Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Тисућа и хиљада
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
03.10 ч. 13.12.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1] 2 3 ... 5  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Тисућа и хиљада  (Прочитано 70690 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
slobanic
сарадник
посетилац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:
penzioner
Име и презиме:
Slobodan Anić
Поруке: 13


« у: 21.09 ч. 02.08.2011. »

Тисућа је словенска и српска реч јер се јавља и у другим словенским језицима. Хиљада је грчка реч коју су нам донели Цинцари трговци крајем 19. столећа, а онда се одомаћила по принципу "туђе је отменије". Дакле, ако користим речи "тисућа" и столеће" не сматрам да сам рабио хрватске него српске речи.

Ако неко мисли нисам у праву, молим да ме разувери.
Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.959



WWW
« Одговор #1 у: 08.20 ч. 03.08.2011. »

Па јеси у праву Smiley
Сачувана

Aleph
одомаћен члан
***
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 218



« Одговор #2 у: 17.34 ч. 07.08.2011. »

Srpski pisci pišu tisušta.
Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #3 у: 19.17 ч. 16.08.2011. »

За све мислим да си у праву, осим за оне Цинцаре и крај 19. века и конкретан механизам којим се хиљада проширила.

Маче војску Богдан Јуже стари,
С девет сина, девет Југовића,
Како девет сивих соколова;
У свакога девет хиљад' војске,
А у Југа дванаест хиљада...

Има та грчка реч мало дужи стаж код нас, а слутим да је и тисућа давније замрла.

Рјечник из 1818. наводи иљаду, али не ни тисућу ни тисушту.

Тисућа има, као што кажеш, упориште у српском језику, али ако је користиш привлачиће пажњу и знаћеш да неки људи то погрешно тумаче.
Столеће и десетлеће су најнормалније српске речи. (Хиљадулеће? Тисућ(у)леће?)
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #4 у: 18.29 ч. 21.08.2011. »

 И сијечањ, вељача, липањ, српањ се помињу у Законику Цара Душана, па данас Срби не знају који су ово месеци...
Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #5 у: 23.04 ч. 21.08.2011. »

Да, мењају се језици. Има сигурно тисушту речи у том законику које већина Срба данас не би разумела.

Изненадих се кад ми испричаше о пољским именима за месеце:

lipiec - јул
sierpień - август
listopad - новембар
(преписах сад тачно из Википедије)

Ваљда је клима друкчија горе на северу па липе цветају и жито се жање касније у години. А за листопад... ко зна...
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #6 у: 08.19 ч. 22.08.2011. »

Све се мења, само се Срби држе српскохрватског стандарда...
Сачувана
Jezičara
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Srpska obitelj
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #7 у: 20.34 ч. 06.09.2011. »

Цитирано: VPF link=topic=6949. msg63853#msg63853 date=1313515036

Рјечник из 1818.  наводи иљаду, али не ни тисућу ни тисушту.

Narodni srpski jezik poznavao je tisuću.  Tisonšta je (pisana) srpska redakcija staroslověnskog. 


Několiko srpskih rěči koje něki neopravdano smatraju hrvatskima
u 12. 03. 2011.  17:40 (379 pregleda)

    tko - Věnclović, prve decenije 18.  věka: "Tko te hrani? Ne orač li i kopač? Da ih nije, kako bi ti, gospodičiću, živio? Ko koga hrani ono mu je i gospodar".

    tisuća - Nikola Mirošević, 1412: "Ja Nikola Mirošević, kanžalijer, pisah sarpskijem jezikom u Kastio od Budve u carkvu svete bogorodice ljeta od porođenija Hristova tisućja i četiri stotine i dva na deset mjeseca žuna na šest, u subotu. " - Jelena Lazarević-Balšić, Oporuka 1442: "A što se tisuća dukat u komunu, molju i zaklinjem gospodina mi i sina vojevodu, da mi ih da gospođe Jelene, da ona s mojem duhovnikom podeli za moju dušu. " - Jerotěj Račanin: "obrětosmo monastire i crkve mnogo, i grozdije i ovoštije različno, a crkvi čislom 100, i kuća 5 tisuć, sve Hristijani. " - Dušanov Zakonik: (adaptiran tekst) "16.  O monaškom životu: I na tisuću kuća da se hrani u manastirima pedeset kaluđera. " - P.  P.  Njegoš - Lažni car Šćepan Mali: "Klanjaju se mnadu suncu dv'je tisuće vitezovah, celivaju mater zemlju da im pokoj tihi dade. "

