Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2 Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Ватра - нагађања
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
05.25 ч. 11.09.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Ватра - нагађања  (Прочитано 6336 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
Boris
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: lekar
Поруке: 11


« у: 16.41 ч. 01.01.2012. »

    Реч ВаТРа као и све речи у говору Срба  првенствено треба тумачити значењима речи у Српском језику, јер су се спољни, страни језици временом и политиком  више урушили од предачког језика и тиме постали тешко употребљиви за изучавање порекла речи, пошто се језик као и сва Божја творевина, сходно другом закону термодинамике, временом и људском употребом трајно урушава, уз мање или више  задржавање почетног обрасаца ( напр.  губитак сугласника, губитак падежа,. . . ).  Српски језик није изузетак, али је ипак, у говору најближи предачком језику, јер је претрпео најмање измена и може бити основ за тумачење не само такз.  Индоевропских језика и поготово од њега изведеног санскрита, већ и Семитских, па и по неких  речи далекоисточних народа . . .  Писани остаци древних народа, па и сам ток развоја савремених језика и правописа само сведочи, не о развоју, него о урушавању језика , који опет на срећу по тумачење, има своју правилност у недоследности.  Због тих писаних доказа о променама, треба узимати у обзир и стране изворе, али смисао речи и њиховог међусобног садејства можемо само тражити у Српском језику.
    Пример речи ВАТРА. 
    ВАТРА није само огањ који који жеже, није ни пламен који пали, ВАТРА је и у пламену и у огњу јер их даје паљењем сувих, изВЕТРЕних дрва, која су се дуго ВЕТРила на ВЕТРУ.  Сирова дрва су пуна ВОДЕ која се најбоље суше на ВЕТРовитом месту а не на сунцу, на којем пуцају.  ВЕТАР даје довољно ваздуха за ВАТРУ, па без ВЕТРА нема ни ВАТРЕ.   ВЕТАР тера воду из дрвета, али тера и ВОДну пару са неба дајући ВЕДАР дан у којем се све види.  ВАТРА ноћу пламеном осветљава да се ВИДИ а дању ВЕТАР разВЕДРава,  дајући сунчано небо и нашим лицима ВЕДАР,срећан израз, којег можемо да видимо у ВЕДРУ пуног проВИДНЕ ВОДЕ.  Да није ВЕДРог дана тешко би се ВИДели на површини ВОДЕ препуног ВЕДРа.  ВОДА је провидна као ВЕДРо небо, па кроз њу ВИД продире брже од ВЕТРА.  Постоје и ВАТРене ВОДЕ које ВИД муте.  А постоји и очни ВИД  ВАТРеног погледа.
   Ватра се развија дејствовањем ветра и исцрпљује воду из дрвета, ваздуха, земље и ледене воде.   Ватра и вода су један од парова који се потиру али и подупиру: да није ватре са сунца  вода се не би подигла на небо, а да није водоника који је и део воде, не би било ни ватре у сунцу; да није воде не би ни дрво расло да даје огрев за ватру, а да није топле  ватре у зимске дане  вода би се у крви заледила. . . Ватра греје а вода нас хлади.  Вода на ватри ветри, ветар водене облаке доноси кој ватру пожара гаси.    Ветар је је дејствујућа твар и посредник између и кроз ваздух, воду, ватрену топлоту, ледену воду и влажну земљу.
   У  Кинеском „петоелемнтном систему“ кружења и супротности је готово истоветно.  Наиме први „елеменат“ ВЕТАР („елеменат“ дрво) прелази у други „елеменат“ ВАТРУ , тј.  разгорева, појачава ВАТРУ, а ВАТРА ствара влагу тј.  „елемент“ земље (трећи „елеменат“), тј.  топлота ВАТРЕ  подиже , топи лед  чиме кваси земљу ВОДОМ и покреће ВОДЕНУ пару увис , и даље, претераним испаравањем, жестоком ВАТРОМ , из земљане руде, избацује се свака влагу, стварајући  суви метал (четрврти „елемент“ сувоће), где се даље под појачаним  утицајем топлоте ВАТРЕ (супростављајуће дејство) , метал топи у течно стање ВОДЕ ( пети „елеменат“ хладноће).  Наравно, ово је крајње поједностављено гледање започето из једног угла, али у суштини се држи приче која се, опет може испричати из дтугог угла: ВЕТАР подстиче испаравање као и ВАТРА, и исушује „елеменат“ земље добриносећи хладноћи ( „елеменат“ воде“), јер је веома хладно ако смо мокри и на голој увој земљи где дува ВЕТАР.  Зато нам је потребна ВАТРА да се огрејемо кад смо наквашени од ВОДЕ и продувани од ВЕТРА.  Овај део о Кинеском схватању твари, не мора се узети у разматрање, више је као могућа необавезна разматрање.   
