Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« у: 17.08 ч. 17.01.2007. » |
|
Занима ме ово питање: где (у Боснији или у Србији и т.д.) и ко (Хрвати или на пример Срби који живе у Боснији) говори ијекавшином или екавшином? Ево примера, видео сам да реч "rečnik" могуће да се пише и "riječnik" (мада не сећам се да сам икад видео "ријечник", само "речник"). Већ доста добре говорим српски да знам да ни то нити оно су грешке, али још ме занима ЗАШТО ти говоре овако а они онако? Хвала унаперед.
|
|
« Задњи пут промењено: 14.29 ч. 18.01.2007. од pedja »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #1 у: 18.03 ч. 17.01.2007. » |
|
Не може "ријечник" ни у ком случају. Ако си тако видио, онда је то неко погријешио. У екавском се каже "речник", а у ијекавском "рјечник". Оба изговора су равноправна у српском језику. Екавски се традиционално користи у Србији, а ијекавски у Црној Гори, Босни и Херцеговини, неким дијеловима Хрватске и у западној Србији. Данас је хрватски језик само ијекавски, а српски је и екавски и ијекавски, и има Срба који користе и један и други тај изговор.
Разлика је у начину замјењивања старог гласа јат. У екавском изговору, јат се углавном замјењује са е: млеко, вера, дете, пређашњи, бележити, деца, ветар, реч, речник, волео, видео, видела, волела, брег, брегови, снег, снегови. У ијекавском изговору постоје четири начина за замјењивање јата:
1. ако је јат био дуг, у ијекавском даје ије: млијеко, дијете, ријеч, бријег, снијег 2. ако је јат био кратак, у ијекавском даје је: вјера, дјеца, вјетар, рјечник, видјела, вољела (лј > љ), сњегови (нј > њ) 3. ако је иза јата неки самогласник или неки мек сугласник (љ, њ, ђ, ћ, ј), у ијекавском је и: пријашњи, биљежити, волио, видио 4. ако је јат кратак, а испред њега је група сугласник + р, у ијекавском је е: брегови (ако је Р на почетку ријечи или је испред њега неки самогласник, опет је је: рјечица, рјечни, корјенчић)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #2 у: 19.50 ч. 17.01.2007. » |
|
Možda bi ipak trebalo još napomenuti da pred ijekavštine i ekavštine postoji i ikavština
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #3 у: 23.23 ч. 17.01.2007. » |
|
Дакле, стари облик дѣте, где се "јат" изговарао као отворено "е", тј. између "е" и "и", развио се у три варијанте: дете, где је превладала "е"-компонента; дите, где је превладала "и"-компонента; дијете, где су се компоненте раздвојиле у два гласа.
|
|
« Задњи пут промењено: 23.27 ч. 17.01.2007. од Фаренхајт »
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #4 у: 23.31 ч. 17.01.2007. » |
|
Нисам хтео да превише збуњујем Малрата. Икавски изговор користи се у неким дијалектима српскохрватског језика, али није признат у стандардном језику. Међутим, неки елементи икавске замене јата присутни су и у књижевном екавском и ијекавском лику - на пример облици компаратива новији, старији и сл. уместо изворно екавских новеји, стареји итд.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Бојан Башић
уредник форума
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.611
|
|
« Одговор #5 у: 23.56 ч. 17.01.2007. » |
|
A ima i momenata kada je ijekavski izgovor „normalan“, dok su ekavci prešli u ikavce.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #6 у: 23.58 ч. 17.01.2007. » |
|
Или уљез, што је ијекавски облик, али се користи и у екавском.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Данијела
сарадник
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 51
|
|
« Одговор #7 у: 12.30 ч. 18.01.2007. » |
|
Облици новији, старији... нису елеманти икавске замјене јата, већ је неутрализовано јат дало однос и – и. Ово и – и имамо у неким случајевима гдје се и у екавици и у ијекавици јат развило у И гласовним путем, под утицајем наредног Ј. Екавско и ијекавско И умјесто јата имамо у компаративу типа: старији, новији, раније и у ријечима додијати и није.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #9 у: 16.59 ч. 18.01.2007. » |
|
Мислим да су говори Лике претежно ијекавски, мада се икавски говори у личком приморју. Погледај карту дијалеката штокавског наречја коју је направио Павле Ивић, мислим да је оно на шта ти мислиш ту ишрафирано: овде.
