Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Nastanak reči kralj
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
18.36 ч. 03.10.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
Аутор Тема: Nastanak reči kralj  (Прочитано 48415 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #30 у: 10.37 ч. 25.02.2007. »

Цитат
А кад смо већ код метатезе, у току је и данас...  ...мада се надам да "инфракт" неће ући у књижевни језик. 

По мојој процени однос инфракт:инфаркт је 85:15.

Још један пример. Арпаџик код нас увек (95%) зову ''рапаџик''.

Можда би чак и нова тема могла да се направи од овога.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #31 у: 14.13 ч. 25.02.2007. »

Nije isključeno da je oblata iskrivljena u oblandu još davno u nekom od italijanskih narečja (samo nagađam), budući da je "oblata" na italijanskom danas nudilja ili medicinska sestra.
Ne, danas na italijanskom to označava osobu koja se bavi humanitarnim radom i vrši dužnosti pripadnika monaških redova, ali nije zaređena. Za muškarca se kaže oblato, za ženu oblata. E sad, tačno je da postoji, ali nije u širokoj upotrebi, i mada je sasvim moguće da se iskvari u narečjima, teško mi je da zamislim da je termin ikada bio toliko proširen da se može povezati s našim oblandama. Smiley
Сачувана
dudank
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 38


« Одговор #32 у: 19.01 ч. 25.02.2007. »

Samo prepisujem iz rečnika... italijanski ne govorim, a rečnik je možda malo zastareo. Zato hvala. Ali oblata se u starom značenju morala bar u neko vreme naširoko koristiti (verovatno u crkvenom latinskom) jer je označavala hostiju. Isti slučaj kao sa rečju "wafer" (engl.), "wafel, wafer" (srnem.), koja takođe označava hostiju ili presni tanki hleb, a kod nas je postala sinonim za oblande - ili vafle.

Zorane, gde ste čuli oblik "rapadžik"? Ne sporim, nego pitam iz radoznalosti. U Šumadiji svuda kažu arpadžik (sem možda u ponekom doseljeničkom selu, ali nije mi poznato iz prakse).
« Задњи пут промењено: 19.04 ч. 25.02.2007. од dudank » Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #33 у: 20.34 ч. 25.02.2007. »

Da, oblata i danas ima i to značenje kao hostija, opet verovatno u crkvenom jeziku pošto se inače kaže prosto "ostia", ali to si već ranije rekao pa nisam smatrala da treba da ponavljam. Svakako nije sporno. Smiley Ali zanimljivo je da i Italijani za oblande (i kolače od njih) koriste baš germanizam wafer, mislim da danas i ne postoji italijanska reč za to.
Сачувана
Зоран Ђорђевић
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка: Дипл. инж.
Поруке: 2.364



« Одговор #34 у: 20.50 ч. 25.02.2007. »

Цитат
Zorane, gde ste čuli oblik "rapadžik"? Ne sporim, nego pitam iz radoznalosti.

У широј околини Крушевца.
Сачувана
Бојан Башић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.611


« Одговор #35 у: 21.29 ч. 25.02.2007. »

Ovaj oblanda/oblata/oblatna problem nije nezanimljiv. Na ovoj temi je (ne znam zašto) uporno ispuštano još jedno značenje te reči (ili tih reči): pored kore za kolače, ovako nazivamo i kapsulu u kojoj se nalaze lekovi u prašku (obično neprijatnog ukusa, pa ih pijemo s kapsulom).

Matičin rečnik navodi kao ravnopravne oblike oblanda i oblata, u obama značenjima. Za varijantu oblatna kaže da označava isključivo kapsulu, ali da je čak ni u tom značenju ne treba upotrebljavati (tj. da svakako treba izbegavati tu reč). Takođe se za prve dve varijante kaže da označavaju i crkveni hleb koji u nekim veroispovestima služi za pričest, ali da za to ne valja upotrebljavati ove, već sasvim drugu reč — hostija.

Zanimljivo je gledište Klajna i Šipke. Po njima, i kapsula i kora za kolače mogu biti samo oblanda, dok su oblata i oblatna ravnopravni oblici, ali imaju sasvim druga značenja: označavaju kako pomenuti crkveni hleb, tako i „okruglu nalepnicu, etiketu reklamne ili obaveštajne sadržine“.

