Uh, Agata Kristi je super!
Jeste da njene knjige imaju sve mane žanrovske književnosti (šematske i nerazvijene likove, uvek iste/slične opise, posle određenog broja pročitanih knjiga može se sa većom verovatnoćom pogoditi pozadina zapleta i ključno pitanje
ko je ubica), ali sve u svemu, začin C.
To jest, strava je! Ima dosta pravog engleskog humora, koji je ostao sačuvan i u ekranizovanim verzijama, koje rado gledam. Najviše volim kada Herkul Poaro pozove njih sve, i krene redom da ih proziva...
Isto tako, mnogi ženski likovi su joj, bez obzira na šematsku pojednostavljenost, divni! U stvari, pročitala sam samo četrnaestak njenih romana, ali mogla bih sve da pročitam...