Нескафица
староседелац
 Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
 |
« Одговор #15 у: 18.46 ч. 19.05.2008. » |
|
Kod "starijih"/"čestih" reči obično ide samo jedna varijanta. Kod novijih prefiksala valja proveriti. U svakom slučaju, može se virnuti u kakav rečnik.
Nekog knjiškog pravila nema - prosto je, s vremenom, u praksi jedna moguća varijanta atrofirala.
Sa istorijskog stanovišta, međutim, reklo bi se da je "su-" stariji prefiks, jer se javlja u većem broju bazičnih/starijih reči, a takođe i jedini dolazi u obzir s pridevima: sumanut, sulud.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 18.50 ч. 19.05.2008. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #16 у: 20.34 ч. 19.05.2008. » |
|
A kako znati kod kojih su reči obe varijante dozvoljene a kod kojih nisu? Мислим да у језику не постоји категорија "дозвољено-недозвољено", већ "препоручено-није препоручено" или чак "правилно-неправилно". Хоћу рећи, лингвисти могу препоручити неку варијанту, имају право рећи шта је правилно, а шта не, али не могу некоме забранити, односно "не дозволити" да користи неку реч на сопствену одговорност. Рецимо, Ђорђе каже да више воли користити "сувремен" него "савремен", што је у складу и са препорукама лингвиста који кажу да може и једно и друго, али једно питање је кључно: шта каже пракса? А пракса каже (ово је мој закључак, који и не мора бити тачан) да велик број говорника српског језика (и у Србији, и у БиХ и у Црној Гори) каже "савремен", односно, варијанта "савремен" је много распорострањенија од варијанте "сувремен". При том мислим на језик медија, односно говорни српски језик који је оваплоћен у језику медија-телевизије, радија, па и интернета, а под релевантним медијима подразумевам Политику, РТС, РТРС ... Претпоставимо да је Ђорђе новинар Политике који у једном свом чланку користи облик "сувремен". Сигуран сам да тај облик не би прошао код Политикиних лектора, већ да би био исправљен у "савремен" из једноставног разлога: тако је одлучила пракса. Овим писанијем хоћу нагласити да често пута постоји несклад између онога што кажу лингвисти, (односно препоручују) и онога што каже језичка пракса. Лингвисти кажу да може и једно и друго, али, будући да човек има урођену тежњу да се опредељује између више могућности, у највећем броју случајева "побеђује" само једна опција, односно, језик се "опредељује" за само једну варијанту. Тако је лакше и природније.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #17 у: 20.43 ч. 19.05.2008. » |
|
Хм, ај добро ако хоћемо баш да терамо мак на конац, мада је то у суштини исто. Ко одлучује да ли је нека реч правилна или није? Језички стручњак, па самим тим он и дозвољава и не дозвољава. Правилно значи да је дозвољено ако хоћеш да причаш оравилно, ако нећеш, свеједно је...
Наравно, постоји и друга категорија препоручено/непрепоручено, које се у суштини своди на исто... Стручњаци не препоручују један облик, па самим тим ко хоће да говори правилно, неће користити мање препоручен облик, а ко неће... свеједно је...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #18 у: 22.20 ч. 19.05.2008. » |
|
Ne baš. Jezički stručnjak samo stavlja pravila na papir, ali ta pravila mogla su postojati i mnogo pre njega. Gramatički, jezički stručnjak MOŽE tvrditi da je "sased" isto što i "sused", ali praktično-jezički, to je pogrešno.
Dakle, pravila određuje I praksa - ne samo stručnjak.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #19 у: 22.23 ч. 19.05.2008. » |
|
Ne baš. Jezički stručnjak samo stavlja pravila na papir, ali ta pravila mogla su postojati i mnogo pre njega. Gramatički, jezički stručnjak MOŽE tvrditi da je "sased" isto što i "sused", ali praktično-jezički, to je pogrešno.
Dakle, pravila određuje I praksa - ne samo stručnjak.
