'Срећан' је директно изведено из речи 'срећа', што је на старословенском, ваљда, 'сърѧтја'. 'Сретан' је изведено директно из речи 'сретати'. Неки тврде да је 'сретан' настало од 'срећан', али ми то нема никакве логике, посебно имавши у виду да је наш језик временом све више примењивао јотовање.
Било би стварно занимљиво ако би нам неко могао дати старе облике ових речи, како бисмо то све могли видети на папиру. Ја нисам баш сигуран да ли је 'сърѧтја' исправно, јер се 'ѧ' мање користи у српској редакцији, а ова реч је ваљда карактеристично српска.
S.z. , moja replika ostaje kao spekulacija. Ali, ono sto te buni je moguce objasniti tom replikom:
Ako je, kako i sam kazes 'sretan" nastalo od 'sretati', onda je i 'streTJa' nastalo od 'sretan'.
To bi objasnilo i dva oblika; prvi 'sretan' kao originalni i 'gramaticki pravilan' (nije bilo gramatike, naravno) a drugi kao kolebanje jer je konacna imenica nastala na osnovu glagola 'sretati' i prideva 'sretan' bila 'sreca' a ne 'sreta'.
Мало је покасно овде, па ми треба пар минута да ово скапирам. Значи, који су досадашњи закључци (наравно, спекулативни, али бољих немамо)? 'Сретати' или 'срет' је извор целог скупа речи. Јасно је и да је теорија да је 'сретан' настало од 'срећан' без основа. То нисам заступао, ако можда тако изгледа из коментара.
Даље имамо две теорије:
1) Да је 'срећан' настало од 'срећа', а 'срећа' и 'сретан' од 'сретати'
2) Да је 'сретан' настало од вероватно старије речи повезане са 'сретати' (значи, глагол 'срет', што има логике јер имамо ход-ходати, па зашто не и срет-сретати), а 'срећа' од 'сретан'. То нам оставља рећ 'срећан', која је настала од 'сретан', под утицајем већ насталог облика 'срећа'. Да ли сам то добро разумео? Ако јесам, зар 'сретја' није могло настати директно од 'срез'?
Не знам пуно на ову тему, па ми је занимљиво да научим мало више. Иако се ради о спекулацијама, сами механизми су сасвим јасни, иако не можемо знати који од могућих механизама је онај прави.
