Радашин
члан
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
 |
« Одговор #60 у: 20.58 ч. 25.11.2011. » |
|
Управо гледам серију породично благо, симпатични су ови јужњаци са својим говором, а и крајње разумљиви, само што ето недостаје који падеж.
Још једно безвезно оправдање зашто се још који говор не уведе у стандард је отпало...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #61 у: 23.42 ч. 25.11.2011. » |
|
Тако се можемо за говор сваког села чудити и ишчуђавати како није ушао у стандард, тражити кривце и ламентирати над 200-годишњом неспособношћу наших школованих лингвиста, док је нама, језичким хобистима и уз то политички мотивисаним, све јасно од А до Ш.
Ко је и кад уопште изашао са предлогом да се неки од јужњачких говора стандардизује, тј. уђе у српски језички стандард?
Ко од писаца са југа?
Ко је од њих написао граматику и речник и залагао се да ти говори постану стандардни језик, по имену српски језик? Ко је оспорио стандардолошко првенство источнохерцеговачке екавице, ко писао научне радове и издавао књиге и часописе на том говору, називајући га српским језиком?
Ево, за ијекавицу и екавицу имамо. Упорни једни, упорни други, тврдоглави обоје.
Док су се екавски крајеви држали славеносрпског, Вук је стандардизовао српски језик као источнохерцеговачку ијекавицу у којој би екавица била само нестадардни локални варијетет као и икавица.
И, шта је било? Један по један, писци и школовани људи из екавских крајева, узеше па екавизоваше стандардну ијекавицу и прогласише и то за стандард. И сад имамо да се ијекавски Срби не одричу ијекавског стандарда, нити екавски екавског.
Где су Срби нпр. из ЦГ који желе да црногорски говор стандардизују? Нема. Где су Срби из Војводине, са истока Србије, са југа? На основу чега се питаш, чудиш и ишчуђаваш како то „јужњачки" говор није постао део стандарда.
И још да те човек пита, а који то јужњачки говор? Оно што се паушално назива „јужњачким говором“ заправо је сплет говора који се међусобно врло разликују. Источна Србија као једна макроцелина, а затим чак 3 на југоистоку, сконцентрисане око Пирота, Лесковца и Врања. Језик Зоне Замфирове се разликује од језика Коштане. Како се на том „језику“ каже реч шта? Какво, кво, к’кво, које? Како се каже, оћу или очу, са Ћ или Ч? Да ли се попети каже окачити или укачити? Да ли се за „видео сам“ каже „видел сам“, „вид’л сам“, „видеа сам“ или „виде сам“?
Не будимо неозбиљни.
Ја сам теби, Радашине (или Дарку, исти ђаво), још пре 2 године препоручио да упишеш филолошки факултет тако, као зрео човек, или да бар набавиш предметну литературу оданде. До сад би већ био 3. година, а ти исте оне истацке дилеме и приче од раније... И стално ти нешто није јасно, стално се нешто чудиш.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #62 у: 08.41 ч. 26.11.2011. » |
|
Ајде да се мало још правимо блесави да не знамо како ствари стоје, да не знамо да је ствар политичке воље владајућих гарнитура коме ће се, а коме се неће допустити да "изађе са својим предлогом" стандардизације неког говора.
Иста ствар као и код писаног стандарда, као да би мени био не знам какав проблем да напишем књигу на ћелавој гајевици и предложим трећи писани стандард у српском језику.
Али авај, неки су одлучили да не може један (као сав нормалан свет), али да не могу ни више од два, неко је одлучио да Срби има да буду подељени тачно на пола.
То што неком Белопољанском то није јасно то је његов проблем.
И да, ја се не ишчуђавам што локални говор сваког села није ушао у стандард, ја се ишчуђавам онима који су на нож дочекали увођење екавице од стране ратног руководства РС, а таквих је највише било у Београду, том бастиону шугословенства и антисрпства, граду где су деценијама антисрби свих делатних области награђивани пространим некретнинама.
