реч 'џак', није добро да сви пређу на ту реч, јер би се тиме упропастила локална карактеристика те 'варијанте'.

Исто је и са речју 'тисућа'. Нико не оспорава да је то српска реч, али се не сме занемарити ни чињеница да је то у највећој мери архаизам, осим у најзападнијим крајевима. Зато, иако је у реду да ви сами, ако желите, можда и скроз пређете на реч 'тисућа', није у реду да целе  целе 'варијанте' било стандардног или народног језика, у којима 'тисућа' дуго није присутна, крену истим путем. Зашто? Зато што је то неприродно и исто онако глупо као потпуно избацивање (од стране неких, махом неупознатих) речи попут 'врећа' (каква глупост! Па са оне стране Дрине нико никада није рекао 'џак'!) 'обитељ' и.т.д.
То је управо оно што раде Хрвати, и мислим да смо сви увидели да резултат није нимало фин..
Понекада јесте потребно 'васкрсавати' такве речи (мада, наравно, 'тисућа' није изумрла реч у српском), али не мислим да је наш језик до те мере 'окрњен' и унакажен речју хиљада, да би ми били приморани, КАО НАРОД, кренути хрватским путем ... појединци то нека чине, ако желе, али није у реду да то сви учинимо.

-Значи, у 'закључку', не треба избацивати те речи. Треба их чувати, али треба чувати и 'варијанте' језика. НАРАВНО, то не значи да нико никада не треба прелазити 'границе' тих варијаната, али има примера када прелаза не треба бити. Не треба мешати ијекавски и екавски, примера ради, и треба имати опреза када су речи са доста 'позадине', попут 'тисуће', у питању. Пожељно је да тисућа преовладава (што НЕ значи да треба потпуно потиснути 'хиљаду') у стандардном и народном језику неких крајева где је уобичајенија, док у крајевима где није, хиљада треба преовладавати. У оба случаја појединци могу бирати, али није фино да се сви определа тако да трајно промене изглед свог локалног стандарда. Колико је то могуће, не знам, али је барем у мојим очима исправније.
« Задњи пут промењено: 12.13 ч. 20.11.2011. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #21 у: 15.18 ч. 20.11.2011. »

Конкретно за тисућу, пошто се већ помиње два пута, мислим да она није никакав архаизам у западним крајевима нити постоји у народном језику. У народни језик Срба из Хрватске је ушла путем обавезног школовања у СР Хрватској и код оних Срба који су тамо стицали средње и високо образовање. Реч тисућа или тисушта је у народу била заборављена, чак и у источној књижевности, јер је замењена грчком хиљадом. Код Хрвата је та реч у народни језик ушла преко књижевног, а у књижевни је узета из нафталина – из старијих списа и остатака старије књижевности, док је већина неписменог народа говорила хиљада.

Наравно, крух, жлица, спровод и остале речи из народног говора јесу аутентичне речи наших људи оданде.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #22 у: 15.41 ч. 20.11.2011. »

Не слажем се. Иако јесте у праву да је барем делом вештачи 'препорођена', не мислим да се може с правом тврити да је у потпуности тако. Архаизам јесте, јер речи има у старим списима, и то не можете опорицати. Да ли је жива реч у дијалекту Срба данашње Хрватске, и да ли је њено присуство тамо 'природно', или узрок утицаја хрватског окружења, је сложено питање. Свакако је тачно да се тамо 'тисућу' боље одржало због окружења (али само у новије доба, и никако пре више од 2 века, када није ни било стварног контакта са Хрватима), али се не може занемарити да и један српски владика користи 'тисућу' у књизи о православљу у Далмацији, а користе је и Дубровчки писци (ако ме не издаје сећање). Такође је битно да су Срби на простору Хрватске (изузев Далмације у којој су од памтивека) већ више векова; Значи није вероватно да су сви дошли са 'хиљадом', а попримили накнадно 'тисућу'.

Било како било, остајем при ономе горе наведеном (да требамо чувати своје 'варијанте' и 'верзије', ако разумете)..