 Ватра је реч  од памтивека и коју многи Словени и сви Срби користе и знају зашто је користе, па чак и кад забораве скривени смисао , лаким играњем речи, наново откривају да огањ који из себе из-гони живот не може да буде без воде и ватре.
  Реч ВАТРА настала је из појма воде, малим гласовним променама сугласника који остају звучно слични. 
   Ватра и вода су из истог корена пара сугласника В-Д; супротне су гране  истог дебла и истог корена, јер без њих ништа живо не може да буде.
Кад се каже АТРА, мора се озбиљно узети могућност да је то од речи ВАТРА, јер су Стари Грци (у преписима због разних граматика) а мање Латини, били склони такозваној „аспирацији“, тј.  избацивању првог сугласника из речи, што нас у овом случају, јасно наводи да је АТРА у ствари измењена реч  ВАТРА.
  Толико о ватри.
  Ако неко сматра да треба да одговори нека пише на Српском,   без страних речи (боље је  језикословац а од лингвиста), у супротном сматрам одговор недостојним за расправу о Српском језику , осим ако се ради о заиста неопходним и незаменљивим речима несумњивог значења и без замене у Српском језику. 
   Српски  народ неписмени,(у некој од читанки  пише да је Вук по наговору Доситеја за узор за Српски језик узео говор неписмених сељака Голубића из околине Книна),  је тај који је сачувао у доброј мери предачки језик , слушајући и говорећи у кругу родитеља, док се учењем у кругу људи који су под појмовним утицајем страних језика, несвесно потире вековима чувана  реч тачног значења, што неопрезног ученика доводи у смућен и подређен па и у ропски положај у односу на учитеља (читај: већином странца), што представља добру основу за утисак мање вредности код ученика (читај. народ) као полазне основе за свеукупно поробљавање и искоришћавање домаћег народа у овом случају Српског, од стране туђег народа преко туђих појмова и туђих вредности. 
   Зашто се не сме кренути од претпоставке да је основа данашњег језика у Срба, био и основа за многе „старије језике“? Баш тако, стари запису су погрешно прочитани, јер су их читали они који су заборавили како се читају.  Чак за то није потребна политика, довољна је гордост једног утицајног човека или мање скупине да се промени говор читавих народа.  Па још на то додати утицај времена.  Многи страни „учитељи“ не знају за многе гласове нити их знају данас написати и прочитати када им ми кажемо.  Па како онда да им верујемо како је било, кад не знају да изговарају ни дан данас? Па и данас муцају, много им је сложена наша граматика и говор, па су напредовали тако што су се бавили  избцивањем свега што је сложено (број сугласника, падеже. . . ).  Као да  је свет и природа једноставна и „техничка“ као и њихов језик.  Хоће да нас уче о језику, а немају вешт језик који изговара све гласове!? Поводећи се за њима поводимо се за „техником“ и „машинама“ и „бинарним језиком“ и „системом“ размишљања у свету „компјутера“.
  Речи се морају љубоморно чувати јер нам чувају тачност појма за здраво размишљање, које мора бити на речима матерњег, на којем дуго опстајемо, а не маћехинског језика, на  којем ћемо пропасти.   Зато пре треба рећи СРПАЊ  који нам чува појам СРПСКОГ СРПА, и оружја и оруђа са којим СРБИ у лето, СРУБЕ тј.  жањеу пшеницу.  Једна реч СРПАЊ чува много повезаних појмова док туђица ЈУЛИ ништа, ама баш ништа не значи, не носи никакав појам за СРБЕ, ништа осим спознаје о нашој беди и умишљеној слабости према туђим утицајима.
  ЦарГоту да слободно мисли постављајући питања али и да више сам тражи одговоре.
  Свака част АрсЛонги, обрадовало ме је његова темељност и објашњење, до којег сам и сам раније дошао, (подршка јер није усамљен у начину размишљања).
  Расправе о прошлости нису толико битне, важнија су тумачења порекла речи данашњим живим речима, јер су речи  од Бога и старије су од људи . 
  Поздрав свима са питањем, како Латини осим sinistri (синистри) и aqua (аква), кажу (боље пишу) лево и вода? И које стварно значење, за разлику од данашњег, носи реч capital (капитал)?   
Сачувана
Boris
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: lekar
Поруке: 11


