Српски језик - Вокабулар форум
Srpski jezik - Vokabular forum
09.50 ч. 28.03.2024. *
Добро дошли, Гост. Молимо вас пријавите се или се региструјте.
Да ли сте изгубили ваш активациони e-mail?

Пријавите се корисничким именом или имејлом, лозинком и дужином сесије

Помоћ за претрагу речника Вокабулара
Вести:
Правила форума - Речник - Правопис - Граматика - Вокатив - Језичке недоумице

 
   Почетна   Помоћ Претрага форума Календар Тагови Пријављивање Регистрација  
Странице: [1]
  Штампај  
Аутор Тема: Етимологија бројева  (Прочитано 18691 пута)
0 чланова и 1 гост прегледају ову тему.
Ludwig Van
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 46


« у: 22.32 ч. 15.02.2007. »

Постоји ли тако нешто, и да ли је уопште решено?

Један, два, три, четири, пет, шест, седам, осам, девет, десет. Велике сличности постоје међу свим И-Е језицима, што сведочи о великој старости речи.

Досад сам чуо само једно "климаво" објашњење за пет, помоћу пед и пест (песница), сугеришућу број прстију на шаци.
« Задњи пут промењено: 22.38 ч. 15.02.2007. од Ludwig Van » Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #1 у: 00.18 ч. 16.02.2007. »

Pa meni se čini da imaju veze s grčkim korenima - koji su se verovatno preneli i u ostale jezike, kao uostalom, i bezbrojne druge reči i termini. S tim što lično imam utisak da su srpski nazivi za brojeve čak sličniji grčkim, nego što je to slulčaj u nekim drugim jezicima, u kojima su te reči možda i značajnije izmenjene. Ali u svakom slučaju, rekla bih da su koreni grčki.
Ne znam ništa detaljno o tome, a ako neko zna, neka nam kaže Smiley
Сачувана
Ludwig Van
посетилац
**
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:

Поруке: 46


« Одговор #2 у: 14.19 ч. 16.02.2007. »

Pa meni se čini da imaju veze s grčkim korenima - koji su se verovatno preneli i u ostale jezike

Хм.  Undecided Зар није реч о заједничком И-Е наслеђу, а не о позајмљеницама из грчког? Да ли имена бројева имају своје објашњење у грчком језику?

грчки: heis, dyo, treis, tettares, pente, heks, hepta, okto, ennea, deka
латински: unus, duo, tres, quattuor, quinque, sex, septem, octo, novem, decem

Поред опште сличности у називима бројева два и три у свим ИЕ језицима, са грчким упада у очи сличност једино са српским називима четири (тетра) и пет (пента).

Што се тиче словенских назива за бројеве, ту је санскрт далеко интересантнији:

eka, dvi, tri, chaturḥ, pañcanḥ, ṣaṣḥ, saptanḥ, aṣṭanḥ, nava, daśa

а и персијски је занимљив:

yek, do, se, cahār, panj, šeš, haft, hašt, noh, dah

Словенским називима, наравно, најближи су балтски:

летонски: viens, divi, trīs, četri, pieci, seši, septiņi, astoņi, deviņi, desmit
литвански: vienas, du, trys, keturi, penki, šeši, septyni, aštuoni, devyni, dešimt
старопруски: aīns, dwāi, trijan, keturjāi, pēnkjāi, *usjai, *septīnjai, *astōnjai, *newīnjai, desīmtan

Цитат
Ali u svakom slučaju, rekla bih da su koreni grčki.

Мислим да је ипак реч о ИЕ наслеђу - нису имали Грци толики капацитет да покрију све од Британских острва до Индије и од Средоземља до Скандинавије.
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #3 у: 23.39 ч. 10.09.2007. »

Свакако, корени су индоевропски.

