Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
08.50 ч. 17.05.2022. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3] 4 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Тисућа и хиљада  (Прочитано 52751 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #30 у: 19.18 ч. 21.11.2011. »

—'Затим, кад говорим о језичком стандарду, наравно да не говорим о некаквим речима које су се некад користиле у српском језику, говорим о савременом српском језику који још увек не може да нађе себе после изласка Хрвата из језичке заједнице.'

Одакле стичете утисак да је претходна 'језичка заједница' била извор увођења мањег нивоа стандардности у књижевни језик Срба? И у то време, ма колико се причало о 'српскохрватском', је било очигледно да је језик како су га користили Срби (и ијекавци и екавци), ишао 'другим током' од онога међу Хрватима. Ни под-варијанта књижевног језика Срба у Хрватској није била иста као варијанта српскохрватског књижевног језика Хрвата, који је и у то доба показивао склоност ка, данас још присутнијем, вештачком и извитопереном.

—'Српском језику је потребна кодификација, не може се рећи да се ништа није догодило после изласка Хрвата и регистровања хрватског језика као одвојеног.'

Свакако да је потребно још кодификације у неким погледима, као и више енергичности у пољу творбе нових речи [али не по узору на Хрвате, где калкови замењују стране речи, тако што промене рухо, а у духу су још стане (то, по мени, је још горе, јер уноси страни дух творбе речи у језик). Немам ја ништа против већине већ присутних калкова, нити позајмљеница, али калкови страних речи не могу постати једини вид творбе нових речи. То је можда и горе од тушица!], а и више контроле у прихватању страних речи. Мислим да је битно не само колико укупно туђица примамо, веђ и из колико их језика примамо. Стотине нових туђица из САМО ЈЕДНОГ језика је КАТАСТРОФАЛНО (говорим првенствено о протеклих ддвадесетак година, а не о даљој прошлости), док исти број из ВИШЕ различитих језика није тако разорно.

—'Тако данас нико у Србији не може са сигурношћу да каже да ли садржаје из Хрватске треба преводити или не, па док ми нешто чекамо, тржиште нам је преплављено производима на хрватском језику, чак и оно најосетљивије, тржиште намењено деци, а српски језик нестаје,'

Видите, ја не видим хрватски као стварно одвојен језик, јер је чињеница да је преузет од нас, АЛИ НЕЋУ САДА О ТОМЕ. Битно је да се тамо у језику појављује све и свашта, и да то не желимо у српском. Зато, иако није потребно бити попут њих и преводити разумљив материјал за одрасле, делим вашу забринутост за оне најосетљивије, децу. Они немају 'отпорност' одраслих, и зато материјал намењен за њих треба бити на српском какав познајемо (екавском или ијекавском). Значи, нема потребе за ускогрудним глупаријама карактеристичним за Хрвате, али не сме се ни понашати неодговорно.

—'..међународне институције језик у Србији све више и све чешће означавају као хрватски...'

То је тачно само у случају употребе латинице. Слажем се да ћирилицу требамо чувати као очи у глави, и да, мада није потребно забранити латиницу, ћирилица треба имати стопостотни удео у свој јавној комуникацији, образовању (посебно на нижим нивоима), бити а свим саобраћајним знацима, и таблицама, а што се тиче реклама (које су врло упадљиве, па зато их посебно истичем), ћирилица мора да има буде писмо барем 60-70% њих.

« Задњи пут промењено: 19.23 ч. 21.11.2011. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #31 у: 21.30 ч. 21.11.2011. »

Једина ствар у којој се апсолутно нећемо сложити јесте језички стандард, односно један, јединствен, наддијалекатски књижевни језик.
То што се нама десило онако како се десило, па данас имамо уместо једног имамо два књижевна изговора, то не сме да буде никакво оправдање, никакав разлог да не порадимо на себи и не збијемо редове.
Да не будем погрешно схваћен, сматрам да не можемо бити ван цивилизацијских норми, да не смемо да штрчимо, хоћу рећи можемо ми овде направити и две владе, можемо имати две скупштине, два председника, можда и две химне и две заставе, али да ли је то нормално, да ли је то оправдано, то је право питање.

Ако су сви језици у свету устројени тако да је језички стандард само један (поготово на нивоу државе), који је разлог да ми будемо изузетак. Када се данас каже кинески језик, тачно се зна на који се језик и на која правила језика то односи, иако нпр. кантонални кинески има пар стотина милиона говорника.

