Danga
одомаћен члан
 
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка: професор српског језика
Поруке: 205
|
 |
« у: 17.02 ч. 24.12.2011. » |
|
Тенденције да се језик упрошћава и поједностављује, у неким случајевима могу бити схваћене као добронамерне. Међутим, када то упрошћавање прелази у деструкцију, то постаје проблем који има глобалне размере. Изостављање струјног сугласника Х, појављује се у говору, док се у писаном језику колико-толико поштује његово етимолошко место у речима. Тако ћемо чути да председник Тадић каже "две иљаде дванаесте" ( и то упорно понавља, дакле није лапсус! ), министар Љајић каже "ашки суд", а обични људи " оћу, оћеш, оће,. . . ; леб, лад, ладовина, ајде, оди,ја би , . . . . . . . . . . . . . Палатализација и сибиларизација су алтернирале овај фрикатив у доста речи и то је у реду, јер је процес био прогресиван. Мећутим, у наведеним примерима и у многим другим речима, сугласник Х се изоставља из говора, иако за то нема ни једног оправданог разлога.
|