Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
10.52 ч. 17.05.2022. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 3 [4] 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Тисућа и хиљада  (Прочитано 52757 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #45 у: 21.00 ч. 24.11.2011. »

Цитат
Не слажемо се, јер ви заузимате позицију некога ко мисли (или барем изгледа као да мисли) да има право да кроји језик по својој вољи, и то све ради неког измишљеног идеала, који је ништа осим утопијске идеје. А сви знамо где воде утопије..

А шта је књижевни језик него ствар конвенције, договора, кројења? И никако да добијем конкретан одговор, зашто је по стандарду ијекавски, а није торлачки, а није икавски, чија је била воља такво „кројење“?

Цитат
Да ли је вас уопште брига за сопствени језик и за импликације ваших идеја (кад бисмо били довољно луди да их имплементујемо)? Да ли вас занимају последице, или вам је све што се уништи у процесу достизања неког вама подобног 'стандарда', само ќолатерална штета'? Ваше идеје не само да су нездраве фантазије, већ су и фантазије које би да униште све већ постојеће, и замене га нечим што ја лично, а верујем и многи други, НЕ ЖЕЛЕ (и то не само из жење да сачувамо садашње). Ако сте прочитали моје одговоре, У ЦЕЛОСТИ (као што сам ја ваше), онда бисте разумели да мој став није последица неке нездраве везаности за историју. Шта више, ја сам рекао да бих подржао реформу да сам живео у оно доба (доба Вука), и да бих сасвим био спреман напустити дотадашње књижевне језике. Објаснио сам и зашто, конкретно, подржавам БАШ САДАШЊИ књижевни језик, са варијантама које НЕ НАНОСЕ НИМАЛО ЗАБУНЕ у комуникацији.

Наравно да ме је брига за мој језик који се распада, отимају га, губи му се име, а ми нисмо ни свесни своје несвести, ваша излагања управо показују ту несвесност.
Забуна у комуникацији би била елиминисана и да је и икавски, и торлачки итд. уведен у стандард, према томе то није никакав аргумент.

Цитат
Јадно је и бедно од вас и сличних мислити да наш садашњи савремени кљижевни језик од нас прави неке 'варваре'. А ово остало што наводите је увредљиво и извртање онога што сам рекао. А кад смо већ ту, ми и имамо две заставе, и две химне (да ли се за вас Срби своде само на Србијанце? Постоји и Република Српска, а и доста других српских предела).
Тако су говорили и они који су хтели да избаце ћирилицу. Увели прво латиницу, па онда нам кажу 'избацимо ћирилицу, она је мање вредна и није 'светска''.

Хоћете ли ви да дате неки аргумент у прилог вашим етикетама „јадно, „бедно“ итд, или ћете баратати само етикетама?
Имамо ми и заставу Војводине, имамо грбове Београда, Новог Сада итд, али зна се на шта се мисли кад се каже српска застава и српски грб. Или ви то не знате? Као што нисте чули да је књижевни језик наддијалекатски, универзални за цело језичко подручје, нарочито на нивоу државе.

Цитат
Не давајте примере ако нисте сигурни да су одговарајући. До сада сте дали више примера, и сви су вам били препуни лажних чињница. Кажете да 'сви језици света устројени тако да је језички стандард један'. ГРЕШИТЕ. Амерички енглески, Британски енглески, Аустралски енглески, КАнадски енглески и.т.д. СВИ ИМАЈУ СВОЈА ПРАВИЛА и различиту употребу речи. СВИ имају јединствено локални фонд речи, који се не користи у осталим верзијама енглеског. И све четири верзије користе различита правила 'спеловања' (са тиме што су Аустралијска, британска и Канадска верзија, блискије).
ЗАТИМ, корејски: Једна норма у Јужној, друга у Северној и ТРЕЋА у Кини.
ЗАТИМ, немачки: Писање (спеловање) се разликује у трима државама. Негде, мислим, 1994. су увели заједнички стандард, али га мало људи прихвата, тако да се враћају на стари.
ЗАТИМ, шпански: Велике разлике међу европског и јужноамеричког шпанског. Мање разлике у писању, али изговор, као и употреба речи (чак и на најједноставнијем нивоу као 'ти/ви'), варирају.
ЗАТИМ, португалски: Разлике у писању (које су делом отклоњене успостављањем истог стандарда са ЗНАТНО ВИШЕ ДУБЛЕТА, што се своди на исто; Није била сврха одстранити разлике, већ само имати један правилник, који толерише разлике), изговору (и то стандардног језика, а не само дијалеката), речном фонду, и сличном.

КИНЕСКИ: Кинески језик има више дијалеката, али је књижевни језик махом базиран на мандаринском дијалекту. Тај књижевни језик НИЈЕ јединствен у свим кинеским територијама. У Кини се користе поједностављени знакови, на Тајвану се користе традиционални (пуни) знакови, ЗВАНИЧНИ изговор тог језика варира међу двема територијама, као и многе кованице створене после 1950-их. Затим следе Хонг Конг и Макај, где је књижевни језик поприлично близак мандариншком (нечу улазити у разлоге), али се пише традиционалним знаковима, и УВЕК СЕ ЧИТА КАНТОНИШКИМ (значи, за сваки знак употребе свој изговор, а не онај са севера Кине). Додатно, све више почињу да пишу по правилима кантонишког (или кантонског) дијалекта.

Значи, укратко, ви не познајете ситуацију у свету.

Ја сам лепо написао да je поготово на нивоу држава језички стандард један и јединствен. Овим примерима ви сте то само потврдили.
А сада упоредите то са ситуацијом у Србији, где српски језик има дупли двојни стандард. Где је аналог томе на земаљској кугли?
На подручју на ком се налазимо и у ситуацији у којој се налазимо, уместо да наш одговор буде збијање редова и хомогенизација на свим нивоима, па и на нивоу језика, ми као да идемо на руку онима који преуређују овај простор по неком својим замислима.
Уместо да наш одговор буде јединствен језички стандард како у матичној држави тако и свуда ван ње где се употребљава српски језик, ми себи дозвољавамо луксуз да нам наметнуте државне границе de facto постају границе стандарда.

Цитат
То је проблем само за малоумне. Ради се о два одвојена посма, и само две стварне варијанте, које после 3 минуте објашњења престају да буду проблем. И нико не користи и 'млеко' и 'млијеко', већ само једну од варијанти, па је ово обично преувеличавање. Да ли сте учили енглески, или неки други језик? Како ли сте само преживели сазнање да и 'color' и 'colour' значе 'боја'?

Ма баш лепо, два одвојена писма и два одвојена изговора. И, где је аналоган пример у свету? Може ли се тако нешто уопште назвати језичким стандардом?

Да ли ви знате да је у САД исправно само colour, а у Британији само color? Или можда мислите да је свеједно, whiskey или whisky, centre или center, итд?
Е па није свеједно и не може и једно и друго, такве ствари могу да прођу само код нас.
Сачувана
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #46 у: 21.38 ч. 24.11.2011. »

'А шта је књижевни језик него ствар конвенције, договора, кројења? И никако да добијем конкретан одговор, зашто је по стандарду ијекавски, а није торлачки, а није икавски, чија је била воља такво „кројење“?'

Добили сте одговор, али нисте прочитали (што би мени требао бити знак да ми не вреди писати). Али хајде опет.. Варијанте књижевног језика требају остати разумљиве, али и очувати нешто својих појединости. Торлачки је готово неразумљив за масе Србе (за мене дефинитивно), па не задовољава потребе комуникације. Икавски је крајње перифералан међу Србима.

'Забуна у комуникацији би била елиминисана и да је и икавски, и торлачки итд. уведен у стандард, према томе то није никакав аргумент.'

Онда немате искуства са торлачким, јер је он и те како неразумљив. Ја, лично, имам велике потешкоће са њим, и то чак и кад је доста поједностављен.

'Хоћете ли ви да дате неки аргумент у прилог вашим етикетама „јадно, „бедно“ итд, или ћете баратати само етикетама?'

Свакако. Јадно је и бедно од вас што своје тврње поткрепљујете нетачним 'чињеницама' (говорили сте о кинеском и.т.д., сваки пут са пуно грешака и погрешних схватања), и што ту илузију стања 'у свету' сматрате поводом да ми ИЗ КОРЕНА мењамо свој књижевни језик.
 
'Имамо ми и заставу Војводине, имамо грбове Београда, Новог Сада итд, али зна се на шта се мисли кад се каже српска застава и српски грб. Или ви то не знате?'

Не, драги господине, ви не знате, јер сте промашили тему. Нисам говорио о застави Војвидине, која никако није 'српска застава', већ о чињеници да имате државну заставу, са грбом, и народну (као и заставу Републике Српске), БЕЗ грба. То су вам две, можда и три заставе ако има разлике међу задњим двема.

'Као што нисте чули да је књижевни језик наддијалекатски, универзални за цело језичко подручје, нарочито на нивоу државе.'

Нема вајде причати са неким ко не чита шта пишете. Дао сам вам 5-6 примера да НИЈЕ КАКО КАЖЕТЕ, а ви опет по истом! Мислим, до сада би вас требало бити срамота... Не само да књижевни језик није јединствен на целом језичком простору ВЕЋИНЕ ЧАК И НАЈВЕЂИХ ЈЕЗИКА, већ није тако ни у случају неких држава (као делића ширег језичког простора). Кина, примера ради, има два писма у употреби (поједностављене карактере у унутрашњости, и традиционалне у Хонг Конг и Макају (који су саставни део Кине)). Затим, енглески језик НЕМА никакво тело за стандарде, па је заправо до вас да пишете како желите. У суштини, енглески језик је на таквом ступњу 'стандардизације', да ја сасвим слободно могу писати речи произвољно (мада ме други неће разумети), јер је све базирано на пракси и не постоје конкретни прописи.