Данас када се каже српски језик, човек не зна на шта се то тачно односи, замислите странца који треба да крене да учи српски језик а ви му објашњавате да у српском реч млеко може бити МЛЕКО, МЛИЈЕКО, MLEKO и MLIJEKO. Дакле, 4 начина да се напише та реч, и замислите, сва 4 су по стандарду. Па то је неозбиљно, смешно, нема језика на кугли земаљској који има такав стандард, ако се то уопште може тако назвати..
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #32 у: 00.24 ч. 22.11.2011. »

Сасвим се слажем,тисућа или тисушта (благодаримуправо сам научио нов облик те речи) су опште словенске речи,него сми Срби морали да будемо паметни па да ето преузмемо од Грка реч. Једини међу Словенима смо ми паметни,остали су глупи.
Не тисућа је српска реч колико је и хрватска,јер су то словенски језици,једино је мука код нас што ми имамо то гнушање јер ту реч користе Хрвати па за последицу. . . ма знате и сами шта следи.
Исто важи и за месеце,ја сам их научио на Википедији,не знам колико су тачни,али их употребљавам свидело се то дургима или не. Бојим се мало да кажем тисућа јер ће ми можда неки луди мрзитељ забити нож у грло,али скупим храброст.
И још нешто,ја мислим да је кућа словенска (српска) реч,мислим да није страна. Са друге стране,за реч соба имамо превод:просторија.
За речи подрум (друм-хунгаризам) и челик (турцизам иако је из арапскога језика) не псотоје преводи али се може лако то средити.
Приземље означава простор при земљи,а подзељме би означавало простор под земљом. Ипак,подземље има неко друго значење код нас,мало опширније па би можда било добра мало изменити наставак у подземница,хм?
А за челик. . . то је мало другачији случај. Открио сам да Чеси имају реч оцал која значи челик. Можда би усвајање речи оцал и избацивање речи челик средило и то?Ипак,чешки језик јесте словенски.
Не знам да ли је пита српска реч или не,али када дође до хране,то је нешто што не би требало дирати. Ако постоји већ превод на српски језик,онда у реду. Но није никако могуће превести реч пица са италијанскога. То је нешто што се не дира,као ни имена одређене врсте одеће попут капут или сако или мантил.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 821



« Одговор #33 у: 18.56 ч. 22.11.2011. »

Пазите, морамо разликовати српске речи и речи српског порекла или корена. На пример, челик можемо назвати и тврдло – реч српског корена, али измишљена у моменту и која као таква није део српског језика. Постоје и речи српског порекла које нису део српског језика, јер су постојале и биле у употреби у далекој прошлости и сасвим заборављене.

Од бројева није само хиљада страног порекла. Страног порекла су и милион, милијарда, билион итд. Одакле хиљада у српском језику? Па, највероватније као мера, јер се у хиљадама може бројати једино војска, новац или добра, и то у толиким количинама које обичан човек из народа никада не може да има. Речи се не „узимају“ тек тако из народа и језика̂, то је један жив процес прожимања култура, где се усваја терминологија оне која је напреднија. Исте ствари смо имали и у односу на немачки и француски језик у не толико далекој прошлости, а данас у односу на енглески. (Мада, и то је условно „енглески“, јер је у питању амалгам речи усвојених из других језика и култура, исто као што је и некадашњи турски у себи носио мноштво речи иранског, арапског или санскртског порекла.)

Не слажем се да је реч тисућа била део живог народног језика на оном делу тла данашње Хрватске где су живели и Срби и Хрвати. Српске народне песме забележене по Лици и Далмацији помињу хиљаде, а не тисуће. Јесте, у питању је реч која је дефинитивно словенског порекла и која је дефинитивно била део некадашњег књижевног језика (мада се и ту треба определити да ли је тисућа или тисушта, јер је и поп (грцизам) свештеник, а не свећеник, а општина општина, а не опћина), али та реч у догледној прошлости није била део народног језика, а на којем је изграђен савремен српски језик. Може се извадити из нафталина, али при том треба бити свестан да је то унос иновација у језик, а не повратак на неко претходно стање или традицију.

Такве ствари су урадили Бугари, е сад, колико је то добро, а колико не, то би требало донети суд: избацили су мноштво турцизама, али су их заменили руским речима. Руски јесте словенски језик и тиме јесте језик (што се речника тиче) постао „словенскији“, али на неки вештачки начин.

