Соња
језикословац
староседелац
 Ван мреже
Пол: 
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
 |
« Одговор #15 у: 15.14 ч. 15.01.2009. » |
|
Hvala! Proslediću.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #16 у: 15.27 ч. 15.01.2009. » |
|
Ја у 99% случајева кажем „смеђа (боја)“. „Браон“ само ретко кад. Можда се може смислити контекст у коме би „смеђа“ зазвучало необично, али то сигурно не би било неправилно.
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #17 у: 15.29 ч. 15.01.2009. » |
|
Мени и смеђа и браон звуче подједнако уобичајено...
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #18 у: 15.34 ч. 15.01.2009. » |
|
А поготово волим реч „смећкаст“.  |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол: 
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #19 у: 18.22 ч. 15.01.2009. » |
|
Mislim da su neki jezikoslovci jedno vreme preporučavali da se umesto „braon“ upotrebljava „smeđ“ ili „mrk“, dok je „braon“ još uvek bila skora pozajmljenica u našem jeziku. Ako se već koristi, valja primetiti kako je „braon“ nepromenljiv pridev, kao i „roze“. (Osobito se tu greši: „rozi džemper“, „roza košulja“ i sl. nije pravilno, kao ni „rozle“.)
|
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Madiuxa
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 7.477
|
|
« Одговор #20 у: 18.29 ч. 15.01.2009. » |
|
А розле па на туфни? Па ако је ушла у РМС ја не видим зашто би се сад протеривала... Нек свако каже како воли, мада и даље мислим да мрк није исто што и браон или смеђ... |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #21 у: 18.59 ч. 15.01.2009. » |
|
Da, mrko je još tamnije. Svakako „braon“ danas već nema status skore pozajmljenice koju valja izbegavati, nego je već dobro ušla u svakodnevni jezik i rečnike. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #22 у: 20.15 ч. 15.01.2009. » |
|
E, a šta je s nazivima za konje? Imamo riđan, mrkov i vranac. Riđan i vranac su jasni, ali šta je onda mrkov? Možda ćemo preko toga odgonetnuti koja je tačno mrka boja. (Sem ako to nije lokalni sinonim za riđana ili vranca.) Mada privatno ja mrku boju shvatam kao "vrlo tamnu zemljanu boju, skoro pa crnu ali ne baš skroz, malo promiče iz nje nijansa tamnosive, malo tamnosmeđe" (ala opisah, svaka mi čast) |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #23 у: 22.51 ч. 15.01.2009. » |
|
Opis mi se savrseno svidja . |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
alcesta
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме:
Поруке: 1.865
|
|
« Одговор #24 у: 00.09 ч. 16.01.2009. » |
|
Ima naziva za boje koji su i semantički ograničeni. Recimo braon će se pre koristiti za, uslovno rečeno, nežive pojmove, možemo reći braon cipele, braon pantalone, ali smeđe oči, mrko lišće, kestenjasta kosa, konj mrkov... nije u pitanju gramatika nego semantika. Kao što reče Bruni, niti mrka bezuslovno može da zameni braon, a ni obratno, zato i koristimo sve te sinonime. Sve zavisi u kom kontekstu vam je pridev potreban. Uopšte, upotreba termina za boje nije nimalo jednostavno pitanje, čime sam vas uostalom uživo već davila.  Po definiciji iz rečnika je jasno da se ne može reći svetlomrk (mada nema mnogo smisla ni tamnomrk kad je mrk sam po sebi već taman) ali zato može tamnosmeđ i svetlosmeđ. Verovatno neki lingvisti ne preporučuju braon zato što miriše na varvarizam, a iskreno rečeno ni meni se mnogo ne dopada, ali to je stvar i ukusa. Generalno ja braon obično izbegavam u pisanju, ali to je moj problem. Uopšte govoreći, slažem se sa Brunhildom, smeđ pre pokriva značenje za braon nego mrk. Ali i dalje je kontekst glavno, uz koju imenicu ide. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Нескафица
