Ono što je, prema mom mišljenju dobro, u starim civilizacijama, odn. u tim tzv. zlatnim periodima (Periklovo doba u Atinskoj republici, elizabetansko doba u Engleskoj, ili prosto vladavina nakih velikaških porodica koje su polagale na kulturu - Medičijevi u Firenci npr.) jeste da su takvi apsolutističko-prosvetiteljski (ili ponekad
samo elitistički) trendovi zaista pogodovali razvoju kulture tih doba i omogućili pojavu istinskih remek-dela.
U stvari, sad nešto razmišljam, da se vratim na demokratiju... Ako ćemo pravo, o kakvoj demokratiji može da se priča, kada jedan tako ogoljen i lišen svake lepote sistem kao što je kapitalizam, koji se temelji na ljudskoj gramzivosti
, upravlja društvom, uz otužnu priču da im je (kapitalistima) stalo do ljudskih prava. A o zapodevanju zakamufliranih ratova radi nafte i prirodnih bogatstava, o tome da i ne pričam. I pritom, svi znamo da niko nije naivan. Hoću da kažem, znaju dobro o čemu se radi i tlačitelji i potlačeni. Pa nikom ništa.
Ovde prestajem, da mi se ne sloši skroz.
Šalim se.