Kada nekog upitamo hoćeš li med na hleb?, akuzativ je ok, jer se misli hoćeš li da ti (namažem/stavim/dodam/dam) med na hleb?. Ja to tako kapiram. Nije mi palo na pamet da bi moglo biti pogrešno.
Да, то има смисла. Иако то не бих сам изговорио (а не знам тачно због чега), лако је наћи друге сличне примере где нема никакве дилеме да је акузатив исправан, нпр:
Хоћеш ли кечапа у сендвич?Lok. bih upotrebila tamo gde je očigledno da je neophodan: med je na hlebu.
Јасно.
Čak bih rekla i
Hoćeš li da jedeš med na hleb?, ali pošto sam južnjakinja, moje se ne računa.

Е, управо то питам. Мени та реченица никако не штима, али сам се запитао је ли она, можда, ипак, граматички исправна. Аналогно твом примеру одозго, могло би се додати изостављено:
Хоћеш ли да једеш мед (намазан на) хлеб?Btw. navodno se mrve na stolu jedino na jugu zovu troškama. Ali ne znam, ni ovo nije provereno u svim ostalim krajevima.
Мислим да сам чуо глагол
утрошити (нпр. хлеб у супу) у свом крају (западна Србија) - рекло би се да има везе једно са другим.