Ranije smo konstatovali da Klajn—Šipkin rečnik teži više ka beleženju reči i njihovih značenja koja se sreću nego propisivanju kako bi trebalo da bude pravilno. Međutim, kako god da okrenemo, nije mi jasno (ako već imaju takvu težnju) zašto nisu kore za kolače uvrstili i pod odrednicu oblatna, jer je evidentno da se vrlo često sreće u tom značenju (iako, po svemu sudeći, to nije dobro). Bilo kako bilo, nećemo pogrešiti ako poslušamo Matičin rečnik.
Сачувана
alcesta
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 1.865



« Одговор #36 у: 21.37 ч. 25.02.2007. »

Hm, interesantno da nisam uopšte znala za ovo značenje u vezi s lekovima. Čujem samo kapsula i ništa drugo. Smiley A ni za etiketu nisam znala. Evo opet nešto naučih. Smiley
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #37 у: 23.17 ч. 25.02.2007. »

Da li su reči oblata i oplata u etimološkoj vezi? U značenjskoj vrlo lako mogu biti.
Сачувана
kontra
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:

Струка: građevinarstvo
Поруке: 521



« Одговор #38 у: 09.39 ч. 26.02.2007. »

mislim da jesu, to je valjda krenulo od nemačkog oblata, koje se koristi i za oplatu.

Nego, to za lekove (ovoj, kapsula) piše kod Klajna i Šipke, ali (ne sporim da je tako) nikada nisam čula da je iko upotrebio reč oblat((n)a) u tom značenju.
Сачувана
Amarilis
сарадник
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Жена
Организација:

Име и презиме:
Milena XXX
Поруке: 109



« Одговор #39 у: 13.00 ч. 27.02.2007. »

Nego, to za lekove (ovoj, kapsula) piše kod Klajna i Šipke, ali (ne sporim da je tako) nikada nisam čula da je iko upotrebio reč oblat((n)a) u tom značenju.

Takodje...sve vreme citam ove postove, i razmisljam o tome...
Сачувана
Нескафица
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 731


« Одговор #40 у: 01.52 ч. 05.03.2007. »

A "dleto - detlić"?
Сачувана
dudank
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 38


« Одговор #41 у: 03.58 ч. 05.03.2007. »

Dleto i detlić (odn. detao) najverovatnije jesu nastali od istog korena (mada postoje i teorije koje detla/detlića izvode iz glagola det' sa značenjem "raditi", lotinškom onomatopejom "dimt" itd.), ali po svemu sudeći, nije reč o metatezi. U oba slučaja reč je o praslovenskom korenu, te iz njega izvedenom glagolu delti (dupsti). Kod reči "djetao" sufiks je glasio -ьl (kao u rečima "petao" i "vitao") - dakle, imamo spoj "deltьl" (ili verovatnije "delьtьl), gde se gubi glas "l" te ostaje "detьl" koji prevojem prelazi u detal/djetal, a zatim u detao/djetao i dobija deminutiv detlić. Kod dleta se pak gubi e (tj. reč je o nultom prevoju) i reč delto (odn. delьlto) postaje dlьlto, odn. dleto (da nije reč o metatezi, pokazuju neke druge varijante prevoja u istoj reči u slovenskim jezicima; npr. oblik "dloto").

U međuvremenu, evo još jedne zanimljive metateze: oblik "rodoskvrn" (od "svkrn" u značenju "nečist"; "skvrna" - "ljaga"; "oskvrnuti" - "opoganiti" itd.) dobio je i oblik "rodoskrvan", koji je takođe priznat kao književni, iako je nastao pogrešnom analogijom sa rečju "krv" (odnosno "krvno srodstvo"). Sa druge strane, imamo i reč "skrnaviti", koja je nastala iz istog korena, ali drugačijim putem: najpre je svršeni vid "skvrnuti" dobio proširenje da bi dobio učestani vid - "skvrnaviti", a zatim se prvo v istopilo radi lakšeg izgovora.

Сачувана
mssdm
гост

Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 8


« Одговор #42 у: 06.00 ч. 14.09.2008. »

Slovenska rec 'kralj' potice od imenice 'kraljevina', slozenica koja potice od 'Hor-Gon + Bel-Gon' ili od: krug + oblo.  Mozemo rekonstruisati proto-IE formu *krh(b)le(hna, odakle srpske reci 'okruglo', 'okrug', 'kralj' (vladar KRAJa) i kraj/krajina (cf.  Ukraina).  Slicna situacija je i sa eng: roundly/ringlet, region, royal (od lat.  h/regalis); nem.  Kreisel, rundlich, kreisen (srp.  kruženje).

-ovo je objasnjenje jednog naseg lingviste, Dusana Vukotica.  Takodje je rekao da je rec 'kruna' povezana sa recima 'krug' i 'karan'.
Сачувана
Тагови:
Странице: 1 2 [3]  Све
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!