« Одговор #1 у: 16.56 ч. 01.01.2012. »

  Поздрав свима са питањем, како Латини осим sinistri (синистри) и aqua (аква), кажу (боље пишу) лево и вода? И које стварно значење, за разлику од данашњег, носи реч capital (капитал)? 
  Да допуним горње писање.
  ВЕТАР суши  и ВАТРА суши, тј.  ВЕТАР ВОДУ ТЕРА и  ВАТРА ВОДУ ТЕРА. 
  И да закључим, зато се каже ВАТРА.
Сачувана
Belopoljanski
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Струка:
Поруке: 820



« Одговор #2 у: 06.02 ч. 02.01.2012. »

Ствар је проста: ако је од памтивека у словенским језицима, треба дати ваљано објашњење како је нестала у словенским језицима ван ширег Балкана и зашто се уопште не користи у старијој и средњој словенској писмености.

Али ваљано научно објашњење. Српски језик није с неба пао овакав какав је данас, већ ми можемо да пратимо све његове развојне фазе и историјске облике од 9. века до данас, нити је изоловани језик у свету, већ је сродан са осталим словенским језицима и дијалектима. У свима њима без проблема проналазимо варијанте речи ветар, ведро, терати, вода, вид, а те све речи етимолошки објашњавамо унутар самих словенских језика и квалификујемо их као изворне словенске.

Сачувана
Boris
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: lekar
Поруке: 11


« Одговор #3 у: 18.27 ч. 02.01.2012. »

