ФИЛИПЖАК
гост
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Жарко Филиповић
Струка: Дипломирани машински инжењер
Поруке: 5
|
 |
« у: 10.42 ч. 16.01.2013. » |
|
Волео би да прочитам ставове, по овом питању-дилеми (срБска или срПски), људи којима је језик и писмо струка.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
|
« Одговор #1 у: 10.43 ч. 16.01.2013. » |
|
Дилема не постоји. У српском језику исправно је само "српски".
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ФИЛИПЖАК
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Жарко Филиповић
Струка: Дипломирани машински инжењер
Поруке: 5
|
|
« Одговор #2 у: 11.00 ч. 16.01.2013. » |
|
:o Ау ! Заиста брз одговор. Захваљујем Вам, али и изражавам сумњу у Вашу стручност, јер видим да сте ПРОГРАМЕР.
И ја сам, као и Ви, учен у школи да поједина слова испред неких (. . . . ) слова, прелазе у нека друга слова (Б у П, . . . ),
итд, итд. . . али све чешће срећем и другачија тумачења (или "тумачења").
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #3 у: 11.53 ч. 16.01.2013. » |
|
Pozdrav Filipe, Nije standard sad za nas ali ako uspiješ da se teleportuješ u vrijeme Dositeja Obradovića računaj na tu opciju kao bolju  Sad ovako kako je, navikli smo se na ovo "srpski" i to ti je stručno i naučno tako, i možeš se uvjeriti u to čim izadješ na ulicu. Ono čućeš možda i srbski, i srpcki, i svjecki i to ali bogme ne puno i uglavnom od ljudi koji od bukvara nisu zapinjali sa čitanjem bilo čega, i njima sličnima. Meni lično ovo "srbski" oće zube da polomi kad probam da izgovorim. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
|
« Одговор #4 у: 20.34 ч. 16.01.2013. » |
|
Za odgovor na ovo ne treba biti mnogo pismen.
Meni je nepojmljivo da neko može biti toliko slabouk da to ne zna, tako da smatram da oni koji tvrde da je "srbski" ispravno u stvari govore srbski a ne srpski jezik i da za njih ne važe pravopis i gramatika srpskog jezika.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
lapd
члан
Ван мреже
Пол:
Организација: ФИЛУМ
Име и презиме:
Струка: дипломирани филолог - англиста
Поруке: 99
|
|
« Одговор #5 у: 21.16 ч. 16.01.2013. » |
|
Ово је пре политичко, него лингвистичко питање, а пошто смо сад у демократији, нека свако пише шта му душа иште, али је -срПски- једино правилно. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #6 у: 22.27 ч. 16.01.2013. » |
|
Ja ću se složiti sa drugom murijakom iz grada Čikaga, to je sve politička stvar. Pošto je voks populi voks dei, "srpski" je pravilno a "srbski" je isto pravilno samo nije sad i u zadnjih par stotina godina. Postoje indicije da je Marko Kraljević koristio tu riječ ali onda Turci i trista čuda i izvrnu se jezik naopako. Ja sam našao na internetu da je neko svoje obraćanje narodu oko onog ustanka 1813e Karadjordje završio sa ovim riječima: "Bože pomiluj i ohrabri narod srbski i serdca sinova srbskih. Amin. Bože svemogući razori i pobedi silu tursku, koja je naumila razoriti blagočestvcje tvoje. Amin."Možda Karadjordje nije sto posto pouzdan izvor sa ovog lingvističkog stanovišta, jer se čovjek palcem potpisivao. Mada jeste da postoji i vjerovatnoća da je bio usmeniji nego pismeniji , pa i da su ljudi u to doba koristili "srbski" a ne "srpski". Našao sam isto da su bile novine u kraljevini Srbiji koje su se zvale "Srbske novine", a imaju i neka novija izdanja dje ljudi izvode bijesne gliste sa ovom "srbskom" varijantom. Ono što jedino možeš da kažeš da je fakat a nije politika u vezi ovoga je da su b i p isti glas, samo je b zvučan suglasnik a p bezvučan. Ili prostim jezikom, "p" ono izgovoriš kao da nisi doručkovao a "b" rikneš na glas |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Father Jape
