Е сад, кад сам се мало смирио могу и да одговорим.
Нормално, ви не морате да се слажете са мојим мишљењем али сматрам да је тон мало преоштар био - али као што рекох, већ сам се смирио.
Унапријед се извињавам због мога полузнања - али како човјек да научи ходати ако не падне пар пута или барем тетурајућ не поруши ил не уништи нешто око себе?
Идеје које заступате нису засноване на чињеницама, нису ни трпељиве ни високоумне, већ разорне, и у време када су на нашу колективну несрећу прво биле изречене, представљале један од одраза инфантилног револуционизма празноглавих хорди испуњеним мржњом према моралним вредностима, цивилизацијским тековинама и друштвеним формама и институцијама које су вековима биле темељ људског друштва.
И ја сам сам мишљења да су те револуције празноглаваца с почетка двадесетог вијека пресијекле једну традицију и један континуитет изградње моралних вриједности - али морам да поменем да у нашем тадашњем друштву то и није неку дугу, а поготову не позитивну традицију, у датом моменту имало.
Изгледа да ти коријени идеја које наведох и мало дубље досежу од самих празних глава тих авантуриста с почетка двадесетог вијека.
То је оно гдје нам се мишљења мимоилазе, колико се мени чини: ви све југословенско сводите на заједнички именилац српско, а ја сам мишљења да је то што радите веома контрапродуктивно по све учеснике, без обзира ко је у праву.
(моје мишљење - ништа друго)
Уз то сам мишљења да су сви народи на нашим теренима веома склони нарцисоидним патриотизмима у којима мало простора за објективност остаје.
Преко главе ми је понављање истих глупости типа 'концепт нације је настао у 19. веку' и сличних теорија које су у потпуности засноване на западном искуству - у овом конкретном случају, искуству народа Француске и данашње Немачке. Реч је о класичној полуистини која се извлачењем из контекста претвара у неистину. ....
Поптуно се слажем да је то полуистина. Моја грешка је само била што сам почео једну веома опширну тему са многих страна, па сам био изгубио нит.
... Било како било, у људској историји је увек било груписања у кланове, племена и народе, и један Србин је знао да је Србин, један Кинез је знао да је Кинез, а не Монгол, итд.
И са тим се слажем, само бих додао да je са еволуцијом једна јасна тежња ка све већим и већим групацијама веома препознатљива и сваки развој у супротном смјеру (сужавање хоризоната) је по мом мишљењу повратак уназад у развоју човјечанства.
Прво бијаху мале породичне скупине, веће племена, на села, на градове, на савез племена, кнежевине, краљевине, језичке групе, религиозне групације, нације, савезне државе различитих народа, итд.
Сви облици повећања савеза имају своје природне и неприродне карактеристике али свако повећање, ако остане стабилно, има далеко више предности него мана.
Зато и јесам навео примјер Нијемаца био, јер код њих 1871 године дефинитивно доста групација било које су доста плаузибилних разлога против уједињења имали и дан данас још имају али им је стварање савеза објективно гледајући донијело далеко више предности неголи
обрнуто.
Ја сам у сваком случају за проширење хоризоната, за проширење граница и разумијевање међу људима.
Али све то није толико битно колико разлог због које то наводим, а то је неоснована идеја и твдња, била она имплицитна или експлицитна, да су религија, национализам и различитости извор мржње и конфликта, и употреба истих у корист оправдавања сузбијања ових колективних аспеката нашег идентитета од стране заступника идеологија којима су оне један од темеља.
Овдје смо се грдно погрешно разумјели - ја то нисам никада хтио рећи. Изгледа да је мој пређашњи текст веома, веома лош.
Још једном се морам извинити.
Не, проблем нису ни религија, ни нација, ни традиција, већ зло које је у човеку, и које се једноставно манифестује на различите начине и налази свој изражај у свим аспектима човековог живота, личног и колективног. Одстрањивање ових кључних елемената човековог идентитета је први корак ка срозавању човека на ниво безличне биолошке јединке, јер се зло не манифестује само кроз колективне аспекте нашег идентитета. Кад-тад, на мети ће се наћи оно лично.
Сви проблеми на свијету су, као што и сами за свијет рекоште, веома комплексни - елем, шарени.
И овдје нам се мишљења мимоилазе: ја не вјерујем у категорије зла и добра. А опет су ми за живот потребни и свијетло и тама -
елем, по мени не постоји чисто зло .
Чак и Христ рече, да смо сви гријешни. То значи да "чиста доброта" међу људима не постоји - по тој логици за њега онда ни "чисто зло" не постоји.
Природна крајња тачка оваквог начина размишљања би било инсистирање на апсолутном брисању свих разлика, до те мере да више не бисмо могли да разликујемо, не само 'ми' и 'ви', већ ни 'ја' и 'ти'. Све физичке и психичке посебности би постале мете, а ни стварање једног џиновског, планетарног сијамског близанца није искључиво. Али, ни тада проблем не би био решен, јер би зло остало у човеку, и у одсуству уобичајене спољне мете за нашу мржњу, мада и данас неки мрзе себе, а не друге, мржња би једноставно била интернализована. Не бисмо мрзели 'њих', већ све, јер више не би било ни 'ја', ни 'ти', ни 'ми', ни 'ви'. Али, кључно, и погубно, мржња и зло би и даље наставили да постоје у том безличном свету без лица и свега онога што нас чини нечим већим од пуких биолошких јединки - онога што нас чини људима.
Видите ли колико лако револуционарно прераста у монструозно, и на како крхким темељима стоји наш целокупни морални склоп, разум и све оно што човека и човечанство чини оним што јесу?