Ја се ишчуђавам тој непринципијелности која је очигледно мојим саговорницима овде нормална (и за њу налазе безвезна оправдања), да становници Пријепоља, Сјенице, Ужица, Нове Вароши, Бајине Баште итд. немају право на коришћење свог говора, КОЈИ ЈЕ ИНАЧЕ СТАНДАРДИЗОВАН као српски говор (?!?!?!).
Нама очигледно непријатељи нису потребни, сами смо себи довољни, закржљали мозгови неких умеју само да размишљају и анализирају у границама које су им поставили суптилнији од њих.
И тако онда испада да уопште није чудно што нам наметнуте границе држава против чијег успостављања су пали толики млади људи, што нам те границе постадоше границе између језичких стандарда, другим речима све је извесније да смо као нација још једном продали, и то јефтино оне који су нас одбранили у рововима, јер смо захваљујући својој глупости дозволили да нам други, уз нашу свесрдну помоћ, ископају ровове насред наше земље.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 08.44 ч. 26.11.2011. од Радашин »
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #63 у: 08.54 ч. 26.11.2011. » |
|
И да не заборавим, стандардни говор, писани и казани би морао бити такав да када говорник говори или пише, да се ни по ком основу не може одредити из ког је краја ни где му је завичај, стандардни говор мора бити наддијалекатски и надрегионални.
А код нас раде механизми подела који нам се суптилно усађују на разне начине, када на неком форуму, у зависности од тематике видите да неко пише ћирилицом, аутоматски се том неком додељује епитет националисте или чак шовинисте, и отприлике се посматра кроз ту призму. То сам безброј пута доживео на форумима који немају никакве везе са језиком, на форумима о нпр. аутомобилизму, радовима у кући, физичком вежбању итд. Иста ствар је код објављивања публикација, неко ко инсистира на ћирилици ће увек бити доживљен као тврдолинијаш....
Наравно, кад неко пише ијекавицом прва асоцијација су крајеви западно од Дрине, свесно или несвесно се лик лоцира на тој страни.
Ето како се врши управљање људима, ето зашто смо тако и толико подељени, наша интелигенција једноставно није дорасла неким стварима које се дешавају са кључним селементима нашег идентитета...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #64 у: 11.43 ч. 26.11.2011. » |
|
Не, мени је ова тематика прилично јасна, једини коме није јасно си ти, па се непрестано ишчуђаваш и питаш се како остали то не виде и ствараш атмосферу мистериозности у којој „они горе“ раде нешто чудно, а несазнатљиво.
Шта је проблем са југозападном (некада) ијекавском Србијом? Ти људи оданде неће да говоре ијекавицом кад се нађу ван своје средине, неће да је говоре међу собом, њихови школовани људи неће да је користе у службеној и писменој форми. Ијекавица је опстала као део стандардног језика само захваљујући Србима из Херцеговине, Црне Горе, Босне и свих оних крајева који су данас у ијекавској Хрватској, јер они исто тако неће да се те ијекавице одрекну као живог говорног и књижевног, академског израза.
Ено, и у Републици Српској су на једно кратко време увели екавски стандард. Када би се исто то спровело и на осталим подручјима, тј. када би број ијекаваца који инсистирају на њој био занемарљив, она би отишла на периферију и изашла из стандарда, те имала сличан поетски и разговорни статус као икавица у хрватском. Али то се није догодило.