У приниципу, ако би стручњак тврдио да је сасед правилно, не би био неки стручњак, је л'да? Стручњак ослушкује праксу, али на крају ОН одлучи шта је ушло у праксу па треба да буде правилно а шта не. Да није тако, ми бисмо још увек говорили Присли и Лос Анђелос.... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #20 у: 08.56 ч. 20.05.2008. » |
|
Ова је дискусија некако попримила збуњујући карактер. Макар за мене. Чињеница јесте да су оба суфикса заступљена, и чињеница јесте да је у речи савремен, уобичајенији префикс са- у (некадашњој) источној варијанти, а префикс су- у (некадашњој) западној варијанти српскохрватског односно хрватскосрпског језика. Чињеница јесте да се још тада код Хрвата није с благонаклоношћу гледало на источну варијанту, и код многих Срба се није с благонаклоношћу гледало на западну варијанту. Потом је политика то строже поделила на два језика (о смејурије!). Срећом по науку, код нас је "победила" струја лингвиста који заступају теорију да је и даље у питању један језик, са незнатним разликама. Не верујем да би ико у Хрватској рекао савремен, већина људи из "источног блока" неће рећи сувремен. Дакле, свакако је сувремен некадашња западна варијанта, али језички допуштена по нашим језичким правилима, просто зато што су наша правила толерантнија према вештачкој подели некадашњег српскохрватског језика. Затим, гледе језичке праксе, правила... Опште је позната чињеница да се правила граде на основу праксе. Зато се увек уз правило понуди много примера из добре књижевности. Будући да је језик променљива категорија, наравно да се некад касни у формирању правила (нпр. сви знамо колико муке наноси брз развој технологије и безброј нових појмова), зато се спрема тај фантомски правопис, да стигне праксу (мада, сви знамо да је то немогуће). |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Психо-Делија
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 1.457
|
|
« Одговор #21 у: 10.06 ч. 20.05.2008. » |
|
Срећом по науку, код нас је "победила" струја лингвиста који заступају теорију да је и даље у питању један језик, са незнатним разликама. Боље речено, ... српски језик са незнатним разликама.. Али, чикам било кога ко тако мисли да то каже једном Хрвату. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #22 у: 18.14 ч. 20.05.2008. » |
|
Naši su lingvisti nakon raslojavanja srpskohrvatskog samo reč „srpskohrvatski“ zamenili rečju „srpski“, što i nije bilo naročito ispravno jer to ipak nije srpski jezik sa neznatnim razlikama.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #23 у: 19.00 ч. 20.05.2008. » |
|
Naši su lingvisti nakon raslojavanja srpskohrvatskog samo reč „srpskohrvatski“ zamenili rečju „srpski“, što i nije bilo naročito ispravno jer to ipak nije srpski jezik sa neznatnim razlikama. Желео бих да чујем које су то „знатне“ разлике, с обзиром на то да потенцираш како ово „нису различити језици“. Ако под „знатним разикама“ подразумеваш што користе предметак су- чешће него ми, који користимо чешће предеметак са-, те „значајну разлику“ између глагола на -овати и -ирати, а биће и „значајна разлика“ осетљива у штокавском и кајкавском наречју, или (и)јекавски рефлекс тог језика, и слично, или пак постоји цела теорија о томе како су се кроз векове ова два језика развијала у „потпуно другачије“ и данас „неразумљиве“ нам језике? И Словенци су говорили сличним језиком до педесетих година, а данас имају овај красан језик — када до овог стадијума дођу Хрвати и Босанци па и Црногорци са уништавањем српског језика, и не разумем их при говору, онда се може говорити о засебним језицима. Прича како је „довољна свест“ говорника да имају засебну државу и говоре својим језиком донекле „пије воду“, јер не знам зашто данас не бисмо имали новозеландски, аустралијски, амерички, јужноафрички језик и друге, а језик којим се говори у Британији би се звао енглески, јер се ови првонаведени „значајно разикују“ у изговору поједних речи и просто је „немогуће“ међусобно споразумевање. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #24 у: 19.24 ч. 20.05.2008. » |
|
Nisi me razumeo. Ja ne sporim da se radi o jednom dijasistemu i o jednom idiomu, samo poričem da se čitav taj dijasistem tek tako može zvati srpskim kao što se kod nas čini, umesto nekadašnjeg srpskohrvatskog imena. Jer on nije samo srpski, i nije ni izvorno srpski kao što neki kod nas, a najčešće oni koji se u to i ponajmanje razumeju, pogrešno potenciraju. Danas se radi o trima odvojenim standardima koji se razvijaju zasebno i imaju sociolingvističku potporu (u „svesti govornika“), ali oni čine jedan dijasistem, jedan „jezik u širem smislu“, kako bih to rekao... I to jeste jedan jezik, ali taj jezik nije „srpski s neznatnim razlikama“, i pogotovu nije srpski koji je „ukraden“ od Srba i „uništavan“ do nerazumevanja. On je i srpski i hrvatski i bošnjački i crnogorski jezik.
