Boris
посетилац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка: lekar
Поруке: 11
|
 |
« у: 16.41 ч. 01.01.2012. » |
|
Реч ВаТРа као и све речи у говору Срба првенствено треба тумачити значењима речи у Српском језику, јер су се спољни, страни језици временом и политиком више урушили од предачког језика и тиме постали тешко употребљиви за изучавање порекла речи, пошто се језик као и сва Божја творевина, сходно другом закону термодинамике, временом и људском употребом трајно урушава, уз мање или више задржавање почетног обрасаца ( напр. губитак сугласника, губитак падежа,. . . ). Српски језик није изузетак, али је ипак, у говору најближи предачком језику, јер је претрпео најмање измена и може бити основ за тумачење не само такз. Индоевропских језика и поготово од њега изведеног санскрита, већ и Семитских, па и по неких речи далекоисточних народа . . . Писани остаци древних народа, па и сам ток развоја савремених језика и правописа само сведочи, не о развоју, него о урушавању језика , који опет на срећу по тумачење, има своју правилност у недоследности. Због тих писаних доказа о променама, треба узимати у обзир и стране изворе, али смисао речи и њиховог међусобног садејства можемо само тражити у Српском језику.
Пример речи ВАТРА.
ВАТРА није само огањ који који жеже, није ни пламен који пали, ВАТРА је и у пламену и у огњу јер их даје паљењем сувих, изВЕТРЕних дрва, која су се дуго ВЕТРила на ВЕТРУ. Сирова дрва су пуна ВОДЕ која се најбоље суше на ВЕТРовитом месту а не на сунцу, на којем пуцају. ВЕТАР даје довољно ваздуха за ВАТРУ, па без ВЕТРА нема ни ВАТРЕ. ВЕТАР тера воду из дрвета, али тера и ВОДну пару са неба дајући ВЕДАР дан у којем се све види. ВАТРА ноћу пламеном осветљава да се ВИДИ а дању ВЕТАР разВЕДРава, дајући сунчано небо и нашим лицима ВЕДАР,срећан израз, којег можемо да видимо у ВЕДРУ пуног проВИДНЕ ВОДЕ. Да није ВЕДРог дана тешко би се ВИДели на површини ВОДЕ препуног ВЕДРа. ВОДА је провидна као ВЕДРо небо, па кроз њу ВИД продире брже од ВЕТРА. Постоје и ВАТРене ВОДЕ које ВИД муте. А постоји и очни ВИД ВАТРеног погледа.
Ватра се развија дејствовањем ветра и исцрпљује воду из дрвета, ваздуха, земље и ледене воде. Ватра и вода су један од парова који се потиру али и подупиру: да није ватре са сунца вода се не би подигла на небо, а да није водоника који је и део воде, не би било ни ватре у сунцу; да није воде не би ни дрво расло да даје огрев за ватру, а да није топле ватре у зимске дане вода би се у крви заледила. . . Ватра греје а вода нас хлади. Вода на ватри ветри, ветар водене облаке доноси кој ватру пожара гаси. Ветар је је дејствујућа твар и посредник између и кроз ваздух, воду, ватрену топлоту, ледену воду и влажну земљу.
У Кинеском „петоелемнтном систему“ кружења и супротности је готово истоветно. Наиме први „елеменат“ ВЕТАР („елеменат“ дрво) прелази у други „елеменат“ ВАТРУ , тј. разгорева, појачава ВАТРУ, а ВАТРА ствара влагу тј. „елемент“ земље (трећи „елеменат“), тј. топлота ВАТРЕ подиже , топи лед чиме кваси земљу ВОДОМ и покреће ВОДЕНУ пару увис , и даље, претераним испаравањем, жестоком ВАТРОМ , из земљане руде, избацује се свака влагу, стварајући суви метал (четрврти „елемент“ сувоће), где се даље под појачаним утицајем топлоте ВАТРЕ (супростављајуће дејство) , метал топи у течно стање ВОДЕ ( пети „елеменат“ хладноће). Наравно, ово је крајње поједностављено гледање започето из једног угла, али у суштини се држи приче која се, опет може испричати из дтугог угла: ВЕТАР подстиче испаравање као и ВАТРА, и исушује „елеменат“ земље добриносећи хладноћи ( „елеменат“ воде“), јер је веома хладно ако смо мокри и на голој увој земљи где дува ВЕТАР. Зато нам је потребна ВАТРА да се огрејемо кад смо наквашени од ВОДЕ и продувани од ВЕТРА. Овај део о Кинеском схватању твари, не мора се узети у разматрање, више је као могућа необавезна разматрање.