Узгред, кад помињемо турцизме у српском језику, згодно је знати да доста тих речи данас уопште нема у стандардном турском језику. Велик део турцизама (названих тако јер су биле део отоманског турског језика, а не јер им је етимолошко порекло туркијско) је арапског и персијског порекла, а те речи, као такве, системски су избациване из турског језика у 20. веку, а уместо њих коване одговарајуће турске.
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #34 у: 21.09 ч. 22.11.2011. »

Код мене важи правило да је српска реч и словенска реч,ако говорим о корену-пореклу речи.
Бувкално,могло би да буде тврдло,али када је неки словенски народ већ узео згодну реч за то,зашто је неу преузети,јер са киме можемо делити речи ако не са другим Словенима са којима делимо исти корен,народно и језички. Зато је мој глас за оцал. Можда не постоји,јер ми употребљавамо турцизам челик,али се кроз које поколење то да променити ако се убаци у речник и даље у уџбенике наше деце. Тако се чисти језик,а то је потребно да би се он препородио и спасао од изумирања. Некада то није било потребно јер народ није сваки дан слушао стране језика,што није случај данас. Данас се мора напорно делати/работати/радити да би се језик одржао и самим тиме један народ,јер без језика нема народа.
Јесте,и ти бројеви су страни,али Срби и Словени се никада нису бавили толиким бројкама те нису ни измислили речи за њих,док за хиљаду-тисућу-тисушту јесу те је треба користити.
Није као мера,већ је то био утицај цркве,пошто је познато да су Грци били ти који су ширили веру међу Србима. Даље је ту био утицај и трговаца,па је ушла ето хиљада,полако замњеујући реч тисућа јер ми Срби имамо болест коју можемо назвати странојебољка. И немој тако,није напреднија ако је страна. Овде је једино ствар у томе што су други народи били привучени науком,док смо ми Срби имали другачије,мало простије послове,а онда смо још запали под Турке.
Па било да је била тисућа жива код Срба или не,чињеница је да она није хрватска него и српска јер је  словенска. Као што рекох,што је словенско,важи за све Словене,па и за нас Србе.
То што су Бугари учинили и ми смо у великој мери преко времена,али су тада нагрнуле речи од Немаца,Мађара,Енглеза и других. Речи из турскога језика које су још присутне код нас али за њих постоје преводи су сат-час,часовник,кашика-жлица,,цифра-бројка,чарапе-стопалице,џеп-врећица,кеса-врећа,кутија-не псотоји превод али ето може бити садржајница или тако што.
И за крај,да знам да су већином арапске и персијске,али за нас су турске јер су посредством тога језика дошле до нас и ми их зовемо турцизмима,и не желим сада залазити у даље порекло тих речи,довољно ми је да је страно па да га заменим српском-словенском речју.
Него то што су учинили Бугари су уделали и Хрвати,и можда јесте заиста вештачки,али чињеница је да је делотворно јер је довело до добрих исхода (резултата).
Занимљивост:постоје неке непреводљиве турске речи код нас попут чак.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #35 у: 21.10 ч. 22.11.2011. »

И опрости пријатељу,због мало збрканог одговора.  :)
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.132


« Одговор #36 у: 21.14 ч. 22.11.2011. »

Pa, ova tematika i jeste veoma teska jer je tesko razaznati sta je kad bilo, iz cega proizaslo, vratilo se kao bumerang itd.
Belopoljanski, podsetio si me da sam bas na ovom forumu procitao otkud ta razlika izmedju 'opstina' i 'opcina', 'svestenik' i 'svijecenik' - radi se o "prevodu/zameni" izvesnog slovnog znaka iz staroslovenskog, a u dve varijante/transkripcije: sa 'ć' i sa 'št' - otuda i razlika u 'tisuci' i 'tisusti'.
Opet, ja negde (mislim da je 'Politika') nadjoh i ovo:

"Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник
Kо би очекивао да таква књига буде написана у 15. веку? Данас је чувају у Истанбулу.

богобојник, богострашник, далекост, даждан, даждити, говорац, јестија, јуха, клањати се, кто, лагахно, лажац, лепост, личник, љубеница, љубник, многосмејац, научитељ, незнаник, нитко, оделати, огојити, ојутрити се, оместити, оснежити, озорити, полесан, постник, праздан, премамитељ, преварник, примитељ, проститељ, работа, седалиште, слугати, слушаник, страшник, сух, удобрити се, укривити, уломити се, умолити се, уравнити, уработати, утамнити се, увисочити се, великост, заборавњац, злоговорник, знаник."