посетилац
Ван мреже
Организација: Филолошки факултет Универзитета у Београду
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 17
|
|
« Одговор #7 у: 15.55 ч. 17.01.2013. » |
|
Treba razgraničiti strogo pravopis i govor. Pravopis je veštačka tvorevina, stvar konvencije. U starijem pravopisu, bar u toj reči, nije se beležilo jednačenje po zvučnosti, u današnjem se beleži. Međutim, to ni na koji način ne može uticati na izgovor, u kome je uvek dolazilo do regresivne asimilacije po zvučnosti.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #8 у: 09.26 ч. 18.01.2013. » |
|
Hvala na objašnjenju Father Jape. Ovo "jednačenje po zvučnosti" mi djeluje poznato odnekud, i logično objašnjenje kad pogledaš Pogledao sam na internetu malo i evo šta vele za ovu "regresivnu asimilaciju": Glasovna pojava prilagođavanja suglasnika drugim suglasnicima u onom elementu artikulacije koji čini njihova zvučnost, odnosno bezvučnost naziva se jednačenje suglasnika po zvučnosti. Kada se u riječi nađu u dodiru dva prava suglasnika različite zvučnosti, prvi od njih se prilogađava drugom. Zato će se, na primjer, zvučno b iz osnovnog oblika imenice vrabac, kobac, ždrijebac, kada se u obliku genitiva nađe pred bezvučnim c, zamijeniti takođe bezvučni suglasnikom p : vrapca, kopca, ždrijepca. Isto tako će se bezvučno p pretvarati u zvučno b kada se nađe ispred nekog zvučnog suglasnika : top sa sufiksom -džija daće imenicu tobdžija, gdje je zvučni suglasnik b umjesto bezvučnog p. Drugi suglasnik od dva u neposrednom dodiru svojom artikulacijom utiče na prvi, pa se zato ovo jednačenje naziva regresivna asimilacija po zvučnosti. Jasno je da je "jednačenje po zvučnosti" dje se od "srbi" dobija "srpski" a ne "srbski" primjer kad se zvučni suglasnik (u ovom slučaju b) pretvara u svoj bezvučni parnjak (p) da bi se po zvučnosti izjednačio sa bezvučnim suglasnikom koji slijedi, a to je s. Kad kažemo "srbski" to nekako onda ispada iz uobičajenog šablona jer onda imamo mismatch dje posle zvučnog suglasnika dolazi bezvučni. Ova regresivna asimilacija po ovome što sam citirao očigledno označava obrnutu stvar i nema veze sa ovim konkretnim primjerom sa "srpski" ili "srbski". U ovom "regresivnom" slučaju bezvučni suglasnik se pretvara u zvučni kao u primjeru koji su dali sa imenicom "top" od koje dobijamo "tobžiju", što znači da imamo jednačenje dje se bezvučni suglasnik p pretvara u zvučni b da bi se po zvučnosti izjednačio sa dž. Znači za razliku od Srbi/srpski, imamo da je sledeći suglasnik taj koji inicira promjenu prethodnog suglasnika u svoj zvučni parnjak. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 10.06 ч. 18.01.2013. од OMali »
|
Сачувана
|
|
|
|
ФИЛИПЖАК
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Жарко Филиповић
Струка: Дипломирани машински инжењер
Поруке: 5
|
|
« Одговор #9 у: 10.01 ч. 18.01.2013. » |
|
Ово је пре политичко, него лингвистичко питање, а пошто смо сад у демократији, нека свако пише шта му душа иште, али је -срПски- једино правилно. :)
Поштовани ЛАПД ! Видим да сте по струци дипломирани филолог и зато посебно ценим Ваш став, али ми у њему недостаје извор тог правила на које се позивате (нпр. Правопис САНУ или Матице СрБ(П)ске, издање 19. . године. . . ). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Father Jape
посетилац
Ван мреже
Организација: Филолошки факултет Универзитета у Београду
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 17
|
|
« Одговор #10 у: 10.18 ч. 18.01.2013. » |
|
Nema veze da li se zvučni pretvara u bezvučni ili obrnuto, to da li je regresivna ili progresivna zavisi od toga da li se prvi prilagođava drugom, ili drugi prvom. I srpski i tobdžija primeri su regresivne asimilacije.