    obitelj - Hilandarski tipik

    juha, lažac, lěpost, nitko - srpski rěčnik iz 15.  věka hxxp: www. ceeol. com/aspx/getdocument. a . . .  226e962b83

    dragovoljno - Ilija Garašanin, Načertanije: "I zato se može sigurno računati da će posao ovaj u narodu dragovoljno primljen biti i nisu potrebna desetoljetna dejstvovanja u narodu da bi on samo korist i polzu ovog samostalnog vladanja razumeti mogao. "

    topništvo - naziv artiljerije kod kneza Miloša Obrěnovića

    tajnik - naziv za sekretara Matice srpske početkom 20.  věka

    zděla - Jelena Lazarević-Balšić, Oporuka 1442: "A srebrni sudi koji su u komunu, zdele i pehari, i što je crkve Svetago Georgija i novej crkve Presvetej Bogorodici, da se odluči, a ino da uzme gospodin vojevoda, da im ih plati što bude pravo, da mi se pokrije crkva koju sam činila za moj grob. "

    gospodična - Jelena Lazarević-Balšić, Oporuka 1442: "I gospodične Katalene obotci mali i lutca zlata. "

    zrcalo (ogledalo), uzrěti se (ugledati se), glubina (dubina)- "Zakonopravilo", sv.  Save prema prěpisu iz 1262.  godine: "Vsak bo učitelj, reku že jepiskop ili prezviter ili .  in kto učiteljski san prijadraže, ašte sih knig ne svjast dobrja, to ni sam sebe ne znajet kto jest; priniknuv že v glubinu bogodahnuvenih sih knig, jakože v zrcalja i sam se uzrić kakov jesć, i kako probajet jemu biti, i drugije poznajeć i naučić".

    uvět - Stefan Prvověnčani



Dragoš Kalajić

    Зашто бих ја користио, примерице француску реч ниво кад имам исконску српску реч разина? Мени треба замерити због недостатка доследности.  Требало би одбацити и латинска имена месеца и усвојити српска, која данас користе Хрвати, бројати српске тисуће уместо грчких хиљада. . .  јер први израз, српски, боље и дубље означава тај појам.

"Tisuća" iz 1412.  godine.  Reč tisuća nalazi se u istoj rečenici koja napisani jezik deklariše srpskim:
Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #8 у: 01.46 ч. 07.09.2011. »

Зашто бих ја користио, примерице француску реч ниво кад имам исконску српску реч разина? Мени треба замерити због недостатка доследности.

Neko bi možda koristio francusku reč zato što je odomaćena, stilski neobeležena, običnija i većem broju Srba jasna. Ali tu drugu bi neko koristio eventualno da bi insistirao na lingvističkom purizmu, pardon, tj. izvinjavam se, htedoh reći: možda da bi istrajao na jezičkom čistunstvu, umereno ili ne.

Цитат
Требало би одбацити и латинска имена месеца и усвојити српска, која данас користе Хрвати, бројати српске тисуће уместо грчких хиљада. . .  јер први израз, српски, боље и дубље означава тај појам.

Eh sad, "trebalo bi"? Bi li trebalo i kuću i sobu i podrum i čelik i pitu odbaciti, i iznalaziti neke "iskonske" srpske reči za njih koje bolje i dublje označavaju te pojmove od ovih koje svaki Srbin razume i koristi?


