Dok sam kucao, Danga je vec odgovorila, al' 'aj da i ja dam prilog)
'Biti' i 'jesam' se u srpskom standardu tretiraju kao dva razlicita pomocna glagola.
(Proverih kod Hrvata, tamo su odlucili da je to jedan glagol, sa dve varijante, to jest, 'jesam' im je
"suplement" glagolu biti).
Sta zbunjuje?
Sto prezent glagola 'biti' (budem, budes...) u principu veoma retko izrazava bas pravo sadasnje vreme.
Primer: Trebalo je odluciti: postati lekar ili pekar. A ja - budem pekar/lekar.
Cak i u ovom primeru je tesko smestiti radnju samo u prezent - nekako osecamo da je to 'budem' bilo u proslosti - ali, eto, verovatno vazi i do ovog trenutka.
Cak i nesvrseni oblik glagola biti - 'bivati' - cesto ima tu neodredjeno-prezentsku konotaciju:
"Biva da je to tako i tako, ali ne uvek" ("Moguce je da bi bilo tako")
U drugim slucajevima je upotreba prezenta 'biti' jos i vise zbunjujuca: kondicional ili cak furtur. Primeri:
"Kad ces to uraditi? - Kad budem" (skraceni kondicional, pun bi bio: "Kad budem uradio")
"Hoces li to sutra uraditi? - Da, budem ('uradicu', znacenje je futur)"
Ono, kad covek malo razmisli, sadasnje vreme glagola 'biti' se jos ponajbolje izrazava njegovim - infinitivom!
))
Primer: "Biti ovde - mnogo mi znaci" ('jesam': "To sto SAM ovde - mnogo mi znaci")
Medjutim, da direktno odgovorim na tvoje pitanje: ima i primera gde je 'biti' - zaista u prezentu:
"Po ovakvom vremenu, budem malo potisten". ('jesam': "Po ovakvom vremenu, ja SAM malo potisten")
Ovde je prezent ipak tzv. 'pravi prezent' iliti indikativ prezenta - sto onda znaci da 'jesam' i treba da bude drugi glagol (Stav je da ne moze jedan glagol imati dva indikativa)
