Deprecated: preg_replace(): The /e modifier is deprecated, use preg_replace_callback instead in /home/vokab/public_html/forum/Sources/Load.php(216) : runtime-created function on line 2  Eto, piskaram i ja ponešto
Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
17.55 ч. 15.10.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Eto, piskaram i ja ponešto  (Прочитано 6050 пута)
0 чланова и 0 гостију прегледају ову тему.
yo-wan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
EPS
Име и презиме:
Jovan Dimitrijevic
Струка: Elektroenergeticar
Поруке: 12




« у: 19.59 ч. 02.09.2015. »

Raspavanka
         
        Tumarajući tamo-amo i snebivajući se, naletim na debeli 'lad u parku, a kako sam u fazi odvikavanja od pušenja, ja u usta uvalim jednu žvaku marke Bubble-Gum (baš da ih ne reklamiram!).  Tako, sedim na klupi i posmatram decu kako se igraju, kučiće kako veselo mašu repom očekujući parče nečega što može se nazvati komadom milostinje, posmatram bedu i očaj kako jačaju svoje zajedništvo. . .
Uto, odnekud dogegljaše dva slepca, očigledno penzionera, sa svim pratećim rekvizitima: tamne naočari, beli štapovi, ukočen "pogled". . .  i tik do mene na klupi sedoše.  Nisam ni očekivao da me pitaju "je li slobodno" i baš sam o tome razmišljao kad tišinu naruši jedan od njih:

- Jesil' vid'o šta uradiše ovi?!
- Kako da nisam! Gledam i ne mogu se načuditi! - Reče drugi, i dodade: - Ali, posmatraj to na ovakav način.  Mora se tako ili nikako.
- Ma ja na to pomalo pazim iz svog, profesionalnog ugla.  I vidim da nema drugog izlaza.
- Osvrni se samo neko vreme unazad, seti se čega smo se sve nagledali!
- Kako da ne! Ja ovako nešto u životu nisam video!!! - konstatova prvi sagovornik.
 I dok su oni čavrljali, ja sam se trudio da ne odam svoje prisustvo slučajnim praskom balona žvake.  Alegorija se nastavi:
- E, vala svašta se nagledasmo u poslednje vreme!
- Svašta i ništa, baš tako! Da ti iskreno kažem, uopšte ne žalim za svojim ošima! Kako li je tek ovima što sve vide?!
- Ma njih ne treba žaliti, pa oni su i kod očiju slepi.  Njihovim gledanjem smo zapali u ovaj mrak, zar ne?!
- U pravu si, okati su slepiji od nas, 'bem ti našu gramatiku koja tvrdi za pridev slep, da nema superlativa!
U ovom trenutku prevari me balon uz jedno "BaaaaM"! Brzo se snadjoh: - Gospodo, jel' slobodno sesti?
Nakon njihove "dozvole" promeškoljih se malo i zauzeh istu poziciju.
- Žao mi je ako sam Vas prekinuo u priči. . .  - počeh da se snebivam.
- Naprotiv! - Kaza ovaj bliži meni.  - Ja upravo polazim, moram se sresti s nekim.  Nismo se videli već neko vreme.
- I ja polazim, imam neodložni susret sa jednom predivnom osobom.  - nadoveza se drugi. 
- E, pa do skorog vidjenja, prijatelju!
- Do vidjenja, živ i zdrav mi bio! - Izmenjaše odpozdrave medjusobno.
- Zdravo da ste i Vi prijatelju.  - Obrati se jedan meni.  - I da znate, samo jaka volja odvikava od pušenja!
- !? Ne stigoh da ih odpozdravim!
Сачувана
yo-wan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
EPS
Име и презиме:
Jovan Dimitrijevic
Струка: Elektroenergeticar
Поруке: 12




« Одговор #1 у: 20.00 ч. 02.09.2015. »

Pomoć prijatelja

        Sreo sam čoveka.  Ne na putu, ne u gradu, ne u nekoj ustanovi.  Sreo sam ga na mostu.  Ove godine vode ispod mosta nije bilo.  Presušila je reka.  Skroz!
Čovek je tužno s mosta gledao u suvo rečno korito.  Poželeo sam da svojim prisustvom ublažim njegovo stanje tuge.  On otvori dušu, pogledom fiksirajući neki kamenčić na dnu rečnog korita. 
- Žena me vara, dobio sam otkaz, deca me ignorišu i ne poštuju, dugujem i ,,Kurti i Murti''  prijatelji me izbegavaju, neprijatelji začikavaju, švalerka zatrudnela, isključili mi telefon, isekli struju. . . . 
Rešio sam da se bacim u reku, kad ono, ne mogu se čestito ni samoubiti.
- Zar je dotle došlo? - Pitao sam
- Zovem se Dragoljub, prijatelji me zovu Guc-Štuc-Cuc-Muc.  Vidite, i sa nadimkom baš ne stojim dobro. . .  Em dukačak, em nakaradan, neprikladan!
- Mora da mucate kada se napijete.  - Odvalih ja
- Ništa osim vode u životu nisam popio.  - Reče. 
Posle kraće pauze on nastavi: - Da ovoliko presahne!?
- Molim?!
- Reka! - Potkrepi prethodnu izjavu.
- Zar je to toliko čudno što je korito suvo, leto je bilo žestoko.  - Težih da ga utešim. . .
- Ne, nije čudno.  Samo, vidite da i sa smrću nemam naročite sreće.
- Aha! - gotovo se složih sa njim.  - Medjutim, ja tu ne bih mogao biti od pomoći, - procedih.
- Naprotiv, gospodine. . .
- . . .  Jovan, zovem se Jovan, za prijatelje takodje Jovan.  - Predstavih se.  - Kako mogu biti od koristi?