« Задњи пут промењено: 21.19 ч. 22.11.2011. од VladKrvoglad » Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #37 у: 21.37 ч. 22.11.2011. »

Па јеси ли знао да су Турци много речи из српскога језика преузели због тадашње непоновљиве моћи Србије и увели у свој језик?
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.132


« Одговор #38 у: 22.08 ч. 22.11.2011. »

Cuj, Turci ponesto jesu preuzeli od nas, a i Madjari, te Rumuni i Bugari takodje. Ipak, nema potrebe da se nacionalno romantizujemo - istina je da smo mi preuzeli od njih mozda i vise, kao i od Francuza, Italijana, Rusa, Nemaca, Engleza... Sve ti je to normalno u jezicima.
Nego, razmisljao sam o tvojem 'cak'  - imas rec 'stavise'. Vrlo je slicnog znacenja.
P.S 'Odaja' je izvorno (turski) 'oda' i znaci - soba.
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #39 у: 22.31 ч. 22.11.2011. »

Јесу.
Но Мађари су преузели мнооооооого више речи него од ми њих.Био сам пре месец дана у Будимпешти,и одмах сам приметио нешто занимљиво:њихова реч за улицу потиче од наше речи улица и пишу је utca.
И ми смо преузели ОГРОМАН број речи из бројних језика.Чини ми се да зато и постоји Вујаклија,да чисти језик.Некада то је код Срба покушало да уради Друштво србске словесности па је престало.
То су од Словена,колико је мени познато,уделали Хрвати,Бугари и Чеси.
Ми бисмо требали и те како а вала и Руси.
Твој превод речи чак је ОДЛИЧАН пријатељу,хвала много.Знао сам за реч штавише,само ми никада није пало на памет да је тако применим.Благодарим.
Није битно,али наша реч за одају је дворана.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.132


« Одговор #40 у: 22.51 ч. 22.11.2011. »

Dvorana=sala=aula, ali odaja ti prvo znaci 'prostorija', ne 'dvorana'. Tako da su i sobe i dvorane i celije/kelije u manastirima, cak i hodnici - odaje. (Nema veze, sitna greska.)
Ja mnogo volim tu igru reci,  trazenje etimologije (nekad se uspe, nekad se dobije cista fantazija (maštobuloza) ili promasi nacisto, ali neka, sve je to igra - samo ne treba biti zadrt u tome)  ali izbegavam  'srbovanje', jer ti je to na kraju  - kontraproduktivno (štetocinstveno). Covek mora biti svestan dobrih i pozitivnih strana i sebe i svog naroda, ali i realan (stvarnostan) da shvati da svaki narod ima i te dobre ali i lose strane - bas kao i mi.
I treba pokupiti sve sto je dobro i korisno - pa bilo od koga. Zato smatram da nije na odmet zadrzati i sve usvojenice i tudjice, ali i znati originalne (iskonske) slovenske/srpske reci. I tu pozdravljam tvoju aktivnost (delatnost). Ipak, kako rekoh - nemoj preterivati nipodastavanjem drugih naroda i njihovih reci/jezika.
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #41 у: 23.00 ч. 22.11.2011. »

Зависи од смисла реченице.У праву си заправо,одаја има значење и просторије и дворане,у зависности од смисла.
Сала и хала ти такође нису српске-словенске речи,прва ти је мађарска а друга је,чини ми се,турска.
Одаја је веома широк појам са много значења укратко,и различито се преводи у зависности од употребе.Тако да нисам погрешио рекавши да се да превести као дворана јер се може превести тако.
Не пријатељу,ниси схватио шта је циљ моје делатности.Немам ја заиста ништа ни против једног народа...добро,признајем,нисам велики љубитељ Албанаца,али збиља ми не смета било ко други.Само ми сметају њихове речи у моме језику.Као што већ рекох,у реду је имати усвојенице како их те назва (позајмљенице,туђице),али када настане поплава њих,то постаје претња по језик,нарочито мали језик попут српског.Ако га ми Срби не будемо штити,ко ће?Американци?
У овоме ја јесам веома задрт и стварно избегавам примену страних речи осим уколико то не доведе до народничких (националистичких) неспоразума са мрзитељима који би ме могли прозвати Хрватом или још горе,Усташом.
У осталим случајевима,поносно употребљавам искључиво и неизсотавно само српске-словенске речи.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #42 у: 15.26 ч. 24.11.2011. »

Postovanom Radasinu:

'Једина ствар у којој се апсолутно нећемо сложити јесте језички стандард, односно један, јединствен, наддијалекатски књижевни језик.'