Ватра је реч од памтивека и коју многи Словени и сви Срби користе и знају зашто је користе, па чак и кад забораве скривени смисао , лаким играњем речи, наново откривају да огањ који из себе из-гони живот не може да буде без воде и ватре.
Реч ВАТРА настала је из појма воде, малим гласовним променама сугласника који остају звучно слични.
Ватра и вода су из истог корена пара сугласника В-Д; супротне су гране истог дебла и истог корена, јер без њих ништа живо не може да буде.
Кад се каже АТРА, мора се озбиљно узети могућност да је то од речи ВАТРА, јер су Стари Грци (у преписима због разних граматика) а мање Латини, били склони такозваној „аспирацији“, тј. избацивању првог сугласника из речи, што нас у овом случају, јасно наводи да је АТРА у ствари измењена реч ВАТРА.
Толико о ватри.
Ако неко сматра да треба да одговори нека пише на Српском, без страних речи (боље је језикословац а од лингвиста), у супротном сматрам одговор недостојним за расправу о Српском језику , осим ако се ради о заиста неопходним и незаменљивим речима несумњивог значења и без замене у Српском језику.
Српски народ неписмени,(у некој од читанки пише да је Вук по наговору Доситеја за узор за Српски језик узео говор неписмених сељака Голубића из околине Книна), је тај који је сачувао у доброј мери предачки језик , слушајући и говорећи у кругу родитеља, док се учењем у кругу људи који су под појмовним утицајем страних језика, несвесно потире вековима чувана реч тачног значења, што неопрезног ученика доводи у смућен и подређен па и у ропски положај у односу на учитеља (читај: већином странца), што представља добру основу за утисак мање вредности код ученика (читај. народ) као полазне основе за свеукупно поробљавање и искоришћавање домаћег народа у овом случају Српског, од стране туђег народа преко туђих појмова и туђих вредности.
Зашто се не сме кренути од претпоставке да је основа данашњег језика у Срба, био и основа за многе „старије језике“? Баш тако, стари запису су погрешно прочитани, јер су их читали они који су заборавили како се читају. Чак за то није потребна политика, довољна је гордост једног утицајног човека или мање скупине да се промени говор читавих народа. Па још на то додати утицај времена. Многи страни „учитељи“ не знају за многе гласове нити их знају данас написати и прочитати када им ми кажемо. Па како онда да им верујемо како је било, кад не знају да изговарају ни дан данас? Па и данас муцају, много им је сложена наша граматика и говор, па су напредовали тако што су се бавили избцивањем свега што је сложено (број сугласника, падеже. . . ). Као да је свет и природа једноставна и „техничка“ као и њихов језик. Хоће да нас уче о језику, а немају вешт језик који изговара све гласове!? Поводећи се за њима поводимо се за „техником“ и „машинама“ и „бинарним језиком“ и „системом“ размишљања у свету „компјутера“.
Речи се морају љубоморно чувати јер нам чувају тачност појма за здраво размишљање, које мора бити на речима матерњег, на којем дуго опстајемо, а не маћехинског језика, на којем ћемо пропасти. Зато пре треба рећи СРПАЊ који нам чува појам СРПСКОГ СРПА, и оружја и оруђа са којим СРБИ у лето, СРУБЕ тј. жањеу пшеницу. Једна реч СРПАЊ чува много повезаних појмова док туђица ЈУЛИ ништа, ама баш ништа не значи, не носи никакав појам за СРБЕ, ништа осим спознаје о нашој беди и умишљеној слабости према туђим утицајима.
ЦарГоту да слободно мисли постављајући питања али и да више сам тражи одговоре.
Свака част АрсЛонги, обрадовало ме је његова темељност и објашњење, до којег сам и сам раније дошао, (подршка јер није усамљен у начину размишљања).
Расправе о прошлости нису толико битне, важнија су тумачења порекла речи данашњим живим речима, јер су речи од Бога и старије су од људи .
Поздрав свима са питањем, како Латини осим sinistri (синистри) и aqua (аква), кажу (боље пишу) лево и вода? И које стварно значење, за разлику од данашњег, носи реч capital (капитал)?
|
