s.z.
староседелац
  
Ван мреже
Организација: _
Име и презиме: s.z.
Струка: _
Поруке: 900
|
 |
« Одговор #1 у: 12.45 ч. 16.11.2013. » |
|
Из речника:
— "за́бава ж 1. а. забављање, разонода, провод. — Ружа се пољуби са госпођама и зажели свима сретну забаву. Тога се дана пјевао Фауст (Кум. 1, 274). Нећу вам жељети срећу, то се не смије ... рибару никада. Дакле: желим вам добру забаву (Новак Вј. 3, 89). У позориште долази само ради забаве и проводње (Скерл. 17, 20). Какву забаву може наћи да гледа у сено? (Нен. Љ. 26, 98). Духовити фејтони ... постали су били јефтином недељном забавом (Бар. 2, 146). б. оно што увесељава, разонођује; предмет, средство за игру, разоноду. — Он је био и забава и огледало чаршије (Хумо 3, 30). Ти узимљи танену галију, | У њу мећи трга свакојака, | Свиле, злата, јасних огледала, | Јабучица, дичиње забаве (НП Бос., 385). Губила [је] своју једину пријатељицу, своју једину забаву (Војн. И. 8, 44). Употребљавање касинских забава дозвољено је само у касини (Ратн. 6, 499). в. приредба на коју људи долазе да би се разонодили (седељка, бал и сл.). — Она даје данас у својој кући забаву (Бранковић Л., БВ 1901, 327). Из далека се чује весела свирка и граја вечерње забаве (Радиш. Ј. 2, VIII). Особа, која је владару могла бити најугоднија, бијаше позвана за домаћицу забаве (Крањч. Стј. 5, 15). Дворски персонал ... проводио је време у теревенкама, концертима и забавама (Радон. Ј. 6, 115). Била је ту кад је на нашој тратини била вртна забава (Гргић Б. 1, 183). Тужила га због увреде части, јер је то рекао њој ... на некој плесној забави потпуно јавно (Јонке 3, 161). г. заст. причање у друштву, разговор, конверзација. — Дотле је поджупан одгодио сједницу за неколико часака и у дворани настане пређашња гласна забава (Ђал. 7, 156). Забава се плела око лова, око путовања и енглеских пушака (И. 11, 43). Док су они били у забави, спомињући с неком тјескобом своје војне дужности, скупљали се вани по небу густи, црни облаци (Лив. 1, 10). 2. заст. заузетост, бављење нечим, посао. — Ово вамъ о моимъ забавама . . пишемъ ... да се оправдамъ ... да нiєсамъ ... са свим забацiо кньижевне послове (Милаковић Д., Вук 16, 57). Како је могао онај народ, коме је свакидашња забава борба, уз звеку оружја не подивљачити се (Игњ. Ј. 3, 23). Земља скупа нама крати даре, | ... Осушена љетне од припаре; | Немили се о њој нам забава (Пуц. 1, 33). 3. заст. а. приговор; замерка. — Може се лако догодити, да је што у граматичком и лексичком смислу сасвијем правилно, те му нема с граматичке стране забаве (Марет. 3, 654). Највише је било и има забаве словима dj (И., 16). Нема му се што забавити, зазрети; нема му забаве, зазора (Куш. 1, 118). б. ометање, препрека, сметња. — Трговцима је слободно да путују свуда по царству, да купују, продају, и тргују без икакве забаве или сметње са чије стране (Миј. Ч., Отаџб. 3, 526). (Поп. Ђ. 4). 4. заст. присилни рад, кулучење. — Повластицу, којом их опрашћа од сваке забаве (angaria) по своме царству, тврде, да им је дао Диоклецијан (Нак. 2, 260)."
— "ра̏зонода и ра̀зонода ж пријатно провођење времена, разонођивање, забављање, забава; оно што разонођује. — Узео је на себе ... да се побрине за послугу, лов, излете и разоноду дама (Андрић, РМС). Бијаше на тој свакодневној шетњи и дивне разоноде (Кол., РМС)."
У значењу пријатног провођења времена су синоними, али 'забава' има и мало више значења, као што се види изнад, мада су нека од њих застарела.
|