То што су поједини недовољно упознати са својим језиком и своде га на оно што чују у свом непосредном окружењу, нема никакве везе са мојом критиком.
Да, Владе, мени је страно, исто као што ти закључујеш да ништа осим 'бициклић' (могло би и 'бицикленце' - ово сам чуо сопственим ушима) "не иде", иако је и то засновано на твом личном језичком осећају. Оно што хоћу да кажем је да мишљења заснована на језичком осећају писмених људи са довољно познавања свог језика, нису чисто субјективне природе. На нивоу српског језика, 'ћу тепам', 'ће идем' су сасвим исправни облици. То не важи и за стандардни српски језик, нити већину наших дијалеката, али свакако важи на нивоу говора Нишлија, на пример. Наспрам тога, нешто попут 'ја ћук идење у школа' би било сасвим страно српском језику. То ће препознати сви говорници српског језика, без обзира на ниво образовања и матерњи дијалект. Исто тако знамо да је 'крава', не 'крива'; 'воз', не 'виз'; 'море', не 'миру'.
Постоји више нивоа језика. На нивоу српског језика можемо говорити само о томе шта је природно и неприродно. За разлику од тога, на нивоу реалтивно уређене целине коју зовемо стандардним српским језиком, можемо говорити о исправном и неисправном, граматичком и неграматичном, стандардном и нестандардном, лепом и накарадном.
Формалнији језик, који карактеришу одређене стилске посебности и пробирљивост при избору речи, јесте виши регистар стандардног језика, али стандардни језик није искључиво формалан. Ипак, треба имати на уму да се стандардни језик неретко употребљава под условима који захтевају одређену формалност, тако да ни оно што јесте стандардно није увек прикладно. Такође, наш стандардни језик не представља синтезу свих дијалеката српског језика, већ је добрим делом изграђен на основу једног дијалекта (уз бројне разлике од њега, разуме се). Није циљ стандардног језика да обухвати целокупну ширину језика - у многим случајевима, циљ стандардног језика је управо супротан.
Реч 'секирче' има одређену 'боју' која је удаљује од неутралног 'секирица'. Исто важи и за 'прозорак', 'прозорче' наспрам облика 'прозорчић'. 'Узорчић' и 'узорче' су једнако у духу српског језика, али не могу заменити стандардно 'узорак'. Зато треба имати опреза при употреби неких од ових алтернативних денумитива, чак и када јесу у духу српског језика, јер неки од њих имају одређене конотације - некад и шаљиве -, неки имају сасвим друга значења, док други једноставно нису стандардни.
Vrtimo se u krug. 'Standardni jezik' kako ga ti zamisljas - ne postoji. Jednostavno, nema recnika takvog jezika - najblizi tome bi bio Recnik Matice srpske, ali doticni je daleko od zavrsenosti... Ja ga na zalost nemam, pa ne mogu proveriti da li 'sekirce' stoji u njemu. Na zalost - stajalo to u recniku ili ne - opet nije reper zbog nedovrsenosti ovog projekta...
Preostaje da se licnim osecajem za jezik odredi granica sta jeste standardno a sta nije - a to znaci primenom pravila. Pravilo za gradnju deminutiva postoji - i svaki je oblik 'ispravan' - ako je:
a)gramaticki ispravan
b) prihvatljiv.
NE POSTOJI pravilo koje kaze da je 'jedini nacin gradjenja deminutiva za rec sekira - putem nastavka ica'.
Rezultat je to siroko polje u kojem tvoj osecaj za jezik 'ne prihvata', a moj - prihvata oblik 'sekirce'.
('Biciklence' ti je sasvim ispravan primer varijante deminutiva koji jeste u duhu jezika, mada nije u sirokoj upotrebi. Hvala, ja sam ovu rec smetnuo s uma.)
Kad smo vec kod duha jezika, skrenuo bih ti paznju da tvoja recenica: " Зато треба имати опреза при употреби неких од ових..." - nije u duhu srpskog jezika.
Mozes reci: "Treba biti oprezan pri upotrebi..." ili "Treba oprezno koristiti..." ili "Budimo oprezni..." ili "Oprez je kriterijum za upotrebu..." ili "Preporucujem opreznost pri upotrebi..."
Ako bas hoces da upotrebis glagol 'imati', evo ti i za to par primera: "Treba imati meru u upotrebi razlicitih oblika deminutiva" ili "Imajte osecaj za upotrebu....jer inace..." itd.