Пријатно
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #23 у: 19.15 ч. 20.11.2011. »

@ s.z.
Стандард је појам који подразумева једнозначност и једнообразност, за дупли двојни стандард се тешко може уопште рећи да је стандард у правом смислу те речи...
Наш језик не да је "стандарднији него већина", то чега код нас има нема нигде  другде на свету...
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #24 у: 19.37 ч. 20.11.2011. »

Цитат
Osim sto je u nasem jeziku ekavski i ijekavski dijalekt izjednacen po prioritetu (ovo se moze procitati u svakoj gramatici srpskog jezika), dodao bih i sledece:
rec 'tisuca' jeste i dalje rec srpskog jezika. Ako je Dusanov zapovednik u vojsci bio 'tisucnik', jasno je vec iz ovog primera da je ta rec nasa.

Екавски и ијекавски су изједначени, тј. "равноправни" у граматикама. А шта тај појам "равноправни" уствари значи не зна нико живи.
Јел ијекавац у Србији има прилике да прати нпр. јавни сервис на свом стандарду?
Има ли прилике да се у Београду образује, Новом Саду, Крагујевцу, чита и школује на ијекавици?
Има ли прилике да добија службену документацију од државе на ијекавском, нпр. да му судски поднесци буду уручивани на ијекавици, или да добије СВЈЕДОЧАНСТВО, а не сведочанство?

Исто тако екавац у Бања Луци нема права да користи свој стандард, и кад се ствари тако сагледају, онда је јасно да се ту ради о још једној будалаштини коју српски учмали и извитопрени мозгови примају здраво за готово, док нам се језик поалко дели, а наметнуте државне границе неумољиво постају границе стандарда забијајући још један клин у српско национално биће.

Што се тиче  речи попут „тисућа“, логика ти је скроз погрешна и последица је недостатка стандардизације српског језика.
По твојој логици се и сијечањ, вељача итд. могу прогласити речима српског језика јер су коришћене у време цара Душана.
Или на пример речи иже (ти који), пришлац (странац), ступаје (ходиш) из оних стихова Стефана Лазаревића, шта је то, је ли то део српског стандардног језика или шта?

Ми никако да се освестимо и да порадимо на свом запуштеном језику, држави и народу...
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #25 у: 19.57 ч. 20.11.2011. »

Па наравно да нема. Било би сулудо очекивати да језици, који сви имају своју историју, говорнике са различитим потребама, и своје специфичности, прихвате исту верзију 'стандардности'.
'Стандард' какав ви описујете не постоји нигде у свету, и хвала Богу што је тако, јер је такав 'стандард' наспрам стандарда о коме ја говорим је неприродан и за мене неприхватљив.

Ни језик који има само једног говорника не може бити до те мере 'стандардан', јер и сам говорник ће показивати варијације употреби, па зато о том фиктивном нивоу стандардности не треба ни говорити.

Српски књижевни језик је стандардизован, и део тог стандарда представља присуство два наречја, као и више 'варијанти', које се испољавају кроз избор речи, стил, и слично. Ту не само да нема ничега лошег, већ је тонешто што треба по сваку цену чувати. И те варијанте никако не представљају раздор у стандарду, или одсуство стандарда, већ су само различита 'лица' једне обједињене целине.

Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #26 у: 20.35 ч. 20.11.2011. »

Као прво, мешате појмове, а као друго, забијате клинове сами својим идејама, које се заснивају на неким критеријумима неподударним са околностима везанима за наш језик.

Сасвим се добро зна шта значи да су 'равношравни', а то је да је и ијекавица и екавица равноправно део српског језика, са тиме што екавицу користе екавци, а ијекавицу ијекавци. Нема ту никаве забуне, и није потребно захтевати да се све дефинише до последњег детаља. Како сте кренули, ускоро можемо очекивати да затражите од свих да изврђе пластичну хирургију, јер какав је то народ кад сви не изгледају исто...

Што се тиче тог цитата, прочитајте мој следећи коментар, јер сам у њему (барем се надам) боље објаснио своје мишљење.
А што се тиче речи из Душановог законика, па наравно да су то све српске речи! Само што то више нису речи савременог књижевног језика. Као што сам рекао, ја се залажем за стандард који поштује два наречја, као и све 'верзије' стандарда (или савременог књижевног језика) које настају због разлика у избору речи, и слично. Примера ради, ја сам са ијекавског говорног подручја, али сам школу завршуо у Србији. Мој избор речи је карактеристичнији за ијекавско говорно подручје (значи 'мрква', не 'шаргарепа', и слично), али пишем екавицом (говорим искључиво ијекавски). То је последица околности под којима сам одрастао, и део мене који не желим мењати за било какав извитоперени нови 'стандард'. Што се тиче других, слободни су да бирају своју верзију књижевног језика, с тиме што не требају мешати ијекавицу и екавицу у истом тексту, и што је пожељно да се барем делимично придржавају речи обичнијих за ту верзију, да би та верзија опстала.