Занимљиво је како је "девет" постало у словенским језицима. Наиме, погледате ли друге индоевропске језике (које си ти навео: грч. ennea, лат. novem, санскрит nava, персијски noh; и друге: енгл. nine, франц. neuf, нем. neun, шкотски naoi, шпан. nueve итд.), односно праиндоевропски корен *(e)newn, видећете да је свугде туда слово н, па би требало и наш број да гласи невет а не девет. Међутим, то је д постало због онога десет које следи, јер у бројању (невет па десет) и у том броју се једном гласовном променом појавило д! Већ замишљам једног старог Словена у степама источне Европе како на брзину броји овце у стаду: је'н, два, три, четри, пет, шест, седам, осам, невет, десет, невет, десет, па оста девет-десет. Cheesy
Сачувана
џафир
члан
***
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 88


« Одговор #4 у: 00.44 ч. 11.09.2007. »

Непосредан грчки утицај? Зашто да не? Па ако је од лепе, српске тисуће постала лепа "српска" хиљада... Можда је било утицаја на друге бројеве?  Huh
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #5 у: 19.17 ч. 01.11.2007. »

U starim rukopisima i na spomenicima iz prošlosti (pre reforme Vuka Karadžića) brojevi su slikani posebnim simbolima (ne današnjim "arapskim" ciframa") istovetnim sa simbolima za slova..Az, Vjedi,Glagol, Dobro kao 1,2,3,4 itd..

Povodom IE korena evo interesantnog i značajnog linka:

http://members.tripod.com/~rjschellen/BaltSlavNums.htm
http://members.tripod.com/~rjschellen/IndicNums.htm

i posebno zanimljiv:
http://members.tripod.com/~rjschellen/OtherIENums.htm
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #6 у: 20.41 ч. 01.11.2007. »

U starim rukopisima i na spomenicima iz prošlosti (pre reforme Vuka Karadžića) brojevi su slikani posebnim simbolima (ne današnjim "arapskim" ciframa") istovetnim sa simbolima za slova..Az, Vjedi,Glagol, Dobro kao 1,2,3,4 itd..
Mnogo ranije, mnogo pre Vukovog doba i reforme pisma počele su se upotrebljavati arapske cifre.

U srednjem veku odista su slova označavala i brojeve, i to kada bi se iznad, recimo, slova az, koje je bilo prvo slovo u azbuci, stavila tilda, ono više ne bi bilo slovo "a" nego bi označavalo broj jedan. U ćirilici samo su ona slova koja su bila napravljena po uzoru na grčka slova tim redom dobijala i brojnu vrednost (npr. vjedi, "v", je bilo broj dva, a buki je bilo preskočeno jer nije imalo para u grčkom alfabetu), dok su u glagoljici sva slova redom bila i brojevi (az, buki, vjedi, glagolj...).
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #7 у: 20.49 ч. 01.11.2007. »

Имаш ли неки извор када смо почели да користимо арапске цифре?

Не знам зашто је Букви прескакано, то ме мучи, признајем..У Пешићевој Винчаници није..

А поред бројева, ознака Аз,Глагол, Дзело и слично означавани су и музички гласови- један систем музичких формула ( који осим код Срба, постоји још само код Индуса и Арапа).. који је присутан и дан-данас у православној српској цркви, као и у народу...Рачуна се да је стар око 7 миленијума, с обзиром на корелације са антиохијским-сиријским календаром и певаљем онога доба)

Односно, слова србице/азбуковице имала су више функција..мени то даје утисак као да су она прва настала, у одређеном  (битном) редоследу, па су потом служила за означавање и бројева, и мелодијских формула, и географских меридијана ..и свега осталог..

Лично не верујем да је б прескакано због немогућности изговора Грка јер све што сам прочитала у животу, говори ми да грчка култура и писменост нису онолики стари колико нам се презентује данас....Треба сумњати у све, то је једини начин да будемо објективнији..
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #8 у: 20.53 ч. 01.11.2007. »

Meni je poznato da su brojevne vrednosti u ćirilicu došle iz grčkog alfabeta, čija su slova takođe označavala brojeve. Pa je alfa bilo jedan, i shodno tome i az je bilo jedan. Beta je bilo dva, pa je i vjedi bilo dva, a buki je ostalo preskočeno. Ali u glagoljici pak slova su redom označavala brojeve: az je bilo jedan, buki je bilo dva, vjedi tri, glagolj četiri i tako dalje. Doista čudnovato. Wink
Сачувана
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #9 у: 21.23 ч. 01.11.2007. »

Имаш ли неки извор када смо почели да користимо арапске цифре?

