da se i ja nadovezem na dosad receno - neko ko nema dobar ugled moze zahtevati od drugih da postuju njegovo dostojanstvo. i neko ko nema cast i ima slab ugled i dalje ima jedan bazican nivo dostojanstva ("ljudsko dostojanstvo") koji su pristojni ljudi obavezni da postuju. prema tome je dostojanstvo pravo svakoga da ne trpi od drugih omalovazavanje, ponizavanje i vredjanje.
dok se ugled i cast mogu narusiti i povrediti, dostojanstvo je u modernom drustvu nesto imanentno coveku i ne moze se umanjiti (tako se ne kaze bas "povrediti dostojanstvo", nego cesce "povrediti cast/ugled").
a kad se ipak prica o narusavanju ljudskog dostojanstva onda se govori o relativno ekstremnim oblicima degradacije i dehumanizacije kao sto je tortura i sl.
edit: tu se moze jos reci...
cast ima dva aspekta - unutrasnji i spoljasnji
unutrasnji je licni osecaj sopstvene uskladjenosti sa nekim objektivnim kriterijumom, koji je prevashodno eticki. dva coveka tako cesto nece imati isti dozivljaj casti zavisno od toga kakvih se normi i sistema vrednosti pridrzavaju (npr jedan englez i jedan crnogorac).
spoljasnji aspekt je taj da se brani drugima da narusavaju taj osecaj i dovode u pitanje tu uskladjenost
pojam dostojanstva korespondira veoma sa ovim spoljasnjim, ali dok je kod casti to nesto na relaciji dve strane - onoga ko brani i onoga ko napada na cast, dostojanstvo deluje kao svojevrsna univerzalna brana od takvih napada...moglo bi se reci da ih i deflektuje nazad na onoga ko ga cini, pa tako nije bas dostojanstveno tračati, npr. pronositi glasine o nečijem ljubavnom zivotu, sumnjati javno u njihove namere i sl.