   И опет, да допуним
   Појаве у свету природе су везане, непосредно или посредно, проистичу једна из друге, стварајући код људи искуствене појмове, који се речима даље преносе другим људима.  И из тог разлога, речи су међусобно повезане као што су међусобно повезани појмови, тако да речи означавају и прате прелажење и прожимање појава, сличним прелазним  гласовним променама речи, који захтевају већи број сугласника, поготово прелазних сугласника.  Ако би се број сугласника смањио, смањила би се моћ гласа и гласног означавања, па би и представљање појма било крње и недовољно.
    Тако је и са речи ВАТРА која није основна реч, јер је везана за појма ВОДЕ и само кад ВОДА испари тј.  изВЕТРИ може да настане ВАТРА.  У ВОДИ нема ВАТРЕ, а ВОДА постоји без ВАТРЕ макар и као лед.  ВАТРА се наложи од дрва која су расла упијањем ВОДЕ, и не би их било без ВОДЕ, и зато је ВОДА изворна реч за ВАТРУ.  Такође, ВАТРА не може да постоји без ВЕТРА који доноси ваздух тј.  дух, дах, тј.  кисеоник, па је тако реч ВАТРА тј.  појам ВАТРЕ изведен и из ВЕТРА који је опет изведен, тј.  настаје кретањем ваздуха због различитих густина тј.  различитог притиска ВОДЕне паре у ваздуху, и увек је влажан и садржи део ВОДЕ у себи коју тера преко неба.  Значи и ВАТРА и ВЕТАР су изведени из појма ВОДЕ и кружења ВОДЕ и ВОДЕНЕ паре кроз жива бића и  твари у природи.
       Речи ВАТРА и ВЕТАР су саме по себи кованице јер су и изведене из појма воде која се тера , али пошто су супротног дејства, њихов гласовни изговор и настанак пратићемо на овај начин:  ВОДА, ВАТРА и ВЕТАР су три речи међусобно повезане са сугласницима В-Д и В-Т, где је сугласник Т помоћни и означава промену и умањењe изворног сугласника Д  (слично Дроб и Трба) , као што се и ВОДА у природи претвара у ВЕТАР и ВАТРУ.  Језик у Срба је сачувао природну и појмовну повезаност  и кроз правилну промену речи сачувао и саме  речи. 
   Енглези, на пример, колико знам то нису успели.  Имају WATER што је вода и WEATHER што је време тј.  ВЕДРО време, док за ВАТРУ кажу FIRE а за ВЕТАР кажу WIND, па због тога немају гласовну повезаност и сличност речи између ВОДЕ и ВЕТРА и ВАТРЕ, као ни између самих речи ВАТРА и ВЕТАР.  Како је код других народа и језика не знам, али би било добро и поучно погледати како се у другим језицима изговарају ове три речи и да ли постоји гласовна сличност.  Речи нити настају нити висе саме за себе, са неба не падају јер су са неба дате, и повезане су појавама у природи и свету, па их увек треба гледати у каквој су вези са другим речима.  У горњем случају јасно се види да Српски језик  сличним речима јасно прати кружење твари, док се то за Енглески не може рећи.
   Речи су старије од писма и од Бога су дате, и не мора значити  да писана реч  тачно преноси изговор ( пример речи без писаних нагласака), поготово када се тумачи стари запис.  Такође, ако је нема у запису не значи да је ниje постојала код неписмених, јер је  увек било питање ко и како пише или намеће правопис и раније и сада, и питање је да ли је неко сматрао да је реч ватра „сељачка“, „геачка“ и проста за уписивање у „фине“ књиге и писма. 
    Такође, не значи да није ни било неке речи раније ако је сада нема.  Добар пример за то је и значење лево која се код Латина изговарало и са LAEVA а данас њихови наследници кажи sinistri .  И са појмом воде је слично јер су изговарали и VADUM а не само aqua како је данас изговарају њихови језички наследници.  Како ли је било са мање значајним речима? И који је језик, Латински или Српски више сачувао преачки језик?
   Зато се порекло речи, па и речи ватра, не може се гледати из једног угла, мора се и у дубину времена и у ширину простора ићи и данашњим речима, без страха и предрасуда о мањем значају Српског језика у тумачењу, јер је у само ова  два примера, лево и вода, показао и доказао своју старину и макар равноправност у праву тумачења порекла речи.   
   Довољно смо дуго били склоњени од утицаја Латинског језика и Старо-Грчког и њихових правописних промена, да народ неписмени није ни много уносио туђице у свој начин размишљања, нити је био склон да лако прихвата многобројне промене које су пратиле Латински језик кроз време и просторе разних народа.
   Тек у скорије време преко описмењавања врши се значајан утицај писма и тумача писма на ЖИВИ НАРОДНИ ГОВОР, такозвана „стандардизација језика“ преко учених људи (увек је тако било)  много тога избацује из народне употребе, и појачава утицај појединаца и утицајних мањих скупина људи на читав народ и народни језик, намећући свој избор речи и схватање појмова, који се преко школе и државних установа снажно намеће.  То не мора бити увек штетно, али је опасно када се на тај начин убацују стране речи и страно схватање порекла речи јер на пример, реч capital, кап-итал, која у изворном појму не значи добит, новчану вредност или добро, него грех који се ис-куп-љава казном смрти на такав начин да  живот жртве истиче  кап-љањем крви из посечене главе (на којој је заживота била капа) кроз отвор на жртвенику да се са-куп-и у метални куп. Па сад одговорите да ли бисте хтели да имате више капитала или више покретних и непокретних добара?
   Зато, увек кренимо од нашег схватања поједине речи   и њеног места у живом говору Срба, па тек  је касније упоређивати са страним схватањем речи.
  Поздрав свима.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!