'Ја сам лепо написао да je поготово на нивоу држава језички стандард један и јединствен. Овим примерима ви сте то само потврдили.'
Ви кажете једно, ја докажем да није тако, и ви онда 'лепо' кажете друго, и опет погрешите. Свезали сте се за то ко пијан плота, и што је најгоре, није тачно. Да ли сте ви учили географију? Где је Хонг Конг, где је Макај, КАО НЕ У КИНИ! Истој Кини која користи РАЗЛИЧИТ ЈЕЗИК ЗА ЧИТАЊЕ, и другачије писмо за писање? ЗАТИМ, Норвешка, која користи не два, већ 4-5 различитих верзија (сасвим неподударних и без међусобних веза). Ту је и мноштво других. Монголски се пише и ћирилицом, и монголском верзијом манчурског писма. Других примера има, али нећу дање наводити. НАРАВНО, ви заборављате да се једино екавица користи у Србији, али није битно... И да се користи и ијекавица, ваши ставови су без оправдања.

'А сада упоредите то са ситуацијом у Србији, где српски језик има дупли двојни стандард. Где је аналог томе на земаљској кугли?'

Ено вам аналога изнад. НЕ, заправо није сразмеран аналог, јер наша је ситуација НЕУПОРЕДИВО мање драстична него што бисте ви хтели да ми мислимо.

'На подручју на ком се налазимо и у ситуацији у којој се налазимо, уместо да наш одговор буде збијање редова и хомогенизација на свим нивоима, па и на нивоу језика, ми као да идемо на руку онима који преуређују овај простор по неком својим замислима.'

Ви сте још гори од њих, јер (желите да) 'преуређујете овај простор' по ВАШИМ замислима, и то изнутра. И не стварањем нечега новог, већ уништењем постојећег.

'Уместо да наш одговор буде јединствен језички стандард како у матичној држави тако и свуда ван ње где се употребљава српски језик, ми себи дозвољавамо луксуз да нам наметнуте државне границе de facto постају границе стандарда.'

Убеђен сам сада да незнате ни географију, ни чињенице о језику, а према тиме, ни пта нам је потребно. Да ли ви, господине, знате да је моја матична држава БиХ. Да ли сам ја од вас мањи Србин, можда (неки у Србији сигурно мисле тако, имам искуства, али врло мало, срећом. Наш народ није тако бедан) зато што ми Србија није матична држава?
Ви појма немате о границама стандрарда. Ијекавски се до скоро употребљавао не само у БиХ, Хрватској и Црној Гори, већ и у Источној Србији (Ужице, Нови Пазар). Зашто га не користе данас? Зато што су се нашли паметњаковићи коју су написали песмицу 'Није шија него врат' и сличне труле изданке наших читанко-склепаца, и збрисали ијекавски са територије Србије. Ја немам намеру да напуштам своју подверзију стандарда (а користим једу у писању, другу у говору, и понекад писању), нити од вас желим да напустите своју. Надам се да ћете имати довољно обзира да поступите исто.
Ваш став нема никакву основу. ВИ се залажете за непотребно разарање, јер неспоразума нема, традиција постоји, језик функционише. Уносите раздоре и немир, и да је неки други ијекавац наишао на сличне коментаре, био би увређен. Зато, ако сте збиља тако забринути за језик, окружење и све друго, оканите се ових глупости које су не само непотребне већ и непожељне.

'Ма баш лепо, два одвојена писма и два одвојена изговора. И, где је аналоган пример у свету? Може ли се тако нешто уопште назвати језичким стандардом?'

Аман, човече, да ли сте при себи? Као да говорим са зидом! Где је 'аналог' употреби Тајланђанког писма? Нико, АМА НИКО, други да не користи? Требају ли сада они напустити то писмо зарад постизања 'свето-ликости'? ЗАШТО ДА НЕ МОЖЕ? Два писма, примарно ћирилица, и две варијанте (од којих ви користие по једну). Живите у свету полупромишљених идеја, чија би имплементација у овом нашем, овоземаљском свету, нанела само сло и патњу. Баш као што комунизам не донесе ништа добро, баш као што ни капитализам не функционише без обимних мера обуздања, тако и ваше идеје у непромењеној форми не могу донети нимало добра.

'Да ли ви знате да је у САД исправно само colour, а у Британији само color? Или можда мислите да је свеједно, whiskey или whisky, centre или center, итд? '

ОПЕТ ПУСТО НЕЗНАЊЕ. ColoUR je БРИТАНСКО, ColOr je АМЕРИЧКО. (Побркали сте их). Да ли ви знате да је међу екавцима, екавски, а међу ијекавцима, ијекавси? То не помињете, нер не поткрепљује ваше аргументе.
И нисте у право у вези са енглеским спеловањем. Нема никаквог регулационог тела за енглески, тако да појединачни издавачи, појединачни уредници, појединачни писци, појединачни Универзитети, СВИ имају 'ХАУС СТИЛ' (своју приватну норму), која одступа од просечне норме. ИСТО је и у Немачком, где су настали проблеме које сам навео (а кисте прочитали, или се правите као да не знате). Исто је у кинеском, са ДВА ИЗГОВОРА, ТРИ ПОДВАРИЈАЦИЈЕ ИЗГОВОРА, и ДВА РАЗЛИЧИТА ПИСМА (која се разликују ДРАСТИЧНО, а не за неких мизерних пар слова).

'Е па није свеједно и не може и једно и друго, такве ствари могу да прођу само код нас.'

Пусто незнање, очито није 'само код нас', а и да јесте ШТА САД? Навео сам конкретно ЗНАТНО компликованији случај Кинеског и других језика.

И додатно, књижевни српски језик је за СВЕ Србе, а не само једну државу. То НИЈЕ државни стил, нити има везе са државом. Користи се варијанта најраспрострањенија на одређеној територији, и све је тако једноставно, а вас збуњује...
« Задњи пут промењено: 21.58 ч. 24.11.2011. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #47 у: 23.34 ч. 24.11.2011. »

Одговорићу по последњи пут свима,шта су Хрвати учинили можда је некима лоше,некима глупо,некима смешно,али чињеница је да је њихов језик испуњенији сада речима словенскога порекла.Усвајали су речи од западнословенских језика који су справљали речи на словенски начин без страног утицаја.Ево на пример речи ручник и летиште у чешкоме језику никако нису настале под утицајем на пример латинскога језика.
Ја сматрам да је "језичка чистка" преко потребна и за то се снажно залажем да би Перун громом требао да ме спичи да би ме смирио.Не мислим да су лоше учинили Хрвати.
Јасно је да се сви овде залажемо за чистији српски језик,али сам ја овде то "докусурио" што би се рекло.јесам,свестан сам тога.ШЛБ сам и тачка.
Ипак,ја сам у овај мој речник који састављам укључио веома мали број речи усвојених их тих западно и источнословенскких језика.Штавише,ево вам га кратак списак:
оцал-челик,летиште-аеродром,шапка-капа,димка-лула,огњеник (словеначки)-вулкан,исполин (бугарски)-џин.
И ја мислим да су то све речи кое сам ја прихватио од других словенских језика.Не слажем се са нечијим мишљењима,ја мислим да је међусобно усвајање словенских језика једино прихватљиво.Не знам стварно како су речи из турског,немачког,мађарског и грчког успеле да се прилагоде нашем језику када између њих нема ни трунке сличности,али је то мени веома незгодно.Једино су ми прихватљиве речи из словенских језика јер имају исти корен,словенски корен.
Ја не видим како може бити да су Хрвати тај препорођени језик створили са тим састојком немачкога,ти ми никако није јасно јер ја нигде не видим тамо немачки.Они кажу перило,ми кажемо veš mašina-од немачкога,само за пример.Довољно је речено.
И само још да додам,немојте се љутити на мене или ме гледати...читати попреко,немам зле намере,све моје намере су усмерене као најбоље за језик који сви овде штитимо,није ли тако?
И чисто да кажем када сте се већ дотакли тога питања,за српски језик НИКАКО НИЈЕ МОГУЋЕ одредити основно начело изговора,односно главно наречје.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #48 у: 00.57 ч. 25.11.2011. »

Одговорићу по последњи пут свима,шта су Хрвати учинили можда је некима лоше,некима глупо,некима смешно,али чињеница је да је њихов језик испуњенији сада речима словенскога порекла.Усвајали су речи од западнословенских језика који су справљали речи на словенски начин без страног утицаја.Ево на пример речи ручник и летиште у чешкоме језику никако нису настале под утицајем на пример латинскога језика.
Ја сматрам да је "језичка чистка" преко потребна и за то се снажно залажем да би Перун громом требао да ме спичи да би ме смирио.Не мислим да су лоше учинили Хрвати.
Јасно је да се сви овде залажемо за чистији српски језик,али сам ја овде то "докусурио" што би се рекло.јесам,свестан сам тога.ШЛБ сам и тачка.
Ипак,ја сам у овај мој речник који састављам укључио веома мали број речи усвојених их тих западно и источнословенскких језика.Штавише,ево вам га кратак списак:
оцал-челик,летиште-аеродром,шапка-капа,димка-лула,огњеник (словеначки)-вулкан,исполин (бугарски)-џин.
И ја мислим да су то све речи кое сам ја прихватио од других словенских језика.Не слажем се са нечијим мишљењима,ја мислим да је међусобно усвајање словенских језика једино прихватљиво.Не знам стварно како су речи из турског,немачког,мађарског и грчког успеле да се прилагоде нашем језику када између њих нема ни трунке сличности,али је то мени веома незгодно.Једино су ми прихватљиве речи из словенских језика јер имају исти корен,словенски корен.
Ја не видим како може бити да су Хрвати тај препорођени језик створили са тим састојком немачкога,ти ми никако није јасно јер ја нигде не видим тамо немачки.Они кажу перило,ми кажемо veš mašina-од немачкога,само за пример.Довољно је речено.
И само још да додам,немојте се љутити на мене или ме гледати...читати попреко,немам зле намере,све моје намере су усмерене као најбоље за језик који сви овде штитимо,није ли тако?
И чисто да кажем када сте се већ дотакли тога питања,за српски језик НИКАКО НИЈЕ МОГУЋЕ одредити основно начело изговора,односно главно наречје.

