Катарина134
гост
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 2
|
 |
« у: 14.27 ч. 19.10.2011. » |
|
Треба да нађем две збрине именице на слово е.
Не могу да се сетим никако. . . Знате ли ви,можда??
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #1 у: 09.48 ч. 20.12.2013. » |
|
Na žalost, ne znam. Sumnjam da postoji ijedna.  Probala sam ovako: e __________ ad e __________ je i baš se ništa ne uklapa! |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #2 у: 16.14 ч. 20.12.2013. » |
|
Erist. Eristi.Eriscad.
Epitrahilj. Epitrahilji. Epitrahilje.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ena
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: filolog
Поруке: 1.114
|
|
« Одговор #3 у: 20.10 ч. 20.12.2013. » |
|
Ali to nisu zbirne imenice. Izgledaju malo nategnuto i nisu u duhu srpskog jezika, kao kada bismo silom, pukom upotrebom tvorbenih nastavaka, napravili zbirne imenice od pojmova koji nisu za to prikladni i gde realno nema potrebe za tim, npr. stoik, stoičari, stoičarad. Ovo stoičarad baš i nema smisla (doduše, može se upotrebiti u pežorativnom značenju, ali čak i tako mi je previše nategnuto) i ne sreće se često, odn. ja nisam naišla baš nigde na tako nešto. (tipične) Zbirne imenice su npr. telad, prasad, lišće, klasje, cveće, momčad itd. http://www.srpskijezik.rs/gramatika/imenicekao i sa http://sh.wikipedia .org/wiki/Imenica: Zbirne imenice označavaju skup primjeraka shvaćenih kao cjelina u kojoj se ne izdvaja pojedini član tog skupa pa primjerke ne možemo pobrojiti. Te imenice obično nemaju množinu, a deklinacija im je kao deklinacija imenica srednjeg roda
zbirne imenice u kojima se vrši glasovna promjena jotacija (cvijeće, kamenje, granje, lišće, grmlje, drveće, trnje, grožđe)
zbirne imenice koje se završavaju na -ad i koje označavaju grupu ljudi ili životinja (momčad, perad, telad, siročad). Ove imenice pripadaju -i deklinacijskoj skupini.
zbirne imenice na -a (djeca, braća, gospoda...)
U množini, dvojini i rodu imenica postoje izuzetci za neke riječi. Eto, da dopunim, bila sam izostavila nastavak -a za tvorbu zbirnih imenica. |
|
|
|
|
Сачувана
|
These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #4 у: 23.15 ч. 20.12.2013. » |
|
Nema objektivnog razloga zasto ove reci ne bi bile zbirne imenice. Ono sto navodis kao razlog je tvoj licni stav.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Dizni
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 2
|
|
« Одговор #5 у: 10.31 ч. 21.12.2013. » |
|
I meni je to nategnuto Vlad.
Ena meni nije jasno ovo za telad i prasad, kako to da to nije mnozina imenica tele i prase nego je zbirna imenica koja oblikom jednine kazuje mnozinu, kao što vele na ovom sajtu. U kom smislu se gramatički ta mnozina razlikuje od bilo koje druge mnozine imenica u srednjem rodu, ili bilo kojem drugom rodu.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #6 у: 15.58 ч. 21.12.2013. » |
|
Dizni, za tebe isti odgovor. "Meni je to nategnuto" nije objektivan razlog. Jezik je sveobuhvatno sredstvo izrazavanja i sporazumevanja, i ako se pretvaranjem imenice u zbirnu postize efekat izrugivanja - pa, jezik sluzi i za to.
Epitrahilje zvuci arhaicno. Zasto da ne, radi se o crkvenim upotrebnim predmetima. Prilicno sam siguran da sam rec sreo u praksi. A i ako je samo arhaizam u svom nacinu - pa to ne znaci da nije deo jezika.
Da ne pominjem jos i pesnicki jezik, koji barata jos sirim spektrom reci.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #7 у: 18.50 ч. 21.12.2013. » |
|
Влад је у праву. 'Епитрахиље' се користи. Сви стручни термини су, по својој природи, страни већини говорника и коришћени само у одређеним круговима. Зато је говор о 'архаичности' и 'нетегнитости' неоснован, јер се ради о речима ограничене употребе. Време за њих тече спорије него за друге речи.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #8 у: 18.57 ч. 21.12.2013. » |
|
meni nije jasno ovo za telad i prasad, kako to da to nije mnozina imenica tele i prase nego je zbirna imenica koja oblikom jednine kazuje mnozinu
'Прасад' је заправо у једнини, а означава групу животиња. Узмимо лакши пример речи 'лист': 'листови' је обична множина, а 'лишће' је збирна именица. Ту имамо и нормалну множину и збирну именицу, што мало боље показује разлику. |
|
|
|
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
Dizni
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 2
|
|
« Одговор #9 у: 19.54 ч. 21.12.2013. » |
|
Pa to te pitam, baš to. Kako su to telad grupa a listovi nisu grupa. Mene interesuje ovaj teži slučaj, kako je došlo do toga da prase nema množinu nego ima samo jedninu. Mislim ono, je li znači nešto to što prasad možeš lijepo da brojiš i da je to oblik množine koji koristiš u prebrojavanju ili to što gramatički ovo prasad uzima glagol u množini a ne u jednini. Mene interesuje koji je to po tvojem mišljenju glavni razlog ili razlozi koji isključuju prasad kao množinu imenice prase.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #10 у: 20.32 ч. 21.12.2013. » |
|
Влад је у праву. 'Епитрахиље' се користи. Сви стручни термини су, по својој природи, страни већини говорника и коришћени само у одређеним круговима. Зато је говор о 'архаичности' и 'нетегнитости' неоснован, јер се ради о речима ограничене употребе. Време за њих тече спорије него за друге речи.