Da, suviše olako odustajemo od slovenskih reči koje još nisu zaboravljene u našem jeziku, i opterećuje nas odnos koji imamo premo hrvatskom, koji nas navodi da reči doživljavamo kao "hrvatske" samo zato što su običnije među Hrvatima nego među Srbima, čak i kad su sasvim autentične i u srpskom. Šteta, jer tako sami sebi sužavamo jezik. Vredi opirati se i pomalo forsirati takve reči, kao što predlažeš.

Ali treba imati i meru. Februar i hiljada (i kuća…) su potpuno posrbljene reči i nisu strane.
Сачувана
Jezičara
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Srpska obitelj
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #9 у: 23.00 ч. 07.09.2011. »

Ne treba ni u prepisivanju etimologije iz stranih rečnika biti nekritičan.

Na priměr, pita je sasvim objašnjiva srpska rěč slověnskog korěna (pitati-hraniti).  Moje je mišljenje da je italijansko pizza došlo od našeg pita.
Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #10 у: 02.50 ч. 08.09.2011. »

Moje je mišljenje da je italijansko pizza došlo od našeg pita.

Temelji li se to mišljenje na nekom poznatom jezičkom uticaju Slovena na Napulj?
Сачувана
Jezičara
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Srpska obitelj
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #11 у: 16.19 ч. 09.09.2011. »

Цитирано: VPF link=topic=6949. msg63925#msg63925 date=1315443034
Цитирано: Jezičara link=topic=6949. msg63923#msg63923 date=1315429246
Moje je mišljenje da je italijansko pizza došlo od našeg pita. 

Temelji li se to mišljenje na nekom poznatom jezičkom uticaju Slovena na Napulj?

Ne znam kome je poznat i koliko; uglavnom do sada u literaturi nije identifikovan.

Uglavnom, moja se ideja rodila kada sam viděo bapca na nekom dalmatinskom ostrvu (da li Brač?), u epizodi stare emisiji RTB-a "Karavan" kako pravi, kako je sama govorila "pitu".  Međutim, malo po malo,  od onog što je pravila, ispade, kako se meni čini, prava pravcata "pica", sa sve paradajz-sosom i maslinkama!

Što se tiče Napulja - ako si istraživao ne znam koji je period najranijeg zasvedočenja - ali možda pomogne ovaj link: hxxp: www. mundimitar. it/sklavunske_naseobine_u_juznoj_italiji. htm
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #12 у: 16.59 ч. 09.09.2011. »

Све је то српски језик, ми немамо никаквог разлога да бринемо за свој језик, цела евроазија говори српски језик, живели...
Сачувана
Jezičara
гост

Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
Srpska obitelj
Име и презиме:

Струка:
Поруке: 9


« Одговор #13 у: 17.19 ч. 09.09.2011. »

Цитирано: Радашин link=topic=6949. msg63934#msg63934 date=1315580358
Све је то српски језик, ми немамо никаквог разлога да бринемо за свој језик, цела евроазија говори српски језик, живели. . .

Směla tvrdnja, nema šta.  Obavěstio bih te ovom prilikom da nije tako.
Сачувана
Радашин
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 148


« Одговор #14 у: 09.25 ч. 12.09.2011. »

Цитирано: Радашин link=topic=6949. msg63934#msg63934 date=1315580358
Све је то српски језик, ми немамо никаквог разлога да бринемо за свој језик, цела евроазија говори српски језик, живели. . .

Směla tvrdnja, nema šta.  Obavěstio bih te ovom prilikom da nije tako.

Па колико видим, тако иде размишљање овде. Срби су некад користили реч тисућа, дакле то је српска реч, и може и данас да се користи.
Некад смо користили сијечње, вељаче итд, дакле може и данас, без обзира што готово нема Србина да зна на које месеце се односе ове речи.

Са хрватског се код нас ни не ради превођење, па нам чак и садржаји за децу стижу у хрватским оригиналима или синхронизацијама, деца нам баратају котаћима, прићувама итд, али то је нама у реду, јер забога, све је то српски, код нас све може. Можеш чак и да будеш из српске ОБИТЕЉИ.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1] 2 3 ... 5  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!