Износите бројне нетачности, и занемарујете чињеницу да је једном словенском језику исто тако битно да се чува од других словенских језика, колико је битно да је на опрезу од страних. Јер мала је шанса да ће словенски прерасти у германски језик (пре ће нестати), али је брло присутна опасност од прерастања и стапања са неким од словенсмих језика. То не мора бити потпуно стапање, али довољно је да се изубе посебне одлике и дух тог језика. Тако је данашњи словачки, који се могао разликовати од чешког далеко више (и то не насилно или вештачки), али је попримио све од чешког, тако да данас неки словаци осећају да им је језик инфериорни брат чешког.

И српски књижевни језик је једно време био изгубљен, у корист огавног мутатна-мешавине  црквенословенског, руског и српског. И за шта се ви залажете? Баш за исто то!

Желим д амој језик очува свој дух, да задржи све своје ваљане речи, а не прими туђе смеће. Не желим д амој језик буде изкасапљен сатаром неких чистунаца, као што се десило у Хрватској. Једноставно није исто уносити калкове САДА, и уносити их пре 100, 200 година. То је понижавајуће! И уноси туђи начин творбе речи у језик. Ви се можете дивити Чешком, и свака част чесима на томе што су препородили језик који је био на самој ивици смрти, али чињеница је да су у језик унели ОГРОМНЕ количине калкованих речи. Речи које су германске или латинске, а само им је рухо словенско (и то често не чешко). То је у реду за језик на измаку, и за период пре 100-200 година. То НИЈЕ уреду за један поносан народ који не жели бити копија неког другог.

Зато не одустајем од тога да НОВИ калкови морају бити МАЊИНА нових речи, а остатак мора бити или ваљано преузет, или скован код нас. Такође је неопходно у сложеним кованицама мало прикрити 'састојке', јер без тога нема нове речи. Требаће нам деценије ексклузивне употребe да би реч срасла са значењем, и то једноставно није изводљиво.

Кажете да нису справљене по страном узору. Па можда нису те две по немачком или латинском узору, али су без обзира стране. Да ли би ми сада требали уводити государсцтво, и сличне речи, и би ли то вама било прихватљиво зато што су то речи 'словенског' порекла?
И има пуно оних које јесу. Хрватски примери: Просвједовање (за протестовање), буквалан превод, затим тајник (секретар; а звучи као да је неко ко да је исповедник), и много других доследних превода, у стилу најгорих преводиоца. То не само да је вештачки (што само по себи није лоше, ако се има мере), већ и уноси дух страног језика и страног размишљања у језик.
Значи, ја се слажем да МОРА бити више опреза и бриге, али не желим да се ишта ради неумерено и без мудрости.

Перун? Надам се да нисте један од оних који се залажу за неки 'провратак' неким вештачким рекреацијама прошлости. Ни вери о којој су написане енциклопедије није могуће се подучити без директног преноса духа вере, што је могуће само ако имате приступ изворним верницима. Све остало су болесне фантазије нефовољно упућених..

Ви слабо схватате како језик функционише, а не знате ни шта су стварно словенске речи, јер како знате да ми нисмо, као што јесмо, примали стране реч далеко пре доласка на Балкан? Мислите да су све 'словенске речи' сигурно словенске?
И не схватате шта представља НАШЕ наслеђе, и олако га одбацујете. Разлике које деле српски од осталих словенских језика су сав његов идентитет. Уносити стране речи словенског корена је само козметички и наизглед 'чисто', а заправо представља нарушавање тих разлика које јесу сав идентитет језика. Српски језик није само језик словенских корена, већ је он СРПСКИ језик, са свим својим наслеђем. И знате ли ви колико давно су неће туђице ушле у језик? 'Стомак' се појављује још у хиландарском медицинском кодексу (негде 14.-15. век), Амин вероватно пре 12+ векова, парастос, исахист, Исус, елан, и.т.д. Ово су речи МОГ језика. Шта су причали неки праисторијски словени је њихова ствар. То је ЊИХОВ језик, а не наш. И садашње значење речи словенског корена су НАША значење. Да ли да их напустимо у корист неких старијих значења? Докле уназад да идемо?

Залажете се за празне снове, плод нездравих илузија о језику, народу и наслеђу. 

Цитат
Не знам стварно како су речи из турског,немачког,мађарског и грчког успеле да се прилагоде нашем језику када између њих нема ни трунке сличности,али је то мени веома незгодно.Једино су ми прихватљиве речи из словенских језика јер имају исти корен,словенски корен.
Немате пуно знања о језицима, јер у противном не бисте рекли да међу сродним језицима (од којих два јесу) нема  сличности. Како су речи позајмљиване? Зато што људи живе, и кад им неко каже 'барокни стил', они то посрбе фонолошки да постане разумно за њих, и то задрже као назив. Како бисте ви превели 'барокни стил', или 'Америка', или 'Кина'? Све су то 'туђице'. Како назвати 'Дунав', и.т.д. Нема 'чистог' језика о каквом говорите. То је само скелет од језика, отежан калковима, и осиромашен на пољима стила и нијанси значења.

Цитат
Ја не видим како може бити да су Хрвати тај препорођени језик створили са тим састојком немачкога,ти ми никако није јасно јер ја нигде не видим тамо немачки.Они кажу перило,ми кажемо veš mašina-од немачкога,само за пример.Довољно је речено.

Не видите јер не знате о језику. А довољно речено није, осим ако мислите да је перило калк, што НИЈЕ. Не разликујете ни то, а хтели бисте мењати језик!

Цитат
немам зле намере,све моје намере су усмерене као најбоље за језик који сви овде штитимо,није ли тако?

Не сумљам у ваше намере, али прихватите да заиста не знате довољно какко би се упуштали у овако сложен проблем. Нити познајете суштину језика, нита шта је језик, како се развија, како настају речи, како се пдомаћују; Не познајете нијансе значења речи, и то се одражава у вашим речима. НЕ КАЖЕМ ДА ЈА РАЗУМЕМЕ БОЉЕ ОД ВАС, али је чињеница да се ја залажем за нешто што не уништава, па могу и да будем будала, јер штета коју могу нанети је незната. Штета коју ви можете нанети је ОГРОМНА.
Цитат
...за српски језик НИКАКО НИЈЕ МОГУЋЕ одредити основно начело изговора,односно главно наречје.

Нервира ме када људи помешају 'српски језик' и 'савремени књижевни језик'. Ово други је ДЕО првог, а прво садржи и све дијалекте и историјске степене развоја. Ми овде говоримо о књижевном језику, јер никога није брига шта ви радите приватно. Тај књижевни језик има ЈАСНА ПРАВИЛА ИЗГОВОРА, која показују акценти. Ту нема никакве забуне, будите сигурни.

« Задњи пут промењено: 01.27 ч. 25.11.2011. од s.z. » Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #49 у: 09.40 ч. 25.11.2011. »

Цитат
Добили сте одговор, али нисте прочитали (што би мени требао бити знак да ми не вреди писати). Али хајде опет.. Варијанте књижевног језика требају остати разумљиве, али и очувати нешто својих појединости. Торлачки је готово неразумљив за масе Србе (за мене дефинитивно), па не задовољава потребе комуникације. Икавски је крајње перифералан међу Србима.
Е ово је добро, „варијанте књижевног језика требају остати разумљиве“. А опет, икавски је перифералан, па нема везе што је разумљив. А не знам шта је са косовско-ресавским, које је оправдање за њега?
Иначе, данас се на основама „крајње перифералног“ икавског, прави буњевачки језик, и то у режији САНУ.

