Radi se o novoj reči koja nije posebno zapažena u lingvističkoj literaturi. Ne može nam mnogo pomoći ni engleski izgovor, jer je naša adaptacija ove reči predaleko od njega. Ipak, može se reći reč-dve.
Prefikse
ekvi- i
ekva- smo odavno uzeli iz latinskog, i to se čini da
ekva- ima svoje mesto u rečima koje su i u latinskom sadržale
a:
ekvalitet — aequalitas,
ekvator — aequator,
ekvatorijalan — aequatorialis; dok se u slučajima reči koje su naknadno sastavljene (kao i u onim koje su u latisnkom sadržale
i), zadržava
ekvi-:
ekvidistancija — aequus + distantio,
ekvilibrijum — aequilibrium.
Može nam pomoći i ova odrednica iz
Rečnika novijih anglicizama:
ekvilajzer, a m /ekvilàjzer/; ☹ EQUALIZER
[eng. equalizer]
...
Dakle, po svemu sudeći je
ekvilizacija.
Srećom, drugo pitanje je vrlo jasno. Dozvoljeno je isključivo
pretpojačalo (zbog jednačenje suglasnika po zvučnosti, jer ne postoji osnov po kom bismo ovu imenicu mogli podvesti pod izuzetke).