Да има проблема у комуникацији, онда у реду, али чињеница је да их нема. Наш књижевни језик, са свим својим варијантама, не представља ништа осим богатсково.

Зато је даља прича о овоме нешто што може изазавати само раздор, а не јединство.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #27 у: 17.35 ч. 21.11.2011. »

Напротив, стандард о коме ви говорите је непознат појам у свету, осим норвешког језика, који ето, стицајем несрећних околности има двојни књижевни говор.
Иначе, сам српски језик има много више варијетета него што су екавица и ијекавица, али ето, из неког чудног, мени непознатог разлога, ми смо "богати" само са два стандардна изговора, можемо да "вршимо пластичну хирургију" само у смислу да ли ћемо изгледати овако или онако, "богатство" нам се завршава на избору између једног или другог.
Овде би било логично упитати се зашто нисмо богати да имамо и трећи и четврти, а зашто не и пети стандардни изговор, кад је то богатство да се обогатимо колико год можемо.
Али "нажалост", овде је иста прича као и са богатством писама, тј. писаних стандарда, можете бирати између једног ћириличког стандарда (вуковице) и једног латиничког стандарда (гајевице), ту се "богатство" завршава и нико не уме да одговори на питање зашто не уведемо још нпр. 5 писаних стандарда ради додатног "богаћења".

Даље, ви говорите о варијацијама које одражавају начин изражавања и баратање фондом речи, коришћење синонима који су са различитих подручја, али су кодификовани као део језика, а то нема везе са стандардом као категоријом.

Наши западни суседи су нпр. много паметнији од нас по том питању, па су поред кајкавског, чакавског и штокавског икавског варијетета мудро одабрали само ијекавски штокавски за језички стандард.
Деобе и цепања у језику и свему осталоме препустили су нама...
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #28 у: 17.43 ч. 21.11.2011. »

Затим, кад говорим о језичком стандарду, наравно да не говорим о некаквим речима које су се некад користиле у српском језику, говорим о савременом српском језику који још увек не може да нађе себе после изласка Хрвата из језичке заједнице.
Српском језику је потребна кодификација, не може се рећи да се ништа није догодило после изласка Хрвата и регистровања хрватског језика као одвојеног.
Али ето, ми настављамо да функционишемо по матрици мртвог српскохрватског језика и по оној, на'рани свиње и не дирај ништа.
Тако данас нико у Србији не може са сигурношћу да каже да ли садржаје из Хрватске треба преводити или не, па док ми нешто чекамо, тржиште нам је преплављено производима на хрватском језику, чак и оно најосетљивије, тржиште намењено деци, а српски језик нестаје, међународне институције језик у Србији све више и све чешће означавају као хрватски...
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #29 у: 18.47 ч. 21.11.2011. »

Пошто ја никада нисам рекао да јесте 'познат у свету', то ваше 'напротив' је без основе.
Норвешка ситуација се не може поредити са нашом. Они не само да користе два ОДВОЈЕНА ЈЕЗИКА (Дански 'бокмал', и Норвешки), већ се језик (језици) базирани на Норвешком деле на више стандарда, чије су разлике далеко веће него оне у српском (где имате екавски/ијекавски, и разлике у избору речи о којима сам говорио).

'Иначе, сам српски језик има много више варијетета него што су екавица и ијекавица'? Тешко ми је причати са вама, јер никада не знам да ли говорите о српском језику (који сачињавају И књижевни језик, И дијалекти, И сви нивои његовог историјског развоја), или савременом српском језику (који сачињавају књижевни језик и дијалекти (народни језик)), и пак о самом савременом књижевном језику.
Очито нисте разумели целу сврху мог помињања колективне пластичне хирургије..