Цитат
Онда немате искуства са торлачким, јер је он и те како неразумљив. Ја, лично, имам велике потешкоће са њим, и то чак и кад је доста поједностављен.
Мени је нпр. торлачки изузетно разумљив, а ето, од говорника торлачког се очекује да како ви рекосте негде горе, „изврше пластичну хирургију и да изгледају исто као сви остали“.
Зар ви не примећујете да скачете сами себи у уста бранећи неодбрањиво?
Или ћемо имати један говорни стандард, или ћемо имати „демократију“, а ваше приче око разумљивости, перифералности и слична безвезна оправдања ничему не служе, или ћемо да извршимо пластичну хирургију да сви будемо као један, на нивоу језика или бар државе, или нећемо, ту средине не може да буде и ни у једном другом примеру је нема.
Цитат
Свакако. Јадно је и бедно од вас што своје тврње поткрепљујете нетачним 'чињеницама' (говорили сте о кинеском и.т.д., сваки пут са пуно грешака и погрешних схватања), и што ту илузију стања 'у свету' сматрате поводом да ми ИЗ КОРЕНА мењамо свој књижевни језик.
Да ли у Кини кинески језик има један стандард или не? Мандарински кинески има пар стотина милиона говорника, па опет није по стандарду.
Цитат
Нема вајде причати са неким ко не чита шта пишете. Дао сам вам 5-6 примера да НИЈЕ КАКО КАЖЕТЕ, а ви опет по истом! Мислим, до сада би вас требало бити срамота... Не само да књижевни језик није јединствен на целом језичком простору ВЕЋИНЕ ЧАК И НАЈВЕЂИХ ЈЕЗИКА, већ није тако ни у случају неких држава (као делића ширег језичког простора). Кина, примера ради, има два писма у употреби (поједностављене карактере у унутрашњости, и традиционалне у Хонг Конг и Макају (који су саставни део Кине)). Затим, енглески језик НЕМА никакво тело за стандарде, па је заправо до вас да пишете како желите. У суштини, енглески језик је на таквом ступњу 'стандардизације', да ја сасвим слободно могу писати речи произвољно (мада ме други неће разумети), јер је све базирано на пракси и не постоје конкретни прописи.
Да сте икада били у Хонг-Конгу или Макау знали бисте да вам је за посету истима потребна хонконшка одн. макаоска виза и да они функционишу као потпуно независне државе.
А што се тиче енглеског језика, пробајте да у Британији издате публикацију где ћете писати поједностављено (нпр. изостављати дуплирана слова у речима типа biggest и сл.)
Цитат
Ви кажете једно, ја докажем да није тако, и ви онда 'лепо' кажете друго, и опет погрешите. Свезали сте се за то ко пијан плота, и што је најгоре, није тачно. Да ли сте ви учили географију? Где је Хонг Конг, где је Макај, КАО НЕ У КИНИ! Истој Кини која користи РАЗЛИЧИТ ЈЕЗИК ЗА ЧИТАЊЕ, и другачије писмо за писање? ЗАТИМ, Норвешка, која користи не два, већ 4-5 различитих верзија (сасвим неподударних и без међусобних веза). Ту је и мноштво других. Монголски се пише и ћирилицом, и монголском верзијом манчурског писма. Других примера има, али нећу дање наводити. НАРАВНО, ви заборављате да се једино екавица користи у Србији, али није битно... И да се користи и ијекавица, ваши ставови су без оправдања.
Шта да вам кажем, осим да се у кинеској амбасади распитате да ли вам за Хонг Конг треба виза.
Могнголски језик се у Р. Монголији пише искључиво ћирилицом, а у Кини, тачније кинеској провинцији Унутрашња Монголија се пише старим монголским писмом. И ту нема мешања ни могућности избора, граница држава је граница стандарда.
Даље, ако не можете да одете до Хонг Конга, отиђите до Пријепоља или Нове Вароши, тамо људи говоре ијекавицом, али им из неког разлога држава Србија то не уважава, па су присиљени да РТС, који плаћају слушају на екавици, школски уџбеници су им на екавици итд.
А замислите, по правопису српског језика, који је важећи у Србији, екавица и ијекавица су „равноправне“, ма шта то значило.
Цитат
Ено вам аналога изнад. НЕ, заправо није сразмеран аналог, јер наша је ситуација НЕУПОРЕДИВО мање драстична него што бисте ви хтели да ми мислимо.
Где, који је аналог?
Цитат
Убеђен сам сада да незнате ни географију, ни чињенице о језику, а према тиме, ни пта нам је потребно. Да ли ви, господине, знате да је моја матична држава БиХ. Да ли сам ја од вас мањи Србин, можда (неки у Србији сигурно мисле тако, имам искуства, али врло мало, срећом. Наш народ није тако бедан) зато што ми Србија није матична држава?
Ви појма немате о границама стандрарда. Ијекавски се до скоро употребљавао не само у БиХ, Хрватској и Црној Гори, већ и у Источној Србији (Ужице, Нови Пазар). Зашто га не користе данас? Зато што су се нашли паметњаковићи коју су написали песмицу 'Није шија него врат' и сличне труле изданке наших читанко-склепаца, и збрисали ијекавски са територије Србије. Ја немам намеру да напуштам своју подверзију стандарда (а користим једу у писању, другу у говору, и понекад писању), нити од вас желим да напустите своју. Надам се да ћете имати довољно обзира да поступите исто.
Ваш став нема никакву основу. ВИ се залажете за непотребно разарање, јер неспоразума нема, традиција постоји, језик функционише. Уносите раздоре и немир, и да је неки други ијекавац наишао на сличне коментаре, био би увређен. Зато, ако сте збиља тако забринути за језик, окружење и све друго, оканите се ових глупости које су не само непотребне већ и непожељне.
Шта мене брига која је ваша матична држава, што се мене тиче можете живети и на Мадагаскару, ваљда је важно која је матична држава српског народа.
А по аналогији вашем питању да ли сте мањи Србин од мене, да ли је онај из Пирота можда мањи Србин јер му је говор апсолутно ван стандарда?
И опет, ијекавски се и данас употребљава у говору западне и југозападне Србије.
И на крају, шта мене брига што би неки  ијекавац био увређен, можда се Пироћанци и Нишлије осећају увређени деценијама, можда се Пријепољци осећају увређени, али опет, јасно им је да је то мала жртва за општу ствар и колектив.
Због чега бисмо поштовали право ијекаваца на своју посебност (и то само ван Србије), а не поштумемо право других на то исто?
Управо то води у раздоре и урушавање колектива.
Цитат
Аман, човече, да ли сте при себи? Као да говорим са зидом! Где је 'аналог' употреби Тајланђанког писма? Нико, АМА НИКО, други да не користи? Требају ли сада они напустити то писмо зарад постизања 'свето-ликости'? ЗАШТО ДА НЕ МОЖЕ? Два писма, примарно ћирилица, и две варијанте (од којих ви користие по једну). Живите у свету полупромишљених идеја, чија би имплементација у овом нашем, овоземаљском свету, нанела само сло и патњу. Баш као што комунизам не донесе ништа добро, баш као што ни капитализам не функционише без обимних мера обуздања, тако и ваше идеје у непромењеној форми не могу донети нимало добра.
Ама какво примарно и секундарно писмо, чему уопште служе два писма у једном језику осим изазивању конфузије, непосразума, сукоба и раздора?
Цитат
Пусто незнање, очито није 'само код нас', а и да јесте ШТА САД? Навео сам конкретно ЗНАТНО компликованији случај Кинеског и других језика.
Ајмо још једном питање, да ли је мандарински кинески, са неколико стотина милиона говорника у Кини, да ли је по стандарду или није?
Цитат
И додатно, књижевни српски језик је за СВЕ Србе, а не само једну државу. То НИЈЕ државни стил, нити има везе са државом. Користи се варијанта најраспрострањенија на одређеној територији, и све је тако једноставно, а вас збуњује...

Е ово је тек бисер, користи се варијанта најраспрострањенија на одређеној територији...
Којој територији? Ко је дефинисао територију? Зашто Пријепоље и Нова Варош немају право на ијекавски који је иначе по стандарду?
Зашто Торлаци немају право на говор своје територије, чак ни на територију на којој би торлачки био стандардни. Ко је то одредио?
Шта тек рећи о територијама на којима се меша екавски и ијекавски.  Смејурија, хоћемо ли да се поделимо тако што ће се свако село држати свог говора и свог изговора, хоћемо ли да омеђавамо територије са „најраспрострањенијим варијантама“?
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #50 у: 09.45 ч. 25.11.2011. »

Цитат
Једноставно није исто уносити калкове САДА, и уносити их пре 100, 200 година. То је понижавајуће! И уноси туђи начин творбе речи у језик. Ви се можете дивити Чешком, и свака част чесима на томе што су препородили језик који је био на самој ивици смрти, али чињеница је да су у језик унели ОГРОМНЕ количине калкованих речи. Речи које су германске или латинске, а само им је рухо словенско (и то често не чешко). То је у реду за језик на измаку, и за период пре 100-200 година. То НИЈЕ уреду за један поносан народ који не жели бити копија неког другог.
Морам и на ово да одговорим.
Пре 200 година је за људе који су тада живели то било САДА, као што ће сада за оне који ће живети касније ово данас бити пре 200 година, тако да то није никакво оправдање..
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #51 у: 10.43 ч. 25.11.2011. »

Пре 200 година је за људе који су тада живели то било САДА, као што ће сада за оне који ће живети касније ово данас бити пре 200 година, тако да то није никакво оправдање..
У потпуности се слажем са тобом!
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #52 у: 11.11 ч. 25.11.2011. »