No, svejedno je koje je tačno jednačenje po zvučnosti u pitanju, suština je da ma kako se dogovorili da pišemo to ne može uticati na govor. Odnosno, i kad se pisalo "србски", u govoru je bilo /srpski/.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
ФИЛИПЖАК
гост
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Жарко Филиповић
Струка: Дипломирани машински инжењер
Поруке: 5
|
|
« Одговор #11 у: 10.32 ч. 18.01.2013. » |
|
Поштовани Господине ОМали ( OMali) и Фатхер Јапе ( Father Jape) /и овде сам у дилеми, тј. да ли сте Џеп или ЏеЈп/  Захваљујем на Вашим, надасве, коректним и детаљним одговорима на моју дилему: Ср Бски или Ср Пски ! Из Ваших коментара закључујем да сте "у струци", али ми није јасно зашто су у Вашем "профилу" рубрике "струка" празне, тј. зашто се јавно не легитимишете шта сте по струци. Човек може да буде врстан познавалац одређене проблематике а да је, по струци, нешто сасвим друго. :o П. С. Иста примедба важи и за нашег Уредника г. Бојана Башића ! |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Pedja
администратор
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: DataVoyage
Име и презиме: Предраг Супуровић
Струка: програмер
Поруке: 1.960
|
|
« Одговор #12 у: 12.01 ч. 18.01.2013. » |
|
"Bože pomiluj i ohrabri narod srbski i serdca sinova srbskih. Amin. Bože svemogući razori i pobedi silu tursku, koja je naumila razoriti blagočestvcje tvoje. Amin."
Уверен сам да је он изговорио "сербски" а не "србски". Колико знам то се тад тако изговарало. Ово је пре политичко, него лингвистичко питање, а пошто смо сад у демократији, нека свако пише шта му душа иште, али је -срПски- једино правилно. Поштовани ЛАПД ! Видим да сте по струци дипломирани филолог и зато посебно ценим Ваш став, али ми у њему недостаје извор тог правила на које се позивате (нпр. Правопис САНУ или Матице СрБ(П)ске, издање 19. . године. . . ). Ваљда умеш и сам да отвориш Правопис и погледаш под "једначење по звучности". |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
OMali
pod_nadzorom
одомаћен члан
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 250
|
|
« Одговор #13 у: 12.16 ч. 18.01.2013. » |
|
Nema veze da li se zvučni pretvara u bezvučni ili obrnuto, to da li je regresivna ili progresivna zavisi od toga da li se prvi prilagođava drugom, ili drugi prvom. Ima ovo smisla časti mi Jape, nisam ono dobro pročitao
No, svejedno je koje je tačno jednačenje po zvučnosti u pitanju, suština je da ma kako se dogovorili da pišemo to ne može uticati na govor. Odnosno, i kad se pisalo "србски", u govoru je bilo /srpski/. Ja ne znam da ti pravo kažem ali mi nevjerovatno zvuči ovo što kažeš da to što napišemo ne utiče na to kako govorimo. Ako uopšte razumijem šta to znači. Složiću se sa Pedjom, i meni ovo što vele da je Karadjordje pričao izgleda vjerovatno da je tako i izgovorio. Ono kako te razumijem je da ti kažeš da je ovo jednačenje suglasnika u srpskom prirodna stvar a to što smo pisali drugačije je bila neka moda koja ide kontra jeziku. To bi bilo potpuno pogrešno shvatanje jezika u smislu postojanja nekog arhetipa koji odgovara prirodnom jeziku i koji nam je urodjen i nekog drugog koji je socijalno nametnut. Srbski ili serbski nije ništa manje "ispravno" nego što je srpski ni u govoru ni u pisanju u tom smislu. To što smo prihvatili "srpski" kao ispravno je rezultat ko zna koliko uticaja ali u osnovi je tako jer je prihvaćeno da bude tako kroz neku vrstu konvencije. Osnovna konvencija koja je doprinijela oblikovanju današnjeg standardnog srpskog je nametnuta kad je Vuk prelomio da je istočno hercegovački dijalekat (ili tačnije onaj odakle je on došao) ispravan a svi su ostali