Не слажемо се, јер ви заузимате позицију некога ко мисли (или барем изгледа као да мисли) да има право да кроји језик по својој вољи, и то све ради неког измишљеног идеала, који је ништа осим утопијске идеје. А сви знамо где воде утопије..

'То што се нама десило онако како се десило, па данас имамо уместо једног имамо два књижевна изговора, то не сме да буде никакво оправдање, никакав разлог да не порадимо на себи и не збијемо редове.'

Да ли је вас уопште брига за сопствени језик и за импликације ваших идеја (кад бисмо били довољно луди да их имплементујемо)? Да ли вас занимају последице, или вам је све што се уништи у процесу достизања неког вама подобног 'стандарда', само ќолатерална штета'? Ваше идеје не само да су нездраве фантазије, већ су и фантазије које би да униште све већ постојеће, и замене га нечим што ја лично, а верујем и многи други, НЕ ЖЕЛЕ (и то не само из жење да сачувамо садашње). Ако сте прочитали моје одговоре, У ЦЕЛОСТИ (као што сам ја ваше), онда бисте разумели да мој став није последица неке нездраве везаности за историју. Шта више, ја сам рекао да бих подржао реформу да сам живео у оно доба (доба Вука), и да бих сасвим био спреман напустити дотадашње књижевне језике. Објаснио сам и зашто, конкретно, подржавам БАШ САДАШЊИ књижевни језик, са варијантама које НЕ НАНОСЕ НИМАЛО ЗАБУНЕ у комуникацији.

'Да не будем погрешно схваћен, сматрам да не можемо бити ван цивилизацијских норми, да не смемо да штрчимо, хоћу рећи можемо ми овде направити и две владе, можемо имати две скупштине, два председника, можда и две химне и две заставе, али да ли је то нормално, да ли је то оправдано, то је право питање.
'
Јадно је и бедно од вас и сличних мислити да наш садашњи савремени кљижевни језик од нас прави неке 'варваре'. А ово остало што наводите је увредљиво и извртање онога што сам рекао. А кад смо већ ту, ми и имамо две заставе, и две химне (да ли се за вас Срби своде само на Србијанце? Постоји и Република Српска, а и доста других српских предела).
Тако су говорили и они који су хтели да избаце ћирилицу. Увели прво латиницу, па онда нам кажу 'избацимо ћирилицу, она је мање вредна и није 'светска''.

'Ако су сви језици у свету устројени тако да је језички стандард само један (поготово на нивоу државе), који је разлог да ми будемо изузетак. Када се данас каже кинески језик, тачно се зна на који се језик и на која правила језика то односи, иако нпр. кантонални кинески има пар стотина милиона говорника.'

Не давајте примере ако нисте сигурни да су одговарајући. До сада сте дали више примера, и сви су вам били препуни лажних чињница. Кажете да 'сви језици света устројени тако да је језички стандард један'. ГРЕШИТЕ. Амерички енглески, Британски енглески, Аустралски енглески, КАнадски енглески и.т.д. СВИ ИМАЈУ СВОЈА ПРАВИЛА и различиту употребу речи. СВИ имају јединствено локални фонд речи, који се не користи у осталим верзијама енглеског. И све четири верзије користе различита правила 'спеловања' (са тиме што су Аустралијска, британска и Канадска верзија, блискије).
ЗАТИМ, корејски: Једна норма у Јужној, друга у Северној и ТРЕЋА у Кини.
ЗАТИМ, немачки: Писање (спеловање) се разликује у трима државама. Негде, мислим, 1994. су увели заједнички стандард, али га мало људи прихвата, тако да се враћају на стари.
ЗАТИМ, шпански: Велике разлике међу европског и јужноамеричког шпанског. Мање разлике у писању, али изговор, као и употреба речи (чак и на најједноставнијем нивоу као 'ти/ви'), варирају.
ЗАТИМ, португалски: Разлике у писању (које су делом отклоњене успостављањем истог стандарда са ЗНАТНО ВИШЕ ДУБЛЕТА, што се своди на исто; Није била сврха одстранити разлике, већ само имати један правилник, који толерише разлике), изговору (и то стандардног језика, а не само дијалеката), речном фонду, и сличном.