|
|
|
|
« Задњи пут промењено: 19.43 ч. 20.05.2008. од Ђорђе Божовић »
|
Сачувана
|
|
|
|
Оли
језикословац
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме: Оливера Потић
Поруке: 993
|
|
« Одговор #25 у: 20.02 ч. 20.05.2008. » |
|
Nisi me razumeo. Ja ne sporim da se radi o jednom dijasistemu i o jednom idiomu, samo poričem da se čitav taj dijasistem tek tako može zvati srpskim kao što se kod nas čini, umesto nekadašnjeg srpskohrvatskog imena. Jer on nije samo srpski, i nije ni izvorno srpski kao što neki kod nas, a najčešće oni koji se u to i ponajmanje razumeju, pogrešno potenciraju. Danas se radi o trima odvojenim standardima koji se razvijaju zasebno i imaju sociolingvističku potporu (u „svesti govornika“), ali oni čine jedan dijasistem, jedan „jezik u širem smislu“, kako bih to rekao... I to jeste jedan jezik, ali taj jezik nije „srpski s neznatnim razlikama“, i pogotovu nije srpski koji je „ukraden“ od Srba i „uništavan“ do nerazumevanja. On je i srpski i hrvatski i bošnjački i crnogorski jezik.
Име је, као и само раздвајање политичка ствар. Ја лично мислим да ће се, кад-тад, језици поново ујединити с неким старим или новим именом, тако да тај тренутни самостални развој неће угрозити будуће јединство. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #26 у: 20.36 ч. 20.05.2008. » |
|
Ma jedini problem u svemu tome je sto taj jezik nema neko peto ime, nego mora da se zove bas srpski, hrvarski, bosanski ili crnogorski... Da taj jezik ime neko peto ime, ne bi bilo problema, jer se njegovo ime ne bi vezivalo za navodnu potcinjenost narodu cije ime nosi (u ovom slucaju srpskom), pa Hrvati, Bosanci i Crnogorci ne bi imali utisak da NEMAJU jezik i da moraju da govore navodno TUDJIM jezikom ako taj jezik kojim govore nazovu srpskim. Ja kazem da treba izmisliti potpuno novi naziv tom jeziku i mirna Backa. I (V)vuk sit i sve ovce na broju  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #27 у: 21.07 ч. 20.05.2008. » |
|
Stvar je jednostavno u tome što su ovaj jezik oduvek Srbi zvali srpskim, Hrvati hrvatskim, Bunjevci bunjevačkim, Užičani užičkim, Bosanci bosanskim, i razni ljudi raznim imenima; te i danas ga Srbi zovu srpskim, Hrvati hrvatskim, Bošnjaci bosanskim a Crnogorci crnogorskim, dakle svak svojim etničkim ili nacionalnim imenom. No nijedno od njih ne može se upotrebiti kao jedino ime za celoviti ovaj jezik, „naš jezik u širem smislu“.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #28 у: 21.16 ч. 20.05.2008. » |
|
Stvar je jednostavno u tome što su ovaj jezik oduvek Srbi zvali srpskim, Hrvati hrvatskim, Bunjevci bunjevačkim, Užičani užičkim, Bosanci bosanskim, i razni ljudi raznim imenima; te i danas ga Srbi zovu srpskim, Hrvati hrvatskim, Bošnjaci bosanskim a Crnogorci crnogorskim, dakle svak svojim etničkim ili nacionalnim imenom. No nijedno od njih ne može se upotrebiti kao jedino ime za celoviti ovaj jezik, „naš jezik u širem smislu“.
pa da, u tome je problem, jer onda svi misle da u stvari taj jezik kojim govore NIJE isti jezik kojim govori njegov komsija... A ja videh da Srbi pricaju srpskim, Hrvati hrvatskim i Bosanci bosanskim i savrseno se razumeju do najsitnijih detalja... Ma, sve je to prokleta politika... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #29 у: 21.45 ч. 20.05.2008. » |
|
Ali politika i jeste razlog zbog koga danas ipak imamo tri samostalna književna jezika, iako u okviru jednog dijasistema. Nju ipak ne možemo ignorisati, iako su lingvisti (prvi Dalibor Brozović, čini mi se) iznašli pojam „srednjojužnoslovenski dijasustav“ i srećno njime rešavaju etničke probleme ovoga „jezika u širem smislu“. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