Ја, на пример, нећу да стандардизујем свој завичајни говор. Нећу да се у службеном и књижевном изразу служим речима са изостављеним Х, локализмима и локалним облицима речи и граматичким конструкцијама. Не кукам што мој завичајни дијалект није стандардни језик, јер ми то и не треба и то је иста ситуација са „јадним“ и „обесправљеним“ Србима са југоистока које је стандард мимоишао. Нека, брате, покажу иницијативу да тај говор постане стандардни језик и нека учине све потребне кораке које је чинио нпр. Вук Караџић при стандардизацији источнохерцеговачке ијекавице, или нека учине све потребне кораке које су чинили писци из Војводине и Кнежевине Србије као два некад државно одвојена екавска центра, па да видимо шта да се ради. А не овако да млатимо празну сламу и стално се нешто чудимо, како српски ово, како српски оно и ко још на свету тако ради. Сваки језик на свету је прича за себе, није то производња жита или кукуруза, па да копирамо друге.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #65 у: 11.54 ч. 26.11.2011. » |
|
Наравно, кад неко пише ијекавицом прва асоцијација су крајеви западно од Дрине, свесно или несвесно се лик лоцира на тој страни.
Да, због тога што су то једини Срби који говоре и пишу правилном књижевном ијекавицом и који се тешко одричу свог преферираног израза у корист израза који преферира екавска средина кад се у њој нађу, а поготово не тамо где је преферирани израз средине ијекавица. Без проблема пишем ћирилицом, увек и у свакој прилици. Понекад ме погледају чудно када то чиним и када су у питању текстови који се тичу рачунара или нове интернет или пословне терминологије, али сви чудни погледи нестају након што аргументујем да то тако може. Још од средњошколских дана, сви нови ђаци избегли из Хрватске или БиХ без икаквог проблема су у школи писали и говорили ијекавицом (само су на часовима српског морали да пазе да то буде правилна ијекавица, а не да бркају са екавицом или ИЈЕ са ЈЕ у речима), па до факултета где се без икаквог проблема на ијекавици излагало, полагало, бранило, писали се семинарски и дипломски. Због чега неки Ужичанин или Нововарошанин то неће да ради, то је његова ствар. Ијекавици се као руралном и „сељачком“ изразу ионако смеју претежно они који су и сами били ијекавци, па је одбацили и такав комплекс углавном шире међу својим земљацима, а да се и на то може бити имун, потврђују Срби из ЦГ и Р. Српске који би такве скоројевићке коментаре својом речитошћу тако побили, да би се онај ко би их изрекао 3 дана чешао. А постоји и адаптација према средини, где једно унутар другог тешко опстаје. И Шешељ је као Босанац/Херцеговац након година у екавском Београду проговорио екавицом, као што је и Краљевчанин о. Велибор Џомић након година на Цетињу проговорио ијекавицом. Стање није идеално и математички тачно и прецизно, али своју логику има и иза ње не стоје никакви марифетлуци „оних одозго“, већ осликава природну ситуацију. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #66 у: 12.04 ч. 26.11.2011. » |
|
А откуд ти Белопољански знаш да они неће да говоре ијекавицом ван своје средине? Јел неко њих питао можда о томе, јел им дао шансу можда, јел им понудио ТВ програм на ијекавици, свједочанства о завршеним школама уместо сведочанстава?
И јеси ти нас Србе већ поделио по државним границама, па баш сви они који су унутар Србије НЕЋЕ, а сви који су ван Србије ХОЋЕ да говоре ијекавски, и то пази, реч је о наметнутој граници, никако природној ни етничкој.