neispravni. Prije Vuka standard u pisanju i govoru nekih Srba je bio slavjano-srpski, ali je slabo odgovarao govoru većine i zato je taj jezik nestao i zamijenjen je sa dijalektom koji bolje odgovara glasu naroda, a glas naroda je kao što znamo i glas Boga. Taj scenario mi se bar čini najvjerovatnijim. U engleskom je bio isti slučaj, do protestantizma a i još kasnije nisu imali Bibliju na jeziku kojim je većina naroda govorila, nego na latinskom. Jezik se uvijek formira na principu kako se dogovorimo, a dogovorimo se po principu ko je jači. To ne znači da se odredjene riječi, fraze ili izgovor uvijek lako nameću ljudima, bar ne u smislu u kojem su se pisale jezičke norme u prošlosti na primjer u engleskom pa ih niko nije slijedio i ostajalo je na tome da su takva gundjanja oko pravilne upotrebe jezika gluposti koje niko pametan ne uzima ozbiljno. Ta vrsta preskriptivizma u jeziku je stvar prošlosti naravno ali to ne znači da "govor" ljudi dolazi niotkuda i da je on nezavisan od onoga što pišemo ili obrnuto. U pitanju je samo razlika u mediju putem koga koristimo jezik i ne postoji nekakav zamišljeni zid koji razdvaja pisanje od izgovora. Na kraju krajeva pismo može da bude klinasto ili kukasto, kako god napišemo to pismo će da postoji da bude zapis toga što govorimo. Ljudima je i izgovor i leksika i gramatička forma u velikoj mjeri nametnuta kroz konvenciju koja se slijedi u jeziku medija i školstva prevashodno. Razlika u registrima jezika je prirodna stvar i takva diferencijacija valjda postoji u svakom jeziku, manje ili više. Ono što mogu da kažem da danas važi za srpski i za engleski je da je razlika izmedju nečega što bi prosječno obrazovan čovjek izgovorio i napisao u nekom tipičnom kontekstu zamalo pa nikakva. Razlike u jeziku se pojavljuju sa različitim obrazovnim profilom čovjeka, starosnom dobi, različitim svrhama pisanja ili pričanja i ciljanim čitaocima ili slušaocima i tako dalje. Filipe molim lijepo. Kao što si rekao čovjek može da bude vrstan poznavalac ove problematike a da po struci bude na primjer mesar opšte prakse sa specijalizacijom za krmenadlu i svinjski laskare. To nije važno i nema potrebe da ispunjavam formulare sa takvim podacima na internet forumu. Ono što je važno je da pisanje na forumu ima smisla, da je argumentacija jasna i da nekoga zainteresuje da dalje proučava ovo ako baš oće. A nije da se puno ljudi češu oće li nešto pravilno reći ili ne, pa ni oni koji bi trebalo.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 13.05 ч. 18.01.2013. од OMali »
|
Сачувана
|
|
|
|
VladKrvoglad
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.137
|
|
« Одговор #14 у: 23.04 ч. 18.01.2013. » |
|
Cinjenica jeste da se uvek izgovara "srpski", a da je konvencija pisanja nekad bila druga, to jest, pisalo se korenski - "srbski" umesto "srpski", radi ocuvanja reci iz koje je ova rec nastala - imenice "Srbi".
Poenta je sledeca: u svakom jeziku postoji taj sukob izmedju zelje da se sacuva koren reci iz koje nastavcima nastaju neke druge, a sto cesto uzrokuje glasovne promene - i zelje da se jezik uprosti jednostavno belezeci te promene.
Kod nas je usvojen princip uproscavanja, a na ustrb ocuvanju korena reci po svaku cenu.
Ipak, i u tom sistemu postoje izuzeci. Cuveni je onaj sa "predsednikom".
Pred-sednik bi trebalo da postane "pretsednik" (jer se tako izgovara), ali je kao konvencija ipak usvojeno "preDsednik", jer bi "preTSednik" trazilo dalje stapanje u "preCednik". Ovaj primer je za sve reci gde se javlja kombinacija DS.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 23.07 ч. 18.01.2013. од VladKrvoglad »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