СЗ.
Прво узми у обзир да сам ја још увек гимназијалац и да није уопште могућно да имам неко стручно знање језика,то просто не можеш очекивати од младића од 17 година.
Друго,овде није питање мога "незнања",већ неслагања,и то јаког неслагања.
Српски језик није у опасности од тога да буде стопљен са било којим другим словенским језиком али јесте у опасности од тога да се претвори у изопачен облик енлгескога језика кроз који век.Мислим да усвајање мало речи из словенских језика,попут већ наведених јер благотворно а не лоше.ЗАБОГА СТО МУ ГРОМОВА,АКО МОЖЕМО ЦЕО РЕЧНИК ТУЂИЦА ИЗ СКРОЗ СТРАНОГ ЛАТИНСКОГ И ГРЧКОГ ЈЕЗИКА ДА ПРУЕЗМЕМО,ДЕСЕТАК РЕЧИ ИЗ БРАТСКИХ ЈЕЗИКА НЕ МОЖЕ БИТИ ШТЕТНО,то је просто глупо.
Не прихватам да грчки и латински језик и други са њима могу чинити српски језик ма како да су речи гласовно прилагођене српском,то је мој став,моје мишљење које га ћу се држати.Обичан необразован народ је осмислио језик,а није имао књиге,нити било каква сведочанства о високој образованости.То сасвим довољно говори.
Ја мислим да је "мешавина" језика,рускословенски како га зваше,била прилично добра,мана је била у писму и жалосној судби народа који није био образован.Ипак тај језик је звучао веома лепо и отмено ако мене питате.
Государство не треба уводити јер није потребно,али ми занемарујемо употребу речи господарство (у хрватском то је привреда,код нас би то могло да има значење као и реч власт на пример).
Види,ако можемо из потпуно страних језика да примамо речи које су смешне као ето на пример стомак,зашто не бисмо примили и реч оцал,димка илити огњеник?То не могу да схватим сада код тебе,објасни ми то,зашто је у реду да узмемо латински а не словенски?
Е сад,што спомену ово за ово разно усвајање речи.То знам да се збило,али то је било јако давно,и те ректе словенске усвојеница су мени прихватљиве.Нисам глуп као што баш мислиш.Ево примери речи које су можда усвојеница за словенски:мост и рај.Ипак,столећа су учинила да те речи постану ипак саставни део словенских језика.
Моје наслеђе је измешано са страним,али мој језик,по моме мишљењу,не може бити сачињен од других језика.И ту стављам тачку,јер схватам да ти тврдиш супротно,али ми не доказујеш тим тврдњама да грешим.Грчка реч буквално може чинити српски језик,али она није српска,она је туђица-од туђине,страна,не наша.
Споменуо си стомак.Нисам знао да је од толиких давнина та реч дошла до нас,али зашто рећи стомак када ми имамо већ две речи као замену:трбух и утроба?
Прасловени?Пријатељу,заустави се,није то њихова ствар,то је НАША СТВАР јер ми мсо потомци тих Прасловена,ми јесмо ти Прасловени,то је чињеница.Тај језик је претеча нашега.Грчке речи могу бити речи које сада чине твој језик али оне нису твој језик,не знам колико си то добро схватио сада,али тако је.Чинити и бити нешто није исто.Иначе Исус је властито име које не можеш променити,али парастос?Литургија?Не...то није српски,то је грчки,хелански језик.Ићи уназад када скренемо са пута није лоше.
Да објединим моје писање,не слажемо се али са мразумео углавном твоје тврђење,мада не разумем баш у потпуности твоја осећања ненаклоности пема словенским језицима.
И ово за Перуна?Мислим да сам ту створио неспоразум.Ја сам хришћанин,али не уобичајен православац,ја имам своје личне и особито виђење вере,не оно по цркви православној,или било којој,већ сам прихватио неке тврдње из других вера,нарочито будистичке,на пример о поновноме рођењу.
Разлог због кога спомињем Перуна јер се такође занимам за старословенско веровање,дакле и словенско многобоштво.Смета ли ти и то,што хоћу да спречим заборав словенских веровања?Мислиш ли да сам болестан,глуп,злонамеран,луд?
У твојим примедбама је очито велико напрезање и притисак,и донекле љутња.Не видим зашто,ово би требала да буде мирна расправа,подела мишљења и знања,а ту нема разога за гнев.Само се опусти и пиши,без икаквога беса,молим те?
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.955



WWW
« Одговор #53 у: 11.21 ч. 25.11.2011. »


Прво узми у обзир да сам ја још увек гимназијалац и да није уопште могућно да имам неко стручно знање језика,то просто не можеш очекивати од младића од 17 година.



С обзиром на обзир на који се позиваш, ипак ће бити да је ту у питању већма незнање, мада има и младалачке наивности (види: http://vokabular.org/?lang=sr&search=наивност, намерно сам употребио туђицу) и младалачког успаљивања.
Сачувана

ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #54 у: 11.32 ч. 25.11.2011. »

Ово је учинило да се кикоћем.
Ако је незнање,биће потребно да ми се укаже на то што грешим.Ако је једино то у чему "грешим" моја живост око питања позајмљеница,онда ће себе радо и поносно прозвати малоумником.
Искрен да будем,само сам чекао да неко напише да је у питању тај младалачки жар,и надао сам се да хоће јер сам хтео истаћи да јесам млад,имам жар у себи,али не бих то назвао "успаљивањем".
Ипак смо ми млади ти који чине будућност земље,и треба нам та ватра (сумњам да је то албанска реч како неки тврде) како бисмо ишта учинили у животу,за своје или опште добро.
Назови ме детињастим,простодушним и приглупим-ограниченим,али лоше дело не чиним.Из мога угла,моје мишљење је мој став а не незнање.Ако је незнање,онда очекујем од паметнијих да ме просветле.До сада је,чини ми се,дошло само до неслагања.
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #55 у: 17.33 ч. 25.11.2011. »

Цитат
Е ово је добро, „варијанте књижевног језика требају остати разумљиве“. А опет, икавски је перифералан, па нема везе што је разумљив. А не знам шта је са косовско-ресавским, које је оправдање за њега?
Иначе, данас се на основама „крајње перифералног“ икавског, прави буњевачки језик, и то у режији САНУ.

Ви не обраћате пажњу на оно што говорим. Екавски и ијекавски подстандарди су међусобно разумљиви, и доста широко распрострањени. Икавски је чак и у такозваном 'хрватском'  на периферији, а не међу онима који са ДАНАС сматрају Србима (сви ми знамо историју и колико су мутне или чисто фабриковане нке хрватске тврдње и претензије, али немамо тај луксуз да се о томе сада забављамо претерано. То је помало као исправљање криве Дрине... барем тренутно). Зато није било у реду унети тако мало заступљен ПОТЕНЦИОНАЛНИ подстандард.
Што се Торлачкок тиче, већ сам рекао.
Што се косовско-ресавског тиче, он се превише разликује од ијекавског и екавског. Екавски и ијекавски књижевни стандарди су у основи скоро исти, са јединим запажајнијим изузетком оног -е-/-ије-, и разлика у речном фонду (понајвише оном свакодневном). Једноставно не знам о томе које одлике косовско-ресавског су се могле унети у стандард, чак и ако занемаримо чињеницу да то није никако велики дијалекатски простор (па ни онако није пуноправан кандидат), а да се кљижевни језик не сроза на дијалекатски ниво (запамтите да ни ијекавски књижевни језик није исти као дијалекти ијекавског подручја, и да кад би унели одлике косовско-ресавског, морали би унети и више одлика других дијалеката. То онда не би биле под-верзиеј истог, већ различите ствари). А ту је и чињеница да је тај дијалект био под великим међусобним утицајаем других језицика региона. Значи, није баш довољно чисто сропски (зато су оникоји су могли стандард тражили ван тог региона (и Бугари, и Румуни (колико су могли); Македонци и Албанци нису могли, јер им је језички простор сав под тим утицајем)).

Цитат
Мени је нпр. торлачки изузетно разумљив, а ето, од говорника торлачког се очекује да како ви рекосте негде горе, „изврше пластичну хирургију и да изгледају исто као сви остали“.
Зар ви не примећујете да скачете сами себи у уста бранећи неодбрањиво?
Или ћемо имати један говорни стандард, или ћемо имати „демократију“, а ваше приче око разумљивости, перифералности и слична безвезна оправдања ничему не служе, или ћемо да извршимо пластичну хирургију да сви будемо као један, на нивоу језика или бар државе, или нећемо, ту средине не може да буде и ни у једном другом примеру је нема.

Не, једини који ускаче себи у уста сте ви, својим сталним искривљивањем онога што сам рекао, и употребом нетачних 'чињеница' (још не видим ни речи о томе).
Ви испољавате огромно незнање по овим питањима. Немате појма ни шта је књижевни језик, ни које потребе мора задовољити, ни како настаје. Књижевни језик мора задовољавати потребе неотежане комуникације (зато што 'демократија', како је описујете, уноси непрестане забуне), али мора и задржати дух језика. Књижевни језик, такође, мора бити чуван, и када је одомаћен не може бити мењан кад год неки Радашин или Милашин то пожеле.
Убеђен сам да или не читате шта сам написао, илу сте сувише тврдоглави да прихватите. Већ вам је објашњено да су разлике незнате. Већ је показана ваша тврдња да је 'свугде тако', ЛАЖНА и НЕТАЧНА, али ви настављате. Зар немате нимало стида? Дао сам вам примере 7-8 језика, али ви настављате по истом.

Цитат
Да ли у Кини кинески језик има један стандард или не? Мандарински кинески има пар стотина милиона говорника, па опет није по стандарду.

Шта вам је, човече? Па ако до сада нисте разумели, никада нећете. Да ли ви уопште имате представе о томе шта је држава, а шта је језик?
НЕ, Кина НЕМА један стандард. У Хонг Конгу се користе ТРАДИЦИОНАЛНИ знакови, а у остатку Кине  УПРОШЋЕНИ. У ХК и Макају се користи мешавина мандаринског и кантонишког језика у писању (у остатки Кине чусто мандарински), али се све чита на кантонишком, а у остатку кине по мандаринцким правилима. Ако сада не разумете, за вас нема наде у пољу СТВАРНЕ лингвистике и географије.