Чудан феномен, сем за испране мозгове, али ти си већ показао као зомбиран на другим темама, па ме ово уопште не чуди.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #67 у: 12.24 ч. 26.11.2011. » |
|
Да, због тога што су то једини Срби који говоре и пишу правилном књижевном ијекавицом и који се тешко одричу свог преферираног израза у корист израза који преферира екавска средина кад се у њој нађу, а поготово не тамо где је преферирани израз средине ијекавица. Ти очигледно не знаш да ијекавица има подваријанте, па може бити нпр. дјевојка, а може и ђевојка, може тјерати, а можеи ћерати, па ти сад мало размисли која је то правилна ијекавица, а има је од Кордуна и Баније, па све до албанске границе. Без проблема пишем ћирилицом, увек и у свакој прилици. Понекад ме погледају чудно када то чиним и када су у питању текстови који се тичу рачунара или нове интернет или пословне терминологије, али сви чудни погледи нестају након што аргументујем да то тако може. Још од средњошколских дана, сви нови ђаци избегли из Хрватске или БиХ без икаквог проблема су у школи писали и говорили ијекавицом (само су на часовима српског морали да пазе да то буде правилна ијекавица, а не да бркају са екавицом или ИЈЕ са ЈЕ у речима), па до факултета где се без икаквог проблема на ијекавици излагало, полагало, бранило, писали се семинарски и дипломски. Ја могу да ти дам адресу српског форума где сам дoбио забрану писања ћирилицом уз образложење да идем негде другде да глумим великог Србина, а форум је о физичком вежбању... А што се тиче ијекаваца, ти си очигледно заборавио да употреба језика није само кад пишеш и говориш, него и кад читаш и слушаш, дакле ђаци и студенти ијекавци, ма одакле да су, могли су и могу да користе део права на свој стандард, могу да говоре и пишу, али не могу да читају и слушају, ни новине у Србији, ни ТВ, нити уџбенике ни остало.. Наравно, ни да добију СВЈЕДОЧАНСТВО. Због чега неки Ужичанин или Нововарошанин то неће да ради, то је његова ствар. Ијекавици се као руралном и „сељачком“ изразу ионако смеју претежно они који су и сами били ијекавци, па је одбацили и такав комплекс углавном шире међу својим земљацима, а да се и на то може бити имун, потврђују Срби из ЦГ и Р. Српске који би такве скоројевићке коментаре својом речитошћу тако побили, да би се онај ко би их изрекао 3 дана чешао. Ја се овде не бих спуштао на ниво овакве расправе, већ бих пре да говорим о начелима, принципима, логици и једнаком односу према свима, тј, сваком припаднику нације. А постоји и адаптација према средини, где једно унутар другог тешко опстаје. И Шешељ је као Босанац/Херцеговац након година у екавском Београду проговорио екавицом, као што је и Краљевчанин о. Велибор Џомић након година на Цетињу проговорио ијекавицом. Одлично, у сваком селу/средини сопствена правила, далеко ћемо тако да догурамо. Ја управо говорим о томе да су те међе нешто што нас уби у појам а он ... Могу само да ти кажем да је клица данашњег црногорског језика (признатог за званични у најмање једној општини у Србији) настала Уставом РЦГ из 1992. где се у једном од чланова каже, парафразирам, у РЦГ у употреби је српски језик ијекавског изговора. Дакле, они су се омеђили од осталих, ми наравно овакви какви смо нити смо то тада схватили, нити схватамо данас, треба ли се чудити онда што нам овако иде? А кад се тако омеђиш, после све иде лакше, избациш један и по падеж, убациш два и по слова, и ето ти посебног језика... И што је најсмешније, Хрвати су готово исто урадили Уставом из 1974. Знам да се само будала два пута спотиче о исти камен, али не знам шта се каже за онога који се оволико пута спотиче о тај камен. Стање није идеално и математички тачно и прецизно, али своју логику има и иза ње не стоје никакви марифетлуци „оних одозго“, већ осликава природну ситуацију. Ајде што није идеално, него што ми ни не покушавамо да га побољшамо... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.28 ч. 26.11.2011. од Радашин »
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #68 у: 13.42 ч. 26.11.2011. » |
|
А откуд ти Белопољански знаш да они неће да говоре ијекавицом ван своје средине? Знам по томе што познајем мноштво људи оданде и поредим их са људима које знам из РС и ЦГ. Сами не чине конструктиван напор у том правцу нити показују вољу, а историја показује да је то тако било и у прошлости. Једини велики ијекавац из западне Србије био је Вук Караџић и не само што је он хтео да говори својом ијекавицом, већ ју је и стандардизовао, на њој писао дела и расправе и на њу превео Нови Завет. Остали – тајац. А да неко приказује Србе из западне Србије као бесловесне мулце који не знају ко им главу носи, не иде. То је интелигентан и самосвестан сој људи и на необразованом нивоу, а камоли на образованом где је дао прилично значајан удео српске интелигенције. Јел неко њих питао можда о томе, јел им дао шансу можда, јел им понудио ТВ програм на ијекавици, свједочанства о завршеним школама уместо сведочанстава? Питала их моја прабаба кад је ’53. ишла подно Златибора по кајмак, веле да неће. Једно те исто, па Бог! И сад ће неко да каже да неко брани Србима из Нове Вароши или Прибоја да говоре ијекавицом, а етнички и историјски су ијекавскији крајеви од Тутина и Новог Пазара где муслимани том истом ијекавицом пишу и говоре без проблема. И јеси ти нас Србе већ поделио по државним границама, па баш сви они који су унутар Србије НЕЋЕ, а сви који су ван Србије ХОЋЕ да говоре ијекавски, и то пази, реч је о наметнутој граници, никако природној ни етничкој.
