Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Називи падежа
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
10.11 ч. 07.11.2026. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Називи падежа  (Прочитано 6195 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960



WWW
« у: 09.51 ч. 19.09.2011. »

Још у време када сам се, као основац, срео са падежима једна ствар ми није јасна: шта значе она рогобатна имена која смо морали да учимо напамет јер нас ни на шта нису асоцирала. Касније сам закључио да су називи падежа су изгледа давани слободном мешавином старогрчког и латинског језика, од случаја до случаја, што нимало није допринелу разумевању таквог поступања.

Једино ми је логично објашњење да су језички стручњаци такве називе надевали падежима да би звучали стручније, што је појава којој изгледа ниједна струке не може да одоли.

Најпре, шта значи сама реч падеж? Заиста има везе са падањем, односно, одпадањем од основног облика речи. Тако га је од старогрчког усвојио латински па се пренело и код нас. па добро, ако нита а оно је превод израза на српски језик и има неког смисла.

Јесте ли некада размишљали како би се падежи могли звати на српском, тако да их не морамо памтити напамет већ по значењу израженом у називу?
Сачувана

Часлав Илић
језикословац
одомаћен члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: машинац
Поруке: 474



« Одговор #1 у: 09.29 ч. 20.09.2011. »

Ево како је у пољском, са слободним преводима:
  • номинатив — mianownik (називник)
  • генитив — dopełniacz (допуњавач)
  • датив — celownik (циљник)
  • акузатив — biernik (трпник)
  • вокатив — wołacz (дозивач)
  • инструментал — narzędnik (алатник)
  • локатив — miejscownik (месник)

Сачувана
Pedja
администратор
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
DataVoyage
Име и презиме:
Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960



WWW
« Одговор #2 у: 10.57 ч. 20.09.2011. »

Уопште не звучи лоше.
Сачувана

VladKrvoglad
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 1.137


« Одговор #3 у: 22.49 ч. 22.09.2011. »

Још у време када сам се, као основац, срео са падежима једна ствар ми није јасна: шта значе она рогобатна имена која смо морали да учимо напамет јер нас ни на шта нису асоцирала. Касније сам закључио да су називи падежа су изгледа давани слободном мешавином старогрчког и латинског језика, од случаја до случаја, што нимало није допринелу разумевању таквог поступања.

Једино ми је логично објашњење да су језички стручњаци такве називе надевали падежима да би звучали стручније, што је појава којој изгледа ниједна струке не може да одоли.

Најпре, шта значи сама реч падеж? Заиста има везе са падањем, односно, одпадањем од основног облика речи. Тако га је од старогрчког усвојио латински па се пренело и код нас. па добро, ако нита а оно је превод израза на српски језик и има неког смисла.

Јесте ли некада размишљали како би се падежи могли звати на српском, тако да их не морамо памтити напамет већ по значењу израженом у називу?



Nije na odmet ni saznati znacenja reci koje oznacavaju padeze.

nominativ - nomen, nominare = ime, imenovati
genitiv - genus = pol, poreklo ili genitus = rodjen
dativ -dare, datum = dati, dato
akuzativ - accusarre = optuziti
vokativ - vocare = vikati, dozivati
instrumental - instrumentum = sredstvo
lokativ - locus = mesto
Сачувана
VPF
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Vladimir Filipović
Поруке: 194


« Одговор #4 у: 16.12 ч. 24.09.2011. »

100% se sećam da sam video u nekoj ranoj Karadžićevoj knjizi (Pismenica, ili možda predgovor Rječniku) "padež roditeljni" za genitiv. Verovatno je bio deo nekog kompleta slovenskih imena prenetih iz ruskog. Ne bi me čudilo da smo i reč padež uzeli iz ruskog.

Starogrčki i latinski su odavno vrlo proučeni jezici. Ljudi koji su formulisali gramatike "varvarskih" jezika su uglavnom odlično poznavali starogrčku i latinsku, i imali su tendenciju da gledaju druge gramatike kroz prizmu ove dve, pa im je bilo prirodno da prenose njihove koncepte i imena.


U latinskom i starogrčkom postoje perfekt i imperfekt, svršeno i nesvršeno vreme. U srpskom postoji pravi imperfekt, i postoji vreme koje zovemo "perfekt" ali koje označava i svršene i nesvršene radnje. Zašto ga zovemo perfekt a ne preterit? Eto tako, da bi više ličilo na latinski.

Aorist je starogrčko "neograničeno" vreme, neograničen zato što ne obeležava svršenost ni nesvršenost radnje, ali i zato što se njime izražavaju bezvremene istine ("sunce izlazi na istoku"). Naš "aorist" mu je sličan samo utoliko što može izražavati bilo svršenu bilo nesvršenu radnju.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!