Овдје сам ја мишљења да ви поједностављујете слику о стварању већих савеза и из своје перспективе "жртве" (што Срби у двадесетом вијеку и по мени дефинитивно јесу) покушавате да тражите разлоге за оптуживање свих других дешавања у свијету и да им приписујете карактеристике зла. Људски вас разумије ал сам убијеђен да ви можете да изађете из тих "оквира", односно да сте довољно интелектуално јаки да схватите да то није тако.
Дефинитивно данас у глобализацији нико не покушава да избрише разлике, чак се напротив оне и подржавају.
Само да се разумијемо, немојте ме погрешно схватити: за ме на западу није исто све сјајно. И запад је шарен али је еволуцијски гледано и емоционално и интелектуално испред нас. Ово "испред нас" не значи да се осјећам инфериорније или да то тражим од вас - ја то посматрам једноставно фигуративно речено као разлику у старости међу појединцима. Западне земље су по мени само "старије" од нас, а кињење млађих нисам никада одобравао.
То се па опет код нас и дешава - запад не кињи само нас - ја само покушавам у свему овоме да обајсним да ми и нисмо баш тако "мали", а при томе ни превише невини за какве себе сматрамо. Барем је то моје виђење ствари које заступам - нисам спреман никога због другачијег мишљења кињити!
Зато, манимо се глупости и шупљих квази-теорија и идеја. Оставимо ране да се зацеле и не додавајмо још соли већ увелико пресољеној чорби.
————
Извините ако сам вас лично погодио, али заиста ми то није намјера била - хтио сам само своје мишљење да изнесем, које је очито веома погрешно интерпретирано.
За крај, да се осврнем на Вајнрихов цитат (не баш цитат јер парафразирате). Многи га користе у сврху селективног умањивања важности концепта језика - селективног, јер умањују посебност српског и хравтског, али не и такозваног 'српскохрватског'. Али шта је дијалект, него скупина сличних језика појединаца, који се чак и на нивоу идентичних близанаца разликују? Опет се враћамо мом претходном поређењу живог и раскомаданог јагњета. Како језик има дијалекте, тако и дијалект има говоре појединаца.
Ја сам управо нагласио био да и ја однедавно српски зборим и да су сви ти термини по мени једнако тачни.
Како год било, ми смо и сами учествовали (по мени) у еволуционом враћању уназад наших народа на балкану и пред том чињеницм не смијемо затварати очи. То смо чинили на разноразне начине увијек и то је доказ наше "националне незрелости" на чему ја инсистирам. Примјери има много:
- подржавање разноразних празноглавих хорди прошлога вијека,
- олаког стварања савеза јужнославенске заједнице (да, да - добро читате: ни ја се не слажем са начином стварања савеза),
- лакомисленог стварања заједничког језика (
- не, ја вас заиста не провоцирам),
- избора погрешних савезника, поготову у миру, итд.
Мислим да нас двојица заиста веома слично мишљење о свему имамо (извините ако вас ово вријеђа), само ја мислим да сте ви мало исувише емоционални и тражите непостојеће "невидљиве нити" којима правдавате наше грешке. Ја вас разумијем, и сам сам емотивац велики - али се барем трудим да стекнем објективну слику свега.
Реч је о преувалеичавању важности површних обсервација, ништа више. Језик је и друштвени и научни концепт, док је дијалект чисто научна категорија. Исто као што под околностима у којима се различити језици једне језичке породице покривају географски повезан простор и тако чине један спектрум и прерастају једни у друг, што у научном погледу умањује важност концепта 'језик', дијалекти неретко чине један спектрум, без јасних граница, што уз чисто научну природу креације концепта дијалекта чини тај концепт више вештачким и неприродним. Исто тако, има језика који су сасвим изоловани, и нису део неког ширег спектрума, док исто тако има дијалеката који су такође географски јасно раздвојени од других. Преплитање, противуречности, непоклапања научних и друштвених идеја, слојевитост и шароликост. Стварност је сложена.
Да, заиста - стварност је веома сложена. Но и поред свега не мислим да је моја опсервација баш толико површна. Наравно да постоји велики број оних чија је опсервација далеко дубља него моја, али нисам сигуран да велики дио њих здравији и реалнији однос према свему има.
У тој процијени дозвољавам себи ту дозу самоувјерености иако знам да ће је многи као препотентност окарактерисати.
Због тога и постоје дискусије и размијене мишљења - мени се нпр. ова дискусија и поред свих емоционалних испада веома допала.
Језик је дијалект са армијом и морнарицом? Донекле тачно. Шта с тим? Зашто мислите да то умањује стварност језика? Зар не видите да је толико тога другог што је део нас подједнако неопипљиво и тајанствено, можда и вештачко, али не и мање стварно?
Шта сам хтио да кажем? Далеко више него што казах!
Па и сам вајнрихов Јидиш који је више њемачки него што је то саксонски дијалекат је језик за себе - и он сам је у тој реченици то признао. Хтио сам да кажем, да не би ни српског, ни руског, ни енглеског, ни алеманског, ни њемачког, ни грчког нити било којег другог језика било да није било неке силе иза њих. А те силе нам нису богом дане већ су све резултат нечијег успјеха на рачун нечијег пораза.
(иначе сам вјерник који не признаје подијеле вјере на било какве секте, конфесије или религије)
То сам истакао и у једном претходном тексту кад сам рекао да је политичко дјеловање и доношење било каквих одлука нужно зло ("НЕОПХОДНОПОТРЕБНЕ") којем нема алтернативе. При томе се праве и грешке, али је предност једног друштвеног уређења управо у његовој структури, ако