КИНЕСКИ: Кинески језик има више дијалеката, али је књижевни језик махом базиран на мандаринском дијалекту. Тај књижевни језик НИЈЕ јединствен у свим кинеским територијама. У Кини се користе поједностављени знакови, на Тајвану се користе традиционални (пуни) знакови, ЗВАНИЧНИ изговор тог језика варира међу двема територијама, као и многе кованице створене после 1950-их. Затим следе Хонг Конг и Макај, где је књижевни језик поприлично близак мандариншком (нечу улазити у разлоге), али се пише традиционалним знаковима, и УВЕК СЕ ЧИТА КАНТОНИШКИМ (значи, за сваки знак употребе свој изговор, а не онај са севера Кине). Додатно, све више почињу да пишу по правилима кантонишког (или кантонског) дијалекта.

Значи, укратко, ви не познајете ситуацију у свету.


'Данас када се каже српски језик, човек не зна на шта се то тачно односи, замислите странца који треба да крене да учи српски језик а ви му објашњавате да у српском реч млеко може бити МЛЕКО, МЛИЈЕКО, MLEKO и MLIJEKO. '

То је проблем само за малоумне. Ради се о два одвојена посма, и само две стварне варијанте, које после 3 минуте објашњења престају да буду проблем. И нико не користи и 'млеко' и 'млијеко', већ само једну од варијанти, па је ово обично преувеличавање. Да ли сте учили енглески, или неки други језик? Како ли сте само преживели сазнање да и 'color' и 'colour' значе 'боја'?

'Дакле, 4 начина да се напише та реч, и замислите, сва 4 су по стандарду. Па то је неозбиљно, смешно, нема језика на кугли земаљској који има такав стандард, ако се то уопште може тако назвати..'

То нису четири начина, већ два, уз два МИНИМАЛНО различита писма. Знате, у Јапану користе ТРИ писма, и то сва три одједном. Како ли се они снађу, ако ви кукате због два? Већ сам вам дао пример енглеског, као и многих других језика које ми очито не вреди помињати.
« Задњи пут промењено: 19.25 ч. 24.11.2011. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #43 у: 15.55 ч. 24.11.2011. »

Него то што су учинили Бугари су уделали и Хрвати,и можда јесте заиста вештачки,али чињеница је да је делотворно јер је довело до добрих исхода (резултата).
Занимљивост:постоје неке непреводљиве турске речи код нас попут чак.

Шта код вас важи, и шта јесте, су две различите ствари. Зашто мислите да је боље позајмити реч из неког другог словенког језика, него задржати већ дуго копишћену туђицу неког другог порекла? Мислите да је то боље? БУДИТЕ СИГУРНИ, нема ничега горег на овоме свету од онога што чине Хрвати; Калковања. То је у творби/уношењу нових речи НАЈОГОРА могућа опција. Зашто? Зато што страна реч прави козметичке промене, а калк прави промене У БИТИ ЈЕЗИКА. Тиме се уносе туђи начини творбе језика, и то је поред туђих граматичких правила НАЈРАЗОРНИЈЕ за један језик (иако можда неприметно). Данашњи хрватски, коме се ви изгледа дивите (добри исходи? ако је оно добор...), је словенски језик на површини, а готово немачки у духу. А и то словенско рухо није сасвим хрватско, јер су уносили све и свашта из Чешког, Пољског и сличних (а српски да и не помињем!).

Ви се дивите исходу, а ја бих могао само плакати да ме је брига. Њихови лингвисти су очуто на првом месту спроводници нео-У политике, а тек онда стварно лингвисти.