'Богатство' и остало: Ја не знам одакле вам апсурдна идеја да се мој став заснива само на неком количинском 'богатству' језика? Ја сам термин 'богатство' користио само као позитивану карактеризацију наслеђа стандардног савременог књижевног језика, тако да се идеја о 'четвртом, петом стандарду' рађа или из вашег несхватања, или из жеље да исмејете моје идеје.

'Даље, ви говорите о варијацијама које одражавају начин изражавања и баратање фондом речи, коришћење синонима који су са различитих подручја, али су кодификовани као део језика, а то нема везе са стандардом као категоријом.'

Ви сте опседнути неком идејом о неком фиктивном нивоу стнадардности... Стандард о коме ви говорите би за мене био ноћна мора, и никако било какав напредак ка бољем. Не само да би уништио боље од себе, већ би унео баш оно што ви наиглед тврдите да би одтсранио; наиме, јединство.

'Наши западни суседи'. Ако се њима дивите на језичкој политици и језичком планирању, онда вас (опростите ако вас вређа) могу само жалити. Нема ничега мудрог у њиховом избору, јер су изабрали језик који је до пре 200 година за Хрвате био страни.

Наш стандард (ако вам смета употреба тог епитета, онда добро, назовимо га књижебним) језик је идеалан за наше прилике. За књижевни језик (говорићу конкретно о српском) је било потребно да буде разумљив за што више Срба, како би комуникација била могућа, али и да сачува разлике у изражавању на различитим поднебљиба (у ибору речи, екавском/ијекавском, и слично) које не шкоде прекомерно међусобној комуникацији људи из различитих  крајева (рекао бих да уопште нису проблем). Разлог што торлачки дијалект није требао бити, и није, уврштен у под-варијанте књижевног језика, је то што он не испуњава потребу да комуникација не буде прекомерно отежавана. Торлачки дијалект није лако разумљив за највећи део остатка Српства.
Значи, наш књижевни језик не смао да испуњава те критеријуме, па зато по мени ваља, већ је и већ формиран, па га треба чувати.

Оно за шта се ви залажете је неки потпуно једноличан стандард, и немате пуно осећања (барем тако мени изгледа) за оно што смо наследили. Мада то по мени нје добро, не бих имао ништа против таквог стандарда да је он створен у оно време кад и садашњи књижевни језик (јер би онда и сам био наслеђе), али је чињеница да НИЈЕ, и да ви позивате на уништење нашег садашњег књижевног језика, који је не смао део нашег наслеђа, већ по мени и бољи од верзије за коју се ви залажете.
И не мислите да моје помињање наслеђа значи да би се ја, на Вуковом месту, залагао за остајање при тадашњем књижевном језику. Не бих, јер је тадашљи књижевни језик био амалгамација свега и свачега, и није био српски. А не бих се залагао ни на повратак на старосрпски, јер је говорни језик сувише одмакао од њега, и било је потребе да се пређе на вернакулар. Другим речима, ја сматрам садашњу ситуацију идеалном у погледу третмана различитих варијација, и свака част одговорнима за то.

НАРАВНО, ја делим ваше мишљење да је потребно да се угледамо на Хрвате у погледу њихове упорности (друго је то што су резултати далеко од пожељних) и одлучности да се брину о језику (опет, не слажем се са тиме шта раде, али поздрављам труд). Ми смо допустили да из основне школе ђаци излазе неписмени (ко је међу намо, осим ако се сам потрудио да савлада правопис, завршио основну са добрим познавањем правописа и сдандарда књижевног језика?), у средњој школи се језик и не дотиче, медијски простор је затрован нестандардним изговором, и немаром према језику, лектори нестају, преводиоци све чешће долазе из редова оних нестручних и/или ненадарених за превод (ако нећете да плаћате образоване, барем нађите природно надареније).. Свеукупно, ситуација је очајна!

У неким земљама (примера ради, Кореји) је позиција водитеља и спикера ВРЛО престижна, и захтева врсно познавање стандардног/књижевног језика (и код њих има под-варијација истог). За њих је еквивалент РТС-овог  'Дневника' најдоступнији начин ступања у контакт са накчистијим стандардним језиком. Код нас су 'Дневник', и слични програми, језично ругло и брука. Срамотно је да просечни сељак боље познаје стандардни изговор него ови образовани професионалци.

Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: 1 [2] 3 4 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!