- Pa, recimo da me odvezete do neke poveće reke, - predloži on.
- Ali, ja nisam taksista, mogli bi me kazniti zbog rada na crno.  - Počeh da se vadim. 
- A vi me povezite kao prijatelja.  - Skoro da je insistirao.
- Znate kako kažu?! "Registrujte taksi-firmu a posle vozite i džaba".  Osim toga, ne bih želeo da ikako učestvujem u vašoj samoubilačkoj nameri.
Čovek je bio uporan, molio je do te mere da sam podlegao njegovom vapaju, te malko zaobišao sopstvene principe
- U redu, rekoh.  Mogu vam pomoći - malo!
Počeo je da se raduje poput deteta: - Nemam reči kako da Vam zahvalim.  Šta predlažete?
- Odvešću vas do obližnjeg jezera.  Već nekoliko puta ribolovci su vadili zlatnu ribicu.  Možda se i Vama posreći - probajte! Upecate li je, birajte želju.
Odvezoh ga na predloženom mestu i upozorih:
- Moram Vam reći da je jezero već odnelo 10-tak života zbog svoje zlokobne prirode.  Budite oprezni, i srećno!
U naravi mi je da pomažem ljudima. 
Сачувана
yo-wan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
EPS
Име и презиме:
Jovan Dimitrijevic
Струка: Elektroenergeticar
Поруке: 12




« Одговор #2 у: 20.02 ч. 02.09.2015. »

Ubistvo, kao idealno rešenje II

       Još od ranog jutra nije bilo kako valja.  Probudila me golicajući moj nos, što mi se nimalo nije dopalo.  Kada sam joj gestom ruke stavio do znanja da sam budan, umesto da se makne, još par puta me "pomazila" po obrazu, nosu. . .  Navikao sam na budjenja u to vreme izjutra ali ne na takav iritirajuci način.  No, bilo kako bilo, spremio sam se, otišao na posao i sve vreme se trudio da odagnam nervozu prouzrokovanu načinom budjenja.  Umoran, pri kraju radnog vremena radovao sam se povratku kući, ručku i popodnevnom odmoru.  Još dok sam ručao žena mi je prigovorila da se moraju platiti pristigli računi za telefon i internet, kao i za vodu, struju i djubrarinu.  To sam nekako "progutao", kao i kafu koju je skuvala posle ručka, mada ne volim kafu.  Uzeo sam Sudoku i počeo da lociram brojeve kada je "moja" kućna mušica opet počela svoju igru.  Milela mi je po svim mogućim nervima kojim me je priroda nagradila ili nagrdila, ne znam ni sam.  Mislio sam, zaspaću pa će me ostaviti na miru ali, avaj! Čačkala me, zujala oko mene, dovodila do ludila.  Znam da bi me mnogi savetovali da sam trebao izaći iz kuće i tako rešiti problem.  Ljudi, pa ja sam se kad-tad morao vratiti u kuću i opet Jovo-nanovo! Uostalom, nije to bio jedan dan u mom životu.  Ovakve stvari su se dogadjale gotovo svakoga dana.  Koji i kakav živi stvor bi to istrpeo, pitam ja Vas?

        Nema šta da krijem ili okolišam: poželeo sam da je nema.  Ne da je sa nedostatkom govora, već da ne postoji u mojoj blizini, da uopšte više ne postoji.  Rečju, želeo sam da je mrtva! Nisam ubica niti imam takve predispozicije.  Gnušam se krvi i leševa ali ovo je bilo neizdrživo i neodrživo! Odluka je pala! Ubiću je !!! Razmišljao sam kako i na koji način da to uradim a da bude što bezbolnije.  Kada se ustremila na moje uvo, nešto je puklo u meni, izgubio sam kontrolu nad sobom.  U ušima mi je strašno hučalo i bučalo.  Nista više nisam čuo a ni video.  Dohvatio sam prvu težu stvar koja mi se našla pri ruci.  Podigao sam stvar, a ruka se svom silinom automatski spustila na nju, na njenu glavu.  Posle sam udario jos par puta. . .  pa još jednom!
      Mrdnula je nogom jednom a još jedan slabiji trzaj mislim da je označio njen kraj.  Gledao sam je kako nepomično leži, ali Vam ne bih opisivao tu scenu potresnu za opisivanje.  Toliko sam je razbucao da su čak i creva virila iz njenog stomaka.  Tek tada sam obratio pažnju na "oružje".  Nemojte me ništa pitati! Na njemu su bili njeni ostaci.  Al' ipak osetio sam olakšanje, spokoj.  Znao sam da ću sada mirno moći da rešavam Sudoku, ručati, spavati, buditi se ujutru bez stresa. . .  Još jednom bacio sam pogled prema ženi, osetio sam izvesnu jezu, imao sam utisak da me jednim okom posmatra i to sa prekorom: - zašto to nisi uradio ranije? Posle mi je priznala da je celo prepodne i njoj dosadjivala ta mušica.
Сачувана
yo-wan
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:
EPS
Име и презиме:
Jovan Dimitrijevic
Струка: Elektroenergeticar
Поруке: 12