Цитат
Да сте икада били у Хонг-Конгу или Макау знали бисте да вам је за посету истима потребна хонконшка одн. макаоска виза и да они функционишу као потпуно независне државе.
А што се тиче енглеског језика, пробајте да у Британији издате публикацију где ћете писати поједностављено (нпр. изостављати дуплирана слова у речима типа biggest и сл.)
Цитат

Е, видите, био сам (студирао сам тамо 3 месеца), и зато ћу вам рећи да ви нисте, јер није потребна ВИЗА, већ ПРОПУСНИЦА и пријава (а то би знали да сте били), како не би дошло до масовног уплива досељеника. Оно што географски непоросвећена особа као ви не зна је да је ИСТО ПОТРЕБНО И ЗА КРЕТАЊЕ УНУТАР ОСТАТКА КИНЕ, ако идете из руралних у урбане средине.  Зато, драги Радашине, морам вам поручити да износите лажи.
Цитат
пробајте да у Британији издате публикацију где ћете писати поједностављено (нпр. изостављати дуплирана слова у речима типа biggest и сл.)
Не, па сада је очигледно да немате знања о страним језицима, нити географији, нити лингвистиви. Да имате, знали бисте да нико на овој планети 'bigger' не пише као 'biger'. Ко вас је учио енглеском НЕ ЗНАМ, али вас није научио јер сте неписмени.. А што се штампања тиче, вими да немате појма ни о томе, јер у Бритнији НЕМА регулација које вам забрањују да штампате произвољно (једино што вас спречава је могућност да вам нико неће купити књигу, што не представља никакву забрану), што се и чини. На Оксфордском универзитету, и у њиховим публикацијам, примера ради, користе ИСКЉУЧИВО 'organiZe', док је у остатку Британије устањеније 'organiSe'. Многи у британији их окривљују да су се 'поамериканили', али то ни није случај.

Значи, све у свему, не знате ни енглески ни Кину, а говорите о њима..

Цитат
Шта да вам кажем, осим да се у кинеској амбасади распитате да ли вам за Хонг Конг треба виза.
Могнголски језик се у Р. Монголији пише искључиво ћирилицом, а у Кини, тачније кинеској провинцији Унутрашња Монголија се пише старим монголским писмом. И ту нема мешања ни могућности избора, граница држава је граница стандарда.
Даље, ако не можете да одете до Хонг Конга, отиђите до Пријепоља или Нове Вароши, тамо људи говоре ијекавицом, али им из неког разлога држава Србија то не уважава, па су присиљени да РТС, који плаћају слушају на екавици, школски уџбеници су им на екавици итд.
А замислите, по правопису српског језика, који је важећи у Србији, екавица и ијекавица су „равноправне“, ма шта то значило.

Опет ви по старом. Покажем да имишљате, а ви онда то игноришете, или скроз промените тему. И ко то још у Србији користи ијекавски, реците ми?
А што се Монголског тиче, нисте у праву. Верзију ћирилице користе на рачунарима, ислично, јер је скоро немогуће користити монголски. Монглска верзија манчурског писма је таква да се мора писат одозго на доле,  и са десна налево. Зато монголи, као мали народ, немају тај луксуз да користе изворно писмо на рачунарима. Али они га свакако користе у свим другим приликама.

Хонг Конг: Не глумите као да сте били, јер очито нисте даље од амбасаде. Ја јесам био (живим у Аустралији), и знам шта је потребно, а то је путна пропусница. Иста она која је потребна да путујет ван туристичких зона унутар Кине. На пример, не можете тек тако посетити неко село (ако вам се баш иде). Морате обавестити полицију и остале органе (сада и не морате директно причати са њима; Хотелско особље се побрине о томе).

Што се Пријепоље и.т.д. Да, као и екавци у, рецимо, Републици Српској, морају се задовољити (ако им уопште смета) потребама већине. Ту је наравно и чињеница да су екавски и ијекавски део ЈЕДНОГ ЈЕЗИКА (да ли сте то знали, Радашине?), па ми, као остатак Српства (или Срби минус Радашин), не доживљавамо екавски као 'страни' или 'напетнут'. Нису сви тако ускогруди, и немају потребу да ситничаре.

Цитат
Шта мене брига која је ваша матична држава, што се мене тиче можете живети и на Мадагаскару, ваљда је важно која је матична држава српског народа.

Не љути се Радашине. И са незнањем се живи.. некако..
Република Србија није матична држава Срба, Радашине. Ми нисмо Хрвати, нити Бугари, нити ни Енглези. Ми живимо на већем простору од памтивека, и повезани смо са свим својим државама (од који тренутно имамо Републику Српску, Републику Србију, и (у мањој мери због оних на снази), Црну Гору. Ако се то вама не допада, жалим, али Срби НИСУ Србијанци, већ само могу ДОДАТНО бити Србијанци.

Цитат
А по аналогији вашем питању да ли сте мањи Србин од мене, да ли је онај из Пирота можда мањи Србин јер му је говор апсолутно ван стандарда?
И опет, ијекавски се и данас употребљава у говору западне и југозападне Србије.

Опет извлачите из контекста. Карактеристично је то за оне који се ослањају на прљаве тактике..
Ниједан народни говор није 'стандардан'. Књижевни језик је изграђен на подлози постављеној од стране Вука Караџића (и неких ранијих, али он је био кључан). Временом је из тога израстао садашњи књижевни језик, који је наразумнији и најсвеобухватнији што је могуће.  Торлачки није могао бити уврштен, јер није довољно разуман за остале. Тиме се отежава комуникација са остатком Српства. НАРАВНО, и њима је било тешко савладати стандард, али то је цена чињенице да су далеко мања група.

Цитат
И на крају, шта мене брига што би неки  ијекавац био увређен, можда се Пироћанци и Нишлије осећају увређени деценијама, можда се Пријепољци осећају увређени, али опет, јасно им је да је то мала жртва за општу ствар и колектив.
Због чега бисмо поштовали право ијекаваца на своју посебност (и то само ван Србије), а не поштумемо право других на то исто?
Управо то води у раздоре и урушавање колектива.

То и јесте жалосно, драги господине, јер вас очито није брига за било кога од нас. Све што вам је битно су ваше куле у облацима.
Нисте били ни у Нишу, уверен сам, јер да јесте знали бисте да већина Нишлија у граду говори на начин близак стандарду (ЗНАМ, јер сам тамо живео 10 година). Уосталом, ни особа у Требињу, рецимо, у говору неће увек рећи 'хоћу', већ ''оћу', и слично, што значи да народни језик свуда варира од стандарда. Али то ви не разумете, јер бркате појмове. Вама су термини 'српски језик' и 'српски књижевни језик' нејасни, па зато и скакућете са дијалеката на књижевни језик, и обратно.

Искрено, жао ми вас је...
Ко сте ви да поштујете права ијекаваца? Кад сте тако заинтересоване за 'мали компромис', пређите ви на ијекавски, и готово. Али не, јер за разлику од вас ја нисам довољно бахат и неупућен да вам то затражим. По хиљадити пут, књижевни и народни језик су одвојене целине (које су део целог српског језика). У писању, јавном иступању, и другде ако желите, се користи стандардни језик (писање и изговор, колико сте у стању), а у свакодневном говору сви користимо своје дијалекте (то чинима ја и чини већина људи, а за вас не знам). На то се никоме не сме ускраћивати право.

Затим следи књижевни језик. Он је већ формиран, и има своје наслеђе, па се може мењати само ако задаје проблеме, а не задаје. Књижевни језик је такав да дозвољава подваријанте у оној мери до које не долази до нејасноћа и озбиљног ометања у комуникацији. Особа из, рецимо, Ужица, која посети торлачке пределе (а не говорим о Нишу у коме, као што не знате, се више и не користи. Користи се мешавина стандарда и локалног, баш као и свугде друго (мало ко користи само стандард, а нико дотакнут књигом не користи само дијалект)), ће се уверити да комуникација НЕ ИДЕ глатко. То и јесте разлог што торлачки, који нема ни све акценте, није ушао у књижевни језик. У осталом, нису ушли ни остали дијалекти онако како мислите, самоелементи ширих наречја. Тако смо добили стандард који се не разликује по ичему осим е/(и)је, речима попут мрква/шаргарепа, и сличним ситницама, које не уносе МИНИМАЛНЕ НЕЈАСНОЋЕ (које, кад смо већ ту, уносе и 'велике речи' попут 'офталмологија', ако их не зна читалац, али то није разлог да се избаце), лако одстрањљиве минималним образовањем.
Што се тиче примене ијекавског и екавског, лицемерно је да се жалите како су ијекавци у Србији 'приморани екати', када се сами залажете за уништење ијекавске подверзије књижевног језика.
Реалност је таква да се граница мора негде исцртати, и нико од нас нема са тим проблема (говорим као ијекавац који је дуго живео у Србији), јер је и екавски део нашег књижевног језика. ДРУГО што занемарујете, а узрок тога је ваше бркање појмова, је чињеница да се ијекавцу у Србији школују у екавском подручју, те да је њихов НАРОДНИ језик ијекавски, а КЊИЖЕВНИ писани језик, екавски (због стицаја околнисти, исто важи и за мене). Ми са тиме немамо проблема, а на вама није да нам говорите да имамо јер нисте један од нас.

Цитат
Ама какво примарно и секундарно писмо, чему уопште служе два писма у једном језику осим изазивању конфузије, непосразума, сукоба и раздора?

Какава напетост...
Само они малоумни могу бити збуњени. Ако вам је тешко снаћи се у језику са два писма од по тридесет слова (и мање кад се узму у обзир преклапања), јадни ви! Наравно, није вам тешко него се правите. А ово је од трећеразреден важности за цели аргумент.
Чињеница је да је латиница дуги кориштена, и не сме се забранити. НАРАВНО, Ћирилица је наше основно изворно и историјско писмо, и као одлика наше културе МОРА се чувати, и ја сам негде изнад већ изнео како би по мени било идеално да буде тај однос међу писмима. Нећу понављати све, али ћирилица као главно писмо у државној сфери и школству, обустава даљег штамања ћириличне и лариничне верзије, које као да поручује да сама ћирилица није довољна (управо то и поручује, и то је неприхватљиво). Затим, на знаковима (било 'билбордима' или натписима) треба преовладавати ћирилица. Даље од тога не треба ићи. Није прихватљиво да се запичиње неки лов на вештице (оне који пушу латиницом). То није у духу нашег народа, и налик је на малтретирање Срба у раним данима комунизма (а и краљевине).