староседелац
Ван мреже
Организација:
Име и презиме:
Струка:
Поруке: 731
|
|
« Одговор #25 у: 01.37 ч. 16.01.2009. » |
|
E, kad smo apsolvirali braon, prelazimo na grao (Da li "narodnom etimologijom" ljudi vezuju pridev "graorast" uz "grao" - tj. "graorast = sivkast"? I šta tačno znači "graorast"? Mnogo me mrzi da dižem zadnjicu sa stolice i kopam po Matici.) A zatim nas čeka bež/drap Posle toga rezeda (zna li ko odakle uopšte potiče ta reč?) |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 01.40 ч. 16.01.2009. од Нескафица »
|
Сачувана
|
|
|
|
|
Miki
Гост
|
|
« Одговор #26 у: 12.00 ч. 16.01.2009. » |
|
Матица каже: • Драп, фр. светлосмеђ (онда: драпичаст = светлосмећкаст ); • резеда, (у атрибутској служби) непром. сивкастозелен. Беж не нађох у РМС, али Вујакликин РСРИИ ( Речник страних речи и израза) каже: (фр. beige) који је бледосмеђе боје, необојен, природне боје.У оба се помиње тегет, РМС: прид. непром. затвореноплав, тамноплав [неколико примера], а Вујаклијин РСРИИ даје и етимологију: по Вилхелму Тегетхофу (Wilhelm von Tegetthoff), аустријском адмиралу, који је 1866. командовао у бици код Виса. Граораст и шућмураст, но цоммент! Допуна: Вујаклија каже за драп: ит. drappo, фр. drap, прљавожута, отвореномрка боја. А за разеда каже: лат. resedare (=ублажавати), бледа сивкастозелена боја.Допуна 2: РМС: цинобер, грч. хем. живин сулфид жутоцрвене боје који служи сликарима као боја, цинобарит, руменица.Допуна 3: Ја мислио да је шућмураст некакав жаргон, кад оно међутим : шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 12.17 ч. 16.01.2009. од Мирослав »
|
Сачувана
|
|
|
|
Дарко Новаковић
сарадник
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049
|
|
« Одговор #27 у: 18.07 ч. 16.01.2009. » |
|
E, kad smo apsolvirali braon, prelazimo na grao (Da li "narodnom etimologijom" ljudi vezuju pridev "graorast" uz "grao" - tj. "graorast = sivkast"? I šta tačno znači "graorast"? Mnogo me mrzi da dižem zadnjicu sa stolice i kopam po Matici.) Моја покојна баба је често користила ту реч граораст. Потиче од грахораст што значи: сличан граху; посут сивим тачкама, пегама, зеленкастосив. Инaче, 6Т РМС све речи на граор- упућује на грахор-. |
|
|
|
« Задњи пут промењено: 22.27 ч. 16.01.2009. од Дарко Новаковић »
|
Сачувана
|
Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
|
|
|
Соња
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација: /
Име и презиме: Соња Ђорђевић
Струка:
Поруке: 1.404
|
|
« Одговор #28 у: 22.13 ч. 16.01.2009. » |
|
шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст.
... сав онако некако никакав . Иначе, професор нам, тј. вам се захвалио на помоћи. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
Ван мреже
Пол:
Организација:
Име и презиме: Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322
|
|
« Одговор #29 у: 23.19 ч. 16.01.2009. » |
|
шућмураст, који је неодређени боје; сивкаст, пепељаст.
... сав онако некако никакав . Stari Užičani kažu za neku neodređenu, „svu onako nekakvu“ kako kaže Soške, boju turcizam ševteli (nepr.). Ševtelija je, u istom ovome dijalektu, voće tako neke ševteli boje — obično kruška ili breskva — pa bi ševteli mogla biti i neka neodređena žućkasta boja (slično onoj definiciji koju za bež daje Vujaklija, a Miroslav je gore citira) pre nego pepeljasta poput šućmuraste. Inače Užičani mahom za smeđe oči kažu da su šućmuraste, i — mutne, odakle verovatno potiče ono poznato nam užičko „mutno“ koje znači zanimljivo ili lepuškasto. |
|
|
|
|
Сачувана
|
|
|
|
|