Ono sto sam podrazumevao pod 'arhaizam' jeste upotreba zbirne imenice uopste: nekad je ta upotreba bila znatno uobicajenija, moze se reci nacin misljenja i izrazavanja. U literaturi, ali i u govornom jeziku. Rec u zbirnoj imenici je obicno odisala nekom monumentalnoscu koja je nekad bila manir dostojanstvenog i epskog nacina izrazavanja - zato je to kasnije i preslo preko ironije u podrugivanje kao drugu krajnost. Evo primera: Steg. Stegovi. Steglje. Zastava. Zastave. Zastavlje. Koplje. Koplja. Kopljad. Mac. Macevi. Macevlje. Strela. Strele. Strelje. Sulica. Sulice. Sulicad. Crnogorcad. Srbcad. Srbadija. Ropcad. Momcad. Momcadija. Stradija. Tevabija. itd. Prosto receno, narativno-epski stil. Kako se primecuje, skoro svi objekti pripadaju 'junackom' svetu. Danas je to raritet. Kad kazes 'eriscad', namera je da se uvredi, a ne da se glorifikuje. Znaci, mozes i danas napraviti rec 'automobilje' - ako ti treba. Da li ce se odrzati u upotrebi je druga stvar. Mozda u nekoj pesmi, na primer. Mozda u nekoj knjizi, ako pisac zeli da naglasi neki aspekt price - automobile kao starinu ili dostojanstvo koje isijava iz neke povorke automobila ili kao izrugivanje zavisnosti od tehnologije ili ... |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 20.40 ч. 21.12.2013. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #11 у: 21.43 ч. 21.12.2013. » |
|
Избегавање 'архаичних' аспеката језика, који се не косе о основе савременог језика, је лоша пракса којом се умањује изражајна моћ и богатство језика. А та етикета архаичног неретко наводи људе да избегавају одређене речи и изразе које би оно можда иначе користили, па је треба с опрезом лепити.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #12 у: 22.41 ч. 21.12.2013. » |
|
Slazem se. Objektivno, arhaizam nije nista negativno.
U sustini, ljudi su u proseku u stanju da ovladaju relativno skucenim fondom reci, stoga mnoge reci 'zastarevaju'. Vecina automatski proglasava te nekoristene reci 'arhaizmom', kako bi opravdali sopstveni nedostatak kapaciteta. I naravno, onda pripisu tom 'arhaizmu' i negativnu konotaciju. Isti mehanizam vazi i za proglasavanje neke reci 'hrvatskom', 'bosanskom', 'neknjizevnom', cak i ako ta rec to nije.
Ja se pak uvek setim jednog clanka o recniku naseg jezika iz petnaestog veka. Evo par informacija, kao i rukohvat reci koje ilustruju kako je jezik izgledao. Eno i jednog primera zbirne imenice:
Арапско-персијско-грчко-српски уџбеник
Kо би очекивао да таква књига буде написана у 15. веку? Данас је чувају у Истанбулу.
богобојник, богострашник, далекост, даждан, даждити, говорац, јестија, јуха, клањати се, кто, лагахно, лажац, лепост, личник, љубеница, љубник, многосмејац, научитељ, незнаник, нитко, оделати, огојити, ојутрити се, оместити, оснежити, озорити, полесан, постник, праздан, премамитељ, преварник, примитељ, проститељ, работа, седалиште, слугати, слушаник, страшник, сух, удобрити се, укривити, уломити се, умолити се, уравнити, уработати, утамнити се, увисочити се, великост, заборавњац, злоговорник, знаник.
Neverovatno je kako je lako razumeti ove reci, iako su zaista stare i uglavnom razlicite od onih koje su danas u upotrebi.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.52 ч. 21.12.2013. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
s.z.
староседелац
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
|
« Одговор #13 у: 23.58 ч. 21.12.2013. » |
|
Одлично речено. 'Застарелост' се не може свести на искључиво лични доживљај неке речи, који је под утицајем нашег незнања. Али то је једна ствар, јер не ствара политичке поделе. Оно што ме највише нервира је када неки паметњаковић, који не зна за свет ван свог комшилука, почне да прави коментаре о томе како то и то није српско зато што га ти и ти такође користе, тиме одбацујући целе сегменте језика који су саставни део матерњих дијалеката делова нашег народа.
Хвала на овој информацији! Познато ми је да је османски двор у 15. веку користио српски језик у комуникацији са не само Србијом, већ и Млетачком републиком, али нисам имамо појма о овом речнику. Скоро сам прочитао и да је прва сат-кула у Русији била изграђена од стране једног Хиландарског монаха. То је био један од само пар таквих сатова у ондашњој Европи. Стиче се утисак да је оно што знамо о нашој историји само сенка стварне слике. То важи свугде, али далеко више у случају народа који су претрпели векове разарања.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
자세히 보아야
예쁘다
오래 보아야
사랑스럽다
너도 그렇다
|
|
|
Danga
одомаћен члан
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: професор српског језика
Поруке: 205
|
|
« Одговор #14 у: 23.37 ч. 22.12.2013. » |
|
Именица прасе има множину, прасићи... Прасад је небројиво мноштво, а оно се означава збирном именицом. Прасиће можемо да избројимо, а прасад не. У томе је разлика.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