"The European acceptance of the Arabic numerals was accelerated by the invention of the printing press, and they became commonly known during the 15th century. Early uses in England include a 1445 inscription on the tower of Heathfield Church, Sussex, a 1448 inscription on a wooden lych-gate of Bray Church, Berkshire, a 1470 inscription on the tomb of the first Earl of Huntly in Elgin Cathedral, and a 1487 inscription on the belfry door at Piddletrenthide church, Dorset. [See G.F. Hill, 'The Development of Arabic Numerals in Europe' for more examples.] By the mid 16th century, they were in common use in most of Europe. Roman numerals remained in use mostly for the notation of years Anno Domini, and for numbers on clockfaces. Sometimes, Roman numerals are still used for enumeration of lists (as an alternative to alphabetical enumeration), and numbering pages in prefatory material in books."
Сачувана
Сребрена
језикословац
члан
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:
Сребрена
Поруке: 163



« Одговор #10 у: 20.58 ч. 02.11.2007. »

Ђорђе Божовић
Цитат
Ali u glagoljici pak slova su redom označavala brojeve: az je bilo jedan, buki je bilo dva, vjedi tri, glagolj četiri i tako dalje. Doista čudnovato

Много ти хвала за ово обавештење Smiley
Нашла сам ореко претраживача примере...
Овако изгледају бројеви у глагољици ( рачуна се 9.век,зар не?,кад је Кирил био у Моравској чешкој):


А овако бројеви у ћирилици (по www.omniglot ради се о 10.веку, ако нисам погрешила..)


И кад сам већ ту  Wink ево примера означавања бројева словима коптске азбуке (данашњи Египат)



У Винчаници по Пешићу:


Упоредни преглед грчких, коптских и етиопских бројева:



« Задњи пут промењено: 21.03 ч. 02.11.2007. од Сребрена » Сачувана
Дарко Новаковић
уредник форума
староседелац
*****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Дарко Новаковић
Струка: dipl. el. inž.
Поруке: 1.049



« Одговор #11 у: 14.24 ч. 05.04.2008. »

С овим у вези, препоручујем вам да прочитате књигу Денија Геђа, Папагајева теорема, у којој се између осталих занимљивих ствари може наћи и једна пропратна прича о пореклу бројева и цифара.
Сачувана

Nevolja s ovim svetom je ta što su glupi tako sigurni, a pametni puni sumnje. Bertrand Russell
Ena
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Струка: filolog
Поруке: 1.114


« Одговор #12 у: 22.07 ч. 05.04.2008. »

Цитат
Поред опште сличности у називима бројева два и три у свим ИЕ језицима, са грчким упада у очи сличност једино са српским називима четири (тетра) и пет (пента).

Čini mi se da naši nazivi za brojeve šest, sedam, osam i deset takođe imaju sličnosti sa grčkim.
Сачувана

These our actors, as I foretold you, were all spirits, and are melted into air, into thin air ...
Ђорђе Божовић
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Пол: Мушкарац
Организација:

Име и презиме:
Đorđe Božović
Струка: lingvist
Поруке: 4.322


« Одговор #13 у: 22.11 ч. 05.04.2008. »

Skoro svi indoevropski nazivi za brojeve imaju sličnosti, vidite ovaj spisak.
Сачувана
Lolita
језикословац
староседелац
****
Ван мреже Ван мреже

Организација:

Име и презиме:

Поруке: 500


« Одговор #14 у: 16.34 ч. 06.04.2008. »

Цитат
Поред опште сличности у називима бројева два и три у свим ИЕ језицима, са грчким упада у очи сличност једино са српским називима четири (тетра) и пет (пента).

Čini mi se da naši nazivi za brojeve šest, sedam, osam i deset takođe imaju sličnosti sa grčkim.

Rekoh ja to još davnih dana i više puta Smiley Sličnost je lako uočljiva. Hiljada je više nego očigledna, a mislim da je i sto u suštini izvedeno od (značajno skraćene) grčke reči.
Сачувана
Тагови:
Странице: [1]
  Штампај  
 
Скочи на:  

Покреће MySQL Покреће PHP Powered by SMF 1.1 RC2 | SMF © 2001-2005, Lewis Media Исправан XHTML 1.0! Исправан CSS!