Колектив урушавате ви, и слични. Урушавате га стварањем свађа око измишљених проблема (који су проблеми само у вашим главама, а не у стварности).

Цитат
Е ово је тек бисер, користи се варијанта најраспрострањенија на одређеној територији...
Којој територији? Ко је дефинисао територију? Зашто Пријепоље и Нова Варош немају право на ијекавски који је иначе по стандарду?

Знате ви добро, али немате довољно стида да не постављате одговорена питања. Екавски и ијекавски су једнаке подверзије стандарда, али је се не може увек задовољити потреба. Не живе ијекавци само у 'Новој Вароши'. Знате ли колико је избеглица широм Србије? Црбија је на првом месту екавко подручје, и зато се у свим школама користе уџбеници на екавском. То не представља никакву препреку. Ја сам се школовао у екавском подручју, што нимало није нашкодило мом познавању ијекавског (нити књижевног, нити мог родног дијалекта). Опет се назире ваше мешање појмова књижевног и народног језика, и опет тражите неке одлуке на нивоу закона. Али ово је језик, и ствари су увек мутне и просечне, и ради се најбоље што се може.

Цитат
Зашто Торлаци немају право на говор своје територије, чак ни на територију на којој би торлачки био стандардни. Ко је то одредио?

Ово постаје репетативно. Већ вам је одговорено зашто више одлика тог дијалекта није ушло у књижевни језик (ниједан дијалект није цели пресађен у стандард), а што се тиче употребе свакодневног језика, могу користити и кинески ако желе.

Цитат
Шта тек рећи о територијама на којима се меша екавски и ијекавски.  Смејурија, хоћемо ли да се поделимо тако што ће се свако село држати свог говора и свог изговора, хоћемо ли да омеђавамо територије са „најраспрострањенијим варијантама“?

Нема ту ничега смешног нормалним особама, јер је то реалност језика, која је увек ствар просека и околности. Кад тако кукате о подели на две минимално раззличите варијанте КЊИЖЕВНОГ ЈЕЗИКА, шта бисте рекли да знате како ствари стоје на границама међу народима (које нису исто што и државне границе). НЕ само да је едно село ово, друго оне, већ у истом слеу можете имати ове и оне, па можете имати људе који су и ово и оно, а имате и људе који НЕМАЈУ ПРЕДСТАВЕ шта су (то је посебно тако у случајевима када су народни сродни.
Све је ствар прилика и могућности. Није лако свима дати шта желе, и/или шта им треба, па се сви морају задовољити могућим. Једноставно је лакше у Србији користити екавски у уџбеницима, што не значи да је увек тако, нити значи да сви учитељи говоре екавски. Мој учитељ географије је користио ијекавски, баш као и ја. Нико са тим није имао проблема, јер је било у окружењу здавих људи.

Не желим вам више одговарати јер постајете неразумни. Не размишљамо исто, и приморавате ме да понављам једно те исто.

Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #56 у: 17.42 ч. 25.11.2011. »

Цитат
Једноставно није исто уносити калкове САДА, и уносити их пре 100, 200 година. То је понижавајуће! И уноси туђи начин творбе речи у језик. Ви се можете дивити Чешком, и свака част чесима на томе што су препородили језик који је био на самој ивици смрти, али чињеница је да су у језик унели ОГРОМНЕ количине калкованих речи. Речи које су германске или латинске, а само им је рухо словенско (и то често не чешко). То је у реду за језик на измаку, и за период пре 100-200 година. То НИЈЕ уреду за један поносан народ који не жели бити копија неког другог.
Морам и на ово да одговорим.
Пре 200 година је за људе који су тада живели то било САДА, као што ће сада за оне који ће живети касније ово данас бити пре 200 година, тако да то није никакво оправдање..

Да, али када ово буде 'пре двеста година', оно прво ће бити пре 400. Нисте ништа опорили. Остаје чињеница да је тада МОРАЛО да се ствара јер стандарда није било (једно је била мешавина језика, а друго већ неразумљив стари језик), и постојала је потреба да се дистанцира од окупатора, и да се сапере талог туђица које су у то доба биле болан ожиљак на језику. То је било пре 2 века. Прошло је од тада доста времена, и ен смао то, бећ ми сада имамо бећ постојећу језичну норму. Значи, не почињемо са нуле па да можемо олако одбацивати шта је било пре. Зато ми сада не можемо олако поступати кад се ради о мењању целог исгледа језика. Не кажем да се не сме ништа урадити, САМО ТО да се мора поступати ОПРЕЗНО, и да нису све речи истог ранга. Реч 'стомак' је унета у језик пре више векова, реч 'бренд' (са својим невероватно проширеним значењем) је унета скоро. Значи, те две речи нису једнако део језика (ова друга, по мени, није никако). Е, сад, треба творити нове речи, можемо се делом ослонити на калкове, али морамо имати опреза. Битно је и како звуче, и како су стоврени, и све остало. Ово је озбиљна ствар, а не ствар за зилоте-аматере.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
s.z.
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
_
Име и презиме:
s.z.
Струка: _
Поруке: 900



« Одговор #57 у: 18.13 ч. 25.11.2011. »

Ово је учинило да се кикоћем.
Ако је незнање,биће потребно да ми се укаже на то што грешим.Ако је једино то у чему "грешим" моја живост око питања позајмљеница,онда ће себе радо и поносно прозвати малоумником.
Искрен да будем,само сам чекао да неко напише да је у питању тај младалачки жар,и надао сам се да хоће јер сам хтео истаћи да јесам млад,имам жар у себи,али не бих то назвао "успаљивањем".
Ипак смо ми млади ти који чине будућност земље,и треба нам та ватра (сумњам да је то албанска реч како неки тврде) како бисмо ишта учинили у животу,за своје или опште добро.
Назови ме детињастим,простодушним и приглупим-ограниченим,али лоше дело не чиним.Из мога угла,моје мишљење је мој став а не незнање.Ако је незнање,онда очекујем од паметнијих да ме просветле.До сада је,чини ми се,дошло само до неслагања.

Одговорам прво на ову другу поруку (или како их већ зобете на форуму?).

Види, ми се вама не ругамо, само желимо да вам укажемо на то да пре него што заузмете неки став, морате бити упознати са чињеницама. Једноставно оно што пишете, и како то пишете, указује на недовољно познавање језика.
Ево само у овом коментару показујете недоследност. Наиме, кажете да сте борац за 'чистоћу језика', а склапате реченице које су УЖАСНИ примери сементичког калка који уништава језик из корена. Говорим о 'учинило да се кикоћем'. То је калк енглеског 'this made me laugh (crack up)', и будите сигурне да такви реченички склопови наносе ДАЛЕКО више штете него речи попут 'челик' и 'телефон'.

ПРЕДИВНО ЈЕ и улива толико наде у све нас да има младих људи попут вас који толико брину о језику, али као старији морамо да укажемо када има проблема са вашим схватањима. Не зато што желима наметнути своје ставове, већ зато што су ваши ИЛИ сувише екстремни, или плод непотпуних схватања.
Примера ради, ваша употреба речи 'успаљивање' не одговара не само због значења, већ је и граматички неприклада. Можете НЕКОГА 'улпањивати', али сами можете бити само 'успаљени' (настрану значење).
Као неко мало старији морам вас упозорити да та 'ватра' може бити непресушан извор енергије (и наизглед бити само позитивна), и некима постане доживотни сапутник; али та ватра није пасиван сапутник нити добровољни слуга. Она ће преузети волан ако нисте пажљиви и сталожени, и од ватреног младића пуног позитивне енергије, направиће бесног човека којим та ватра управља. Та разобурдана ватра ускоро сагори све у њему, и остане само разочаран и изгубљен младић. Што је најгоре, ватра не сагори брзо, већ после пар година, тако да вас остави у ситуацији да не знате у ком правцу. Да ли назад или напред.

ЗА КРАЈ, ми нисмо тако неподударних мишљења, само различитих схватања онога пта је тај језик који требамо бранити. Да се не препиремо, хајде да се на првом месту заложимо за прочишћење од непотребних нових туђица, и за употребу више домаћих речи где могуће. Значи 'просвета/образовање' а не 'едукација', и слично.
Сачувана

자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #58 у: 20.09 ч. 25.11.2011. »

Заиста почињемо да се вртимо укруг, али не мојом кривицом.

1.   Управо посматрам своју хонконшку визу, али ми не пада на памет да је овде постављам, довољан доказ за ваше измишљотине и нагађања ће бити ова веза ка сајту кинеске амбасаде у Београду:

http://rs.chineseembassy.org/srp/lsyw/qz/#i

2.   Али ви опет скрећете са теме, Хонг Конг и Макао су само тачкице, а мандарински кинески покрива огромну територију. Дакле, опет смо се вратили на то да у једној држави важи један стандард, Кина је у XX веку увела један језички стандард тамо где је имала ефективну власт. И то је урађено тако што је народ бирао на референдуму између кантоналног и мандаринског, наравно тамо где је кинеска држава имала власт. Према томе, о чему ви причате?

3.   Ви као да не говорите добро ни српски језик, како да ја са вама дискутујем о стандарду? Лепо сам написао да се на енглеском језику пише bigger, а да је biger неисправно, дакле енглески се не може писати онако како ви тврдите, да малтене свак опише како хоће.