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #10 у: 12.20 ч. 19.01.2007. » |
|
ијекавски у Црној Гори, Босни и Херцеговини Значи ли то да ако чујем како неко говори ијекавштином то могу да на сви 100% кажем да он је из Боснији?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Фаренхајт
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Поруке: 803
|
|
« Одговор #11 у: 12.36 ч. 19.01.2007. » |
|
Не можеш. Тај неко могао би бити из Босне и Херцеговине, или из Црне Горе, па чак и из неких крајева саме Србије. Морао би обратити пажњу на друге елементе говора како би разазнао ко одакле потиче.
(Наравно, занемарујемо хрватску ијекавицу.)
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #12 у: 21.07 ч. 20.01.2007. » |
|
А у Београду људи говоре ијекавштином или екавштином? (мислим да тачни одговор је екавштином, али ипак...) Може ли ми ико да објасни кад је престао српско-хрватски језик да постоји?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Lolita
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 500
|
|
« Одговор #13 у: 00.05 ч. 21.01.2007. » |
|
U Beogradu većina ljudi govori ekavski, jer Beograd teritorijalno pripada području na kojem se govori ekavska varijanta sprskog jezika. Naravno, naročito poslednjih godina, ovde se doselilo mnogo izbeglica iz Bosne i ostalih krajeva u kojima se govori ijekavski, i oni i dalje govore tako, jer se mi bez obzira na te sitne razlike razumemo bez problema, tj, kao što već znaš, taj jezik je jedan isti. Što se tiče srpsko-hrvatskog jezika, to je manje-više terminološko pitanje. Hrvatski i srpski jezik su suštinski toliko slični, da zapravo po praktično svim lingvističkim kriterijumima predstavljaju jedan isti jezik. Dok su Srbi i Hrvati živeli u istoj državi, taj jezik se, bez obzira na varijacije između istočne (srpske) i zapadne (hrvatske) varijante nazivao srpskohrvatski u Srbiji, a hrvatskosrpski u Hrvatskoj. Raspadom bivše Jugoslavije, i Srbi i Hrvati nastavili su da se služe istim jezikom kao i do tada, samo što ga Srbi sada zovu „srpski“, a Hrvati „hrvatski“. Isto važi za jezik koji u Bosni sada zovu bošnjačkim a Crnogorci crnogorskim. Sve je to zapravo, u suštini, isti jezik. Razlike između srpskog i hrvatskog jezika su minimalne, i poređenje je vrlo grubo, ali da bih ti lakše objasnila pokušaj da uporediš, recimo, američki sa engleskim ili austrijski sa nemačkim. To je, u principu, isti jezik sa nekim manjim ili većim terminološkim, leksičkim ili dijalekatskim odstupanjima i razlikama. I još da dodam - da, naravno, ikavski govor za razliku od ekavskog i ijekavskog nije priznat kao književni, ali samo sam htela da pomenem da i on postoji, pa ga u lingvističkoj priči ipak ne možemo zaobići (dok recimo u pravopisnoj možemo)
|
|
« Задњи пут промењено: 00.15 ч. 21.01.2007. од Lolita »
|
Сачувана
|
|
|
|
Mallrat
члан
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 142
|
|
« Одговор #14 у: 02.22 ч. 21.01.2007. » |
|
Хвала теби, Лолито! Значи људи у Србији и Хрватској се стварно схватају? Недавно сам гледао филм "Ванилне Небо" са Томом Крузом и поднаслови су били на хрватском, и ја сам запазио да хрватски се снажно личи на српски, али ипак мало се разликује, на пример, уместо "ко" је "тко" или мање се искористи форма "да + инфинитив". А да ли је то истина шта у бошњачком има више турцизама од хрватског и српског?
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|