Чудан феномен, сем за испране мозгове, али ти си већ показао као зомбиран на другим темама, па ме ово уопште не чуди.
Јесам, поделио сам вас, као што делим и нас од вас. Наравно, мислим на нас зомбиране и испране, и вас просвећене и самосвесне, али импотентне калимеровске типове и цвилидрете, који ће по читав дан кукати „Неправда, неправда!“ и под тим плаштом пропагирати увођење безумља и диктатуре једноумља. И увек ћу те поделе правити. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Радашин
члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 148
|
|
« Одговор #69 у: 17.34 ч. 26.11.2011. » |
|
Знам по томе што познајем мноштво људи оданде и поредим их са људима које знам из РС и ЦГ. Супер, ослонићемо се на твоја познанства и утиске... Сами не чине конструктиван напор у том правцу нити показују вољу, а историја показује да је то тако било и у прошлости. Једини велики ијекавац из западне Србије био је Вук Караџић и не само што је он хтео да говори својом ијекавицом, већ ју је и стандардизовао, на њој писао дела и расправе и на њу превео Нови Завет. Остали – тајац. Тај „велики ијекавац“ није стандардизовао ијекавицу, већ је то урадила екипа која се на крају окупила око бечког договора. Вук је био само мали шраф у тој машинерији, а ваљало би ти да прочиташ његову биографију Књаза Милоша, која је цела на чистој екавици, да не поверујеш. Али тако ти је то, ко плати, он диктира све... А да неко приказује Србе из западне Србије као бесловесне мулце који не знају ко им главу носи, не иде. То је интелигентан и самосвестан сој људи и на необразованом нивоу, а камоли на образованом где је дао прилично значајан удео српске интелигенције. Наравно, то су људи који су свесни да се делић духа свог села мора жртвовати ради општег добра... Једно те исто, па Бог! И сад ће неко да каже да неко брани Србима из Нове Вароши или Прибоја да говоре ијекавицом, а етнички и историјски су ијекавскији крајеви од Тутина и Новог Пазара где муслимани том истом ијекавицом пишу и говоре без проблема. Употреба језика није само говор, и кад слушаш и кад читаш употребљаваш језик. У Новом Пазару се иначе ијекавица слабо осећа, али ето, Бошњаци су нашли један аргумент да траже поштовање „свог језика“, па инсистирају на уџбеницима и свему осталом на ијекавском стандарду, не знам само ко им и како може приговорити око тога у овој и оваквој рашомонијади од језика.. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Belopoljanski
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 820
|
|
« Одговор #70 у: 19.37 ч. 26.11.2011. » |
|
Супер, ослонићемо се на твоја познанства и утиске...
Не цитирај одломке и исечке из целине као новинари и адвокати, написао сам нешто и после тога. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