4.   Монголи у Р Монголији користе искључиво ћирилицу, ваше измишљотине о ћирилици само на рачунарима су смешне, довољно је видети саобраћајни знак „СТОП“ у Монголији:

http://farm5.static.flickr.com/4068/4303448468_4204e0819f.jpg

Ко је нормалан схватиће...

А сад мало о домаћим стварима:

1.   Добили смо и најновије оправдање зашто се још који дијалекат не може унети у стандард, наиме, сад чујемо да косовско-ресавски није чисто српски, језик који је најприближнији језику којим је писан Душанов законик није баш чисто српски, интересантно.
Али сама та оправдања, каква год да су, потпуна су небулоза. Ако је очигледно да велики број говорника мора нешто да жртвује ради опште ствари, онда никако не може бити оправдања за двојструки писани стандард, тим пре што и ијекавци нису хомогена целина. Дакле, нема и не може бити логике у томе да неко прави две целине и два стандарда, уместо једног.

2.   Екавски, ијекавски, икавски, торлачки, косовско-ресавски, зетско-санџачки, итд, све су то варијетети једног језика, али остаје чињеница да је неко решио да направи поделу на две одвојене целине, потпуно неоправдано. При томе стандардна екавица има примесе икавице (нпр. реч нисам).

3.   Република Србија јесте матична држава српског народа, свиђало се то вама или не, то што живимо на већем простору од те државе је сасвим нормално, јер су готово сви народи у таквој ситуацији. Или мислите да је можда Турска матична држава Грка и Јермена, а Иран матична држава Арезбејџанаца? А вама нико не брани да изаберете неку другу матичну државу.

4.   Што се мене лично тиче, уопште ми не би био проблем да пређем на ијекавицу, уколико се донесе таква одлука. Одлуку би, у крајњој линији, донео народ на референдуму, ако је могла Кина од милијарду и нешто људи да спроведе референдум о књижевном језику, може и пар милиона Срба.

5.   У свему осталом, ви говорите и понашате се као међунаронда заједница овде, не може се мењати стандард који је већ усвојен, латиница се дуго користи (па шта?), реалност је таква каква је (?!?!?) и слични квази аргументи.

То дакле није никаква аргументација већ бацање прашине у очи, залагање за останак статуса QUO, а у крајњој линији ускогрудост и себичност. Помињете Вука Караџића а очигледно не знате да је Вук такође био предвидео једиснтвени стандард за језик, ијекавски стандард. Екавица је накнадно убачена, после Вука.
Уствари, размишљања као што је ваше су и довела до тога да ми као народ немамо никакву државотворну идеју, нити смо у стању да се окупимо око онога око чега су се окупили сви цивилизовнаи народи, јер ће се увек наћи неки којима су себични интереси њихових села важнији од минимума опште ствари...
Сачувана
ЦарГот
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Никола Радовановић
Струка:
Поруке: 54


« Одговор #59 у: 20.35 ч. 25.11.2011. »

Ово је учинило да се кикоћем.
Ако је незнање,биће потребно да ми се укаже на то што грешим.Ако је једино то у чему "грешим" моја живост око питања позајмљеница,онда ће себе радо и поносно прозвати малоумником.
Искрен да будем,само сам чекао да неко напише да је у питању тај младалачки жар,и надао сам се да хоће јер сам хтео истаћи да јесам млад,имам жар у себи,али не бих то назвао "успаљивањем".
Ипак смо ми млади ти који чине будућност земље,и треба нам та ватра (сумњам да је то албанска реч како неки тврде) како бисмо ишта учинили у животу,за своје или опште добро.
Назови ме детињастим,простодушним и приглупим-ограниченим,али лоше дело не чиним.Из мога угла,моје мишљење је мој став а не незнање.Ако је незнање,онда очекујем од паметнијих да ме просветле.До сада је,чини ми се,дошло само до неслагања.

Види, ми се вама не ругамо, само желимо да вам укажемо на то да пре него што заузмете неки став, морате бити упознати са чињеницама. Једноставно оно што пишете, и како то пишете, указује на недовољно познавање језика.
Ево само у овом коментару показујете недоследност. Наиме, кажете да сте борац за 'чистоћу језика', а склапате реченице које су УЖАСНИ примери сементичког калка који уништава језик из корена. Говорим о 'учинило да се кикоћем'. То је калк енглеског 'this made me laugh (crack up)', и будите сигурне да такви реченички склопови наносе ДАЛЕКО више штете него речи попут 'челик' и 'телефон'.

ПРЕДИВНО ЈЕ и улива толико наде у све нас да има младих људи попут вас који толико брину о језику, али као старији морамо да укажемо када има проблема са вашим схватањима. Не зато што желима наметнути своје ставове, већ зато што су ваши ИЛИ сувише екстремни, или плод непотпуних схватања.
Примера ради, ваша употреба речи 'успаљивање' не одговара не само због значења, већ је и граматички неприклада. Можете НЕКОГА 'улпањивати', али сами можете бити само 'успаљени' (настрану значење).
Као неко мало старији морам вас упозорити да та 'ватра' може бити непресушан извор енергије (и наизглед бити само позитивна), и некима постане доживотни сапутник; али та ватра није пасиван сапутник нити добровољни слуга. Она ће преузети волан ако нисте пажљиви и сталожени, и од ватреног младића пуног позитивне енергије, направиће бесног човека којим та ватра управља. Та разобурдана ватра ускоро сагори све у њему, и остане само разочаран и изгубљен младић. Што је најгоре, ватра не сагори брзо, већ после пар година, тако да вас остави у ситуацији да не знате у ком правцу. Да ли назад или напред.

ЗА КРАЈ, ми нисмо тако неподударних мишљења, само различитих схватања онога пта је тај језик који требамо бранити. Да се не препиремо, хајде да се на првом месту заложимо за прочишћење од непотребних нових туђица, и за употребу више домаћих речи где могуће. Значи 'просвета/образовање' а не 'едукација', и слично.
Са обзиром да намеравам да идем више училиште језикословије (односно Филолошки факултет),научићу све потребно да бих могао рећи да стручно познајем српски језик.То што си рекао да преузимамо стране начине говора...да,то се слажем са тобом и знам да говорим понекада попут Енглеза на пример,али ту заиста признајем да немам довољно велико знање о језику да могу да то спречим.Једино што знам од тога јесте да је "од стране" облик реченице потпуно неправилан и њега избегавам.Али ја се бавим пореклом речи,њиховом такорећи народношћу,облик реченице ми је за сада изван обима мога знања.И да,такви страни облици рчееница наносе више штета од тих речи које си навео,али двоструко мање од неких саврмених усвојеница.
Пошто се ја бавим такорећи "политиком речи",односно пореклом,нећу да залазим још у непознате воде (ето,то је пример стране реченице).Зато ћу се баивит ониме што ми је познато,а порекло ми је сте познато.Усвојио сам тај мали број словенских речи да замени неке несловенске у нашем језику а које су притом згодне.Оцал-челик је најстранија од свих,док су речи димка,шапка или огњеник веома згодне српском.
Ја знам да моје схватање језика уцелости није готово,али сматрам да имам широку збирку-ризницу речи,страних и домаћих,да могу да се бавим језичком народношћу,да је тако назовем.И сасвим сам свестан колио су ми оштри ставови ту (шала:толики сам дешњак да можеш назвати и језичким фашистом xD),али не видим како би језичка чистка имала лош утицај.Она не би ни била толико успешна.Мислим да ме ту заправо ниси најбоље разумео,у наш језик ја бих увео словенскога двојника ЗА СВАКУ ТУЂИЦУ (осим непреводљивих попут балета,пице,опере,драме,ципеле),али наравно не бих буквално избацио те речи из употребе,то није ни могуће.Да сам ја сада на пример попечитељ просвете (министар) велике моћи,наложио бих да се уџбеници пишу са тим новосправљеним речником,наложио бих да се државне установе њиме користе,али ко сам ја да кажем обичноме човеку како да говори?То је његов лични избор,али ја бих покушао да утичем колико могу.Ту не видим ништа лоше,никоме не бих наудио ни на који начин.
Успаљивање...то је реч коју сам сада први пут чуо,није ми позната,шта она значи?И улпањивати ми није позната.
Е и то сам очекивао да неко каже за ватру у нама младима.Јасно је мени гледиште вас одраслих на то да смо ми млади само привремено "пуни себе",али ја сам увек био страствен према свему,и чега се прихватим,то не само да морам да урадим,него то морам свршити,радити до самога краја и то савршено (Девица сам,шта више рећи).Зато сам по питању позајмљеница тако ОШТАР,када већ хоћу да очистим језик,урадићу то до краја.Као када бисмо чистили кућу,нећемо је очистити половично,већ целу,зар не?
Ја управљам том ватром,не она мноме,у то буди уверен,и никако се не може родити бес у мени,за то не брини,нарочито не око језика.Нисам један од оних који би палили градове,веруј ми на реч.
И што спомену гашење те ватре...да,узео сам то у обзир и мало се прибојавам тога,али мислим да се то неће ускоро догодити из бројних разлога,зато сам одлучио да наставим са мојим језичким трудом.
ЗА КРАЈ,у праву си,разлика је у томе како,а не да ли треба.Ствар је у томе што ја волим да гурам ствари до краја,а не одстављам негде на средини.
Но,то је питање гледишта,па зато да не стварамо непотребан пожар,као што си предложио,боримо се пре свега за те озбиљно сувишне.А ја ћу успут да сређујем и те друге =>
Сачувана

ЗА СЛОВЕСНОСТ СРПСКОГА ЈЕЗИКА
Тагови:
Странице: 1 2 3 [4] 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!