« Одговор #3 у: 20.04 ч. 02.09.2015. »

Kosidba
           Godina je bila karakteristična po smenjivanju sunčanih i kišnih dana. Ovakvo vreme pogodovalo je bržem razvoju i rastu biljaka, a naročito trave. Već krajem maja, trava je bila spremna za obaranje odnosno košenje. To je takav posao koji za sobom povlači galamu, veselje, ispijanje rakije... U druženju sa kosiocima, mogla se čuti i pokoja priča iz sela, do tada neispričana. Mlade žene i devojke, podizale su ionako užeglu atmosferu, dok su raznosile vodu, žednim i neumornim muškim jedinkama.
Nihove oznojene i maljave grudi, raspirivale su vatru u ženskim mislima. Nepokošena trava je pak lepšem polu bičevala potkusurene noge, tako je sprega izmedju suprotnih polova bivala sve jača svakim zamahom kose i fijukom kroz travu. Lenka je prednjačila u ponudi vode, kao da je znala ko je, kada i koliko žedan. No, kad Lenka donese vodu, ne možeš da ne piješ. Dok ispijaš ponudjeni bokal, ošineš pogledom preko Lenkinih nabujalih grudi i njenog tananog struka, a potom oči automatski skliznu na izatkanu suknju. Ne treba ni malo mašte da se zamisli čega ima ispod suknje ali treba puno energije da se zauzda požuda žednog! Njena širina kukova je i najokatijeg trenutno pretvarala u razrokog. I najgrlatiji bi zanemeli, i najstabilniji bi poklekli, i najmoćniji bi zanemoćali... Savršeno je ona sve to znala. Smeškala se, kikotala, prsla u smeh, i sve u zavisnosti od potrebe, ali nikada nije bila namrgodjena. Piskala je Lenka kao zmija, ponekad. To je muške dovodilo do ludila, onog ludila, znate već...
Mozda je i Steva bio u ludilu, tako se priča. Njegova kosa, dobro nakovana, mogla je obrijati i najgušću bradu svojom oštricom. Sekao je s njom čak i mlade drvenaste stabljike izrasle u travi.

Toga dana, kosidba je počela vrlo rano izjutra, dok je još bilo rose na travi. Tada se trava lakše seče, a kosiocima treba manje vode. Kako dan odmiče, sunce suši travu, muški se više i češće znoje, Lenka je sve aktivnija a Steva sve žedniji... U rano popodne, kosidba se prekida i svi streme ka obližnjem hrastovom, debelom hladu. Tamo se poseda u krug, ispija se rakija, mezi se kozji ili ovčiji sir, te se posle kraćeg predaha ide kući na ručak. Steva je rešio da pre odlaska kući dobro nakuje kosu, kako bi za sutrašnji početak bila spremna. Trčkarala je Lenka do Steve i nudila rakiju, a parče sira mu lično ugurala u usta. Znala je ona dobro da jedinac u majke i oca, uz to i vredan i lep i visok i pametan, može za nju biti izuzetna prilika.

- Zmija! - povikaše mnogi a žene i devojke pisnuše!
- Poskok! - Marko pobliže opisa gmiza.
Neko od neupućenih pomenu i zvečarku kao moguću varijantu napasti. Da živinka ne bi prerasla u pitona, Steva ustade, zgrabi svoju kosu i krenu ka mestu izvora zapomaganja unezverenih. Naravno, on u ovoj prilici vide i svoju šansu da se pred Lenkom prikaže u junačkom svetlu. Videvši da se zmija sunča na kamenu, Steva objasni:
- Šarka, bre, ljudi! Kakav poskok, kakav udav?
- Ubij je! Ubij je! - neki su imali nešto protiv zmije.
- Ne dirajte je, možda ima decu... zmijčiće... neznam kako se zovu! - stade u odbranu zmije taze majka.
- Ubij je! - dopre do Steve piskavi glasić!
Ne htede Steva da seče zmiju, već odluči da joj glavu smrska drškom kose. Podiže kosu iznad glave pa svom snagom spusti vrh drške prema glavi zmije. Al' ne pogodi glavu zmije, ne pogodi kamen, već pogodi mekanu zemlju! Probudjena zmija šmugnu u travu a prisutni vrisnuše izbezumljeni.

Ne, nije njih izbezumilo bekstvo zmije! Prestravila ih je krv koja se slivala niz drveni deo kose, a svako ko bi podigao pogled malo više, video bi sečivo kose, duboko zariveno u Stevin vrat.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!