Српски језик, наш матерњи језик, је језик који МИ користимо, а не језик давно преминулих предака. СВАКАКО, могу се неке старе речи 'оживити', и учинити или равноправним речима, или само речима-зачинима за текстове одређене врсте, али то с е НЕ СМЕ чинити са свим речима, јер тиме се нарушава дух језика којим се служимо. Ја подржавам непрекомерну употребу страних речи, и презирем инвазију (предају) речима попут 'бред' (са значењем проширеним до те мере да наши полуписмени политичари могу да је употребе уместо десетак наших досадашњих речи, и тако могу мање времена провести на изучаваеу еима страних појмова), и потребно је творити нове речи, али ен прихватам идеју да се избаце речи попут 'челик'и сличних, које су саставни део нашег језика. Те речи су једнако српске као и било која друга. И не желим да се у наш језик убацују речи из других словенских језика. Зашто да прихватимо још туђица, само зато што су 'словенског корена' (а склепане у духу неког страног језика, а не српског). Ако ћемо уносити нове речи, онда нека већина буде НАШЕ ТВОРБЕ (ја не желим да српски полако постане пољски, руски, хрватски или чешки), и ако ћемо позајмњивати, онда позајмљујмо из ШТО ВИШЕ језика, како би удео позајмњених речи из било ког одређеног језика био мањи. Наш језик је знатно чистији од било ког другиг словенског. Бугарски и руски су позајмљивали из старословенског, Хрвати, Чеси и Пољаци ковали речи по узору на туђице, пољски је такође врло доста промењен под утицајем латинског. Значи, ствари не стоје онако како мислите.

Треба бити умерен и имати у виду шта уништавамо неким потезом. У противном не треба ништа радити осим очигледне потребе да се избегне главни извор непожељности у језику: инвазија туђица из енглеског, и вулгаризација стандардног језика, од стране београдске 'елите' (тамо обитавају, а одакле су само Бог зна). То је главни проблем, и зато се тиме морамо позабавити.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #44 у: 16.12 ч. 24.11.2011. »

Јесу.
Но Мађари су преузели мнооооооого више речи него од ми њих.Био сам пре месец дана у Будимпешти,и одмах сам приметио нешто занимљиво:њихова реч за улицу потиче од наше речи улица и пишу је utca.
И ми смо преузели ОГРОМАН број речи из бројних језика.Чини ми се да зато и постоји Вујаклија,да чисти језик.Некада то је код Срба покушало да уради Друштво србске словесности па је престало.
То су од Словена,колико је мени познато,уделали Хрвати,Бугари и Чеси.
Ми бисмо требали и те како а вала и Руси.
Твој превод речи чак је ОДЛИЧАН пријатељу,хвала много.Знао сам за реч штавише,само ми никада није пало на памет да је тако применим.Благодарим.
Није битно,али наша реч за одају је дворана.

Мађарски и Румунски речни фонд је минимум 20% словенског порекла. Румунски, посебно, је промењен и на граматичком нивоу.

Грешите као мислите да је то сврха Вујаклије. Нису никакав проблем досада позајмљене речи, али је проблем како их користимо. Проблем је да неко сматра 'едукацију' отменијом од 'образовања' или 'просвете'. Проблем је да не користе ове две последње речи као главне. А то што у језику имамо реч 'едукација', није. Значи, проблем лежи у употреби речи, и опхођењу према језику; А, знатно дубље, и у простачкој непросвешћености покондирених тикава и одрода. Са јесам присталица творбе домаћих речи, али не желим да се избацују речи попут 'челик' и сличне. Неке речи се требају ибацити (ако их уопште прихватамо као 'већ део језика', што ја не прихватам), попут речи 'бренд', којој је значење проширено на све и свашта (најчешће 'напором' наших политичких и медијских неписмењака). Више домаће речи морају имати предност, и државни органи и медији морају бити на челу те промене. Али под тим не мислим на неку чистку хрватског стила, која је болесна и разарајућа, већ ОРИГИНАЛАН СРПСКИ ПРИСТУП. НЕ занима ме шта раде 'чеси и хрвати', нити се њиновим језицима имало дивим. Ја желим солуцију која одговара нашем језику, а не неки потез инспирисан ИСТИМ ОНИМ СЕРВИЛНИМ И 'ОДРОСКИМ' осећањима која су нас и довела овде. МОЈ ЈЕЗИК није 'словенски корен', већ је српкси језик. зато ја не желим никакву поплаву нових речи, било да долазе из турског или словенских језика. Желим да се пре било каквог потеза има у виду да наш језик има више верзија књижевног језика, и да се те разлике огледају у речном фонду. То се мора очувати, исто као и дух нашег језика чији су део и поједине туђице. Зато, на првом месту, требамо да бринемо о догађањима у протеклих 20 година, и да исправимо нанете грешке. А што се тиче ситуације пре, неке речи ТРЕБА избацити, али можда више фаворитизовањем других, него потпуним 'прецртавањем' у речнику.
« Задњи пут промењено: 16.14 ч. 24.11.2011. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Тагови:
Странице: 